UKIDANJE KEŠA

Švedska ima nešto ne čemu joj sada mnogi u Evropi, koji plaćaju evrom, zavide - vlastitu valutu. Klasična švedska kruna bi mogla, medjutim, uskoro nestati, u stvari postati čista apstrakcija - priprema se radikalno ogrančavanje plaćanja u gotovini a jake lobističke grupacije nastoje da se keš potpuno izbaci iz upotrebe.

Uklanjanje predmeta kradje

„Sve je počelo s poznatim prepadom uz pomoć helikoptera“, rekao je o tome nemačkom Der Sipegel-u Jonas Milton, šef odseka u švedskoj centralnoj banaci za bezgotovinsko plaćanje. To razbojništvo, izvedeno pre nešto manje od godinu dana, po njemu je imalo odlučujuću ulogu u radikalnom okretanju javnog mnjenja protiv gotovine. Švedski dnevnik Dagens Niheter je tada na naslovnoj strani doneo informaciju pod naslovom da je organizovani zločin objavio rat državi. Zločinci su se tada, podsetimo, spustili iz helikoptera na krov bezbednosne agencije koja se brine o transportu novca i odneli plen u vrednosti od više miliona evra.

„Plaćanja gotovinom su pred krajem“, kategorički tvrdi predstavnicica švedskih sindikata u bankarstvu Maria Look i to potkrepljuje veoma visokim rastom razbojničkih prepada na transporte i trezore gotovine. Stvoren je jak tripartitni savez preduzimačkih komora, sindikata i biroa koji ističu da je glavni uzrok porasta pljački, zadržavanje staromodnog, bolje rečeno, arhaičnog načina plaćanja putem novčanica i metalnog novca. Cilj ove alijanse jeste upravo da švedska kruna postane virtualna valuta. Gotovina bi prestala koristiti već u sasvim bliskoj budućnosti.

Barometar razbojništava

Za taj cilj ova alijansa veoma vešto i uspešno pridobija javno mnjenje. Prema tkz barometru razbojništava, kojim se redovno plaši javnost, 25 posto zaposlenih u trgovini na malo bili su bar jednom žrtva prepada i nasilja. „Neprihvatljivo je da ljudi koji rade u trgovinama, bankama, poštama...dolaze na posao sa strahom“, upozorava šef švedskog Biroa za zaštitu na radu, Mikael Sjoberg. On je već pokrenuo veliku proveru trgovine i drugih punktova na kojima je bilo najčešće pljaškaških prepada i najavljuje da bi, najpre, u njima moglo biti zabranjeno plaćanje gotovinom. Radi se pre svega o 300 malih prodavnica, otvorenih non stop ili samo sa malom pauzom preko noći, u kojima bi moglo biti ograničeno plaćanje kešom.


Švedske novčanice

Pomenuta sindikalna aktivistkinja Look tvrdi takodje da, u stvari, većina gotovine potiče iz kriminala i zapošljavanja na crno i služi sivoj ekonomiji. Taj koji koristi keš, nešto, u stvari, skriva, u načelu je sumnjiv, tvrdi ona.

„Keš je krv u žilama kriminala“, kaže slikovito šefica policije Stokholma Carin Gotblad i dodaje da „samo izrazito ograničavanje korišćenja realnog novca može doneti uspeh u borbi protiv organizovanog zločina“.

Ova kampanja je, medjutim, izazvala i izvesne otpore, mada ne baš preterano glasne i radikalne. I besprekorni gradjani rado sa sobom nose gotovinu, oponira šefica sindikata zaposlenih u trgovini Martine Syrjanen koja sklonost gotovinskom plaćanju kod ljudi tumači „kulturnim otporom“ i navikama, posebno kod starijih ljudi. Ona i sama smatra da je mnogo bolje i lakše bezgotovinsko plaćanje ali i da to treba da ide postupno i bez pritisaka...

Budućnost kriminala

Deo kriminalaca bi sigurno sa uvodjenjem isključivo bezgotivnskog plaćanja odustao od svog posla jer bi im ostala samo mogućnost da pljačkaju robu, a to je mnogo teže organizovati, odneti, naplatiti...Neki bi nastavili posao tako što bi opljačkanu robu prodavali drugim trgovcima, na primer, za dolare...Jer ne bi sve valute automatski postale virtuelne. Nesporno je, ipak, da bi znatno opao broj pljački.

No, pitanje je da li bi time ukupne štete izazvane svim kradjama bile smanjene. Gotovina na svoj način, kako ističe izraelski ekonomist Dan Ariely, podržava poštenje običnih ljudi, dok im manipulacije s brojevima ne izgledaju tako opasno i nisu praćene intenzivnim osećanjem krivice i osude takvih dela. Smatra se da bi zato enormno porastao broj sitnih i krupnih kradja preko kartica i računa, sva inteligencija i imaginacija ranijih pljaškača gotovine prebacila bi se na kartice i račune. Ono što rade neuke rumunske bande sa kradjom pinova i falsifikovanjem je samo dečja igra za potencijale sofisticiranijeg kriminala u tome...

Kartica s displejom

Kompanija MasterCard predstavila je ovih dana prvu karticu za plaćanje s ugradjenim displejom što će omogućiti veći stepen kontrole i bezbednosti i, može se bez preterivanja reći, značiti malu revoluciju u tehnologiji bezgotovinskih transakcija. I time ključni podsticaj u širenju takvog plaćanja

Troškovi za izradu jedne ovakve kartice kreću se, zavisno od obima produkcije, izmedju 10 i 15 dolara , dok „obična“ kartica košta 5-8 dolara. Razlika u ceni postoji ali nije tako velika da bi osujetila dalji razvoj tehnologije „Ova nova kartica materijalizuje naše uverenje da je tehnologija, koja se lako može koristiti, ključ za širenje bezgotovinskog plaćanja“, izjavio je ovim povodom šef divizije osnovnih produkata MasterCarda Jorn Lambert.

Prva banka u kojoj će se koristiti ove kartice biće turska TEB koja pripada francuskoj grupaciji BNP Paribas. Deo nove karte je i autentifikacioni program MaestroeCommerce koji će u celoj Turskoj startovati od 1.jula. Tokom narednih meseci postupno će se uvoditi nove funkcije kao što su stanje i kretanje računa, potvrdjivanje plaćanja na Internetu slanjem jednokratne lozinke na karticu, i druge usluge.

„Korisnici ističu da su im, da bi se odrekli gotovine, potrebni jednostavnost korišćenja kartice, kontrola i bezbednost. Ova kartica im može ponuditi nivo bezbednosti i informisanosti koji im je potreban“, dodao je Lambert. Ankete to potvrdjuju i pokazuju da bi čak 57 posto korisnika karata za plaćanje koristilo karticu češće kada bi imala funkciju provere stanja računa.

Kartica uz minijutarni displej ima i mogućnost da se traže razne brojčane i tekstovne informacije, na primer, kod za potvrdu internet transakcije, ostatak na računu, koliko korisnik ima bodova za vernost, limit podizanja novca odnosno kredita, pregled poslednjih transakcija.