TRI BILIONA EVRA ZA SPAS OD BANKROTA
Planovi za pojačanu odbranu evra i pomoć zemljama evro-zone koje ne budu mogle da vraćaju dugove
Evropski fond za finansijsku stabilizaciju (EFSF - u stvari za pomoć zemljama evro-zone u finansijskim teškoćama) može biti proširen sa sadašnjih 440 milijardi na 2,9 biliona evra, tj na skoro sedam puta veću sumu, piše juče Fajnešnel Tajms (The Financial Times -FT), otkrivajući pojedinosti iz novih planova pojačane odbrane evra o kojima se ovih dana razgovara, pred naredni samit EU. Dosad se, inače, službeno razgovaralo i odlučivalo samo o proširenju Fonda na 780 milijardi evra sa čime se u ponedeljak nije saglasio parlament Slovačke ali već u četvrtak je, na „popravnom ispitu“, to usvojio.
Malo para za sve dužnike
„U EFSF je oko 400 milijardi evra ali većina ljudi, kao i ja, smatraju da je neohodno, kako bi se izdržao pritisak, da bude tamo preko dva biliona evra“, izjavio je bivši britanski premijer Gordon Braun (Brown) na jednoj konferenciji u Seulu.
U evro-zoni vlada neizvesnost oko efekata finansijskih injekcija grčkoj krahirajućoj ekonomiji, pri čemu pretnje bankrota nisu pošteđene ni Portugalija ni Irska. Bojazan izaziva i stanje u Italiji i Španiji kojima su poslednjih sedmica agencije snižavale rejting. U slučaju da pomoć zatreba Italiji ili Španiji EFSF, u sadašnjoj formi i obimu, ne bi bio dovoljan. Zato se u Slovačkoj odmah ponovo odlučivalo u parlamentu o njegovom proširenju na 780 milijardi i pojačanju nadležnosti...
Evropski političari nastoje da što pre umire investitore i berze, u opticaju je bilo nekoliko varijanti ali se većina pokazala neodgovarajućim. S planom povećanja stabilizacionog fonda izašle su velike osiguravajuće kompanije, argumentujući da investitorima nedostaje pokriće rizika iz kupovinu državnih obveznica. Taj korak bi, kako se tvrdi, imao najmanje pravne i političke prepreke. Predlaže se proširenje Fonda na najmanje jedan, a najviše 2,9 biliona (hiljade milijardi) evra. Maksimalnu visinu predlaže nemačko osiguranje Allianz a ispod toga, do bilion, su predlozi drugih osiguranja. Traže se garancije na nadoknadu 20 do 40 procenata gubitaka iz obveznica država koje se nađu u teškoćama.
Fond - jedina odbrana
Neki analitičari su ukazivali da će biti potrebno čak četiri biliona evra kako bi evro-zona mogla efikasno izaći na kraj s drugim mogućim budućim rizicima.
FT tvrdi da ima malo drugih vrijanata. Pravnici su većinu drugih odbacili s obrazloženjem da su u sukobu sa propisima EU. A većina eksperata je protiv predloga da izrazitiju ulogu prilikom kupovine državnih obveznica dobije Evropska centralna banka (ECB), protiv je i sam predsednik ECB Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet). On tvrdi da nije na ECB, koja je neka vrsta blagajnika evro-zone, da finansira Fond.
„Mislimo da vlade zemalja evro-zone imaju neophodne kapacitete za proširivanje Fonda“, izjavio je Triše. To je potvrdio i Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) luksemburški premijer, aktuelni šef evro-zone, koji je posle poslednjeg sastanka ministara finansija zemalja evro-zone izjavio da su planovi u kojima figurira ECB - odbačeni.
