U SAD SE RAZMATRA UVODJENJE NEGATIVNIH KAMATA!
Uzmete na zajam sto, vratite 97 dolara...to ni u komunističkoj utopiji nije bilo obećano.
Negativne kamate, odnosno pozajmite sto dolara, vratite manje, tojest 99, 98, 97 ili čak i manje od toga. Zvuči, naravno, kao apsurd i pomalo neslano karikiranje napora nove američke adminstracije za izlazak iz krize ali je, ipak, istina – o tome se sasvim ozbiljno diskutuje! Centralna banka (FED) nalazi u jednoj internoj analizi da bi negativne kamate mogle biti „primereni instrument“, a harvardski ekonomist Gregory Mankiw je, kako piše nemački dnevnik Financial Times Deutchland, formulisao sasvim konkretan predlog za uvodjenje negativnih kamata.
Predsendik FED Ben Bernanke dosad je preduzeo i isprobao gotovo sve moguće da bi pomogao američkoj ekonomiji. Snizio je osnovnu kamatnu stopu na nulu, uveo niz programa za podršku likvidnosti i za 300 milijardi dolara kupio državne obveznice. Neki eksperti traže da ide i dalje od toga odnosno hoće negativnu kamatu. „Malo negativnosti tu ne bilo na odmet“, napisao je Mankiw u članku za New York Times.
Nema dileme da negativna kamata znači da dužnik uzme u zajam 100 dolara, a da iduće godine vrati manje do toga, na primer, 97. Jasno je da je to više nego povoljno za dužnike, nikako za poverioce. Ovi drugi bio zato, kako ukazuje Mankiw, radije novac držali u slamarica i ne bi ga pozajmljivali nego da na tome gube. I nula je bolja od gubitka. Drugim rečima, ako centralna banka želi da uvede negativne kamate mora da osigura da se penalizuje odnosno ne isplati zadržavanje gotovine izvan prometa..
Cela ova diskusija ne vodi se, ipak, tek tako, vežbe radi. U internoj analizi FED-a, koju na raspolaganju ima Financial Times, navodi se da bi optimalna kamata sada bila minus pet posto. Do te veličine se došlo na osnovu pravila koje je formulisao ekonom sa stanfordskog univerziteta John Taylor (otuda se naziva Taylorovo pravilo) a kojima treba da se rukovode centralne banke prilikom utvrdjivanja svoje osnovne kamatne stope.
Glavna ideja je u tome da se kamata snižava kada inflacija ili stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) nacionalne ekonomije pada. S obzirom na pad inflacije u SAD i pad BDP, pri kamatnoj stopi nula, FED se opredelio za alternativne akcije, pre svega, kupovinu papira od vrednosti. U martu je centralna banka povećala limit za njihove kupovine na 1,15 biliona dolara. Verovatno će se narednih meseci taj limit povećavati i dalje.
No, da li to znači da su negativne kamate isključene? Odgovor je negativan. A ni sama ideja nije nova. Još u 19. veku tražio je nemački ekonomista Sivio Gesell da se oporezuje zadržavanje gotovine. A i čuveni John Maynard Keynes se poigravao sa tom idejom. No, tu je još jedan parametar – inflacija. Ako centralna banka drži kamatnu stopu na nuli, a cene rastu, makar i najmanje, realna kamatna stopa je negativna. A negativna je uvek kada je inflacija iznad kamatne stope. Ukratko, problem s negativnim kamatnim stopama je u tome što bi takva mera izazvala šok medju ekonomistima, potrošačima, u bankama i mogla voditi ka destabilizaciji cena odnosno deflaciji.
Mankiw je lansirao kao zanimljivo rešenje ideju jednog svog studenta u cilju primoravanja vlasnika kapitala da pozajmljuju drugima i kada su kamatne stope negativne. U tom cilju bi se mogao uvesti sledeći sankcioni mehanizam: FED bi ustanovio jedan broj izmedju jedan i devet (svaka novčanica u opticaju ima svoj serijski broj) A onda se novčanice koje se završavaju na tu brojku isključe iz opticaja. U takvom slučaju kamatna stopa postaje minus 10. Onda će ljudi biti sretni da pozajmljuju i po kamatnoj stopi od minus tri posto...
