SVI SRBI - KAPITALISTI

Od ovog Božića čak 4,8 miliona građana Srbije sebe može nazvati kapitalistom. Simbolično, doduše, jer Božić Bata će im u slamaricu (kod pravoslavaca nema čarapa za ovaj blagi dan, već se u kuću, tradicionlano, unosi slama) staviti po 1.700 dinara u gotovini i pet akcija Naftne industrije Srbije AD, čija pojedinačna nominalna vrednost je 500 dinara. Pri tome, potvrdom o vlasništvu nad NIS-ovim akcijama, vlasnici sada mogu samo da okite božićno drvce jer, tih 2.500 dinara mogu da unovče, bez većih peripetija, tek kada ova Kompanija izađe na berzu, što se neće desiti pre 30. juna. A i tada pitanje je koju će vrednost ove akcije postići u pravom berzanskom trgovanju, zbog toga što je na kompaniju NIS registrovano samo oko 1 % imovine kojom raspolaže.

Obećanja i stvarnost

Fontana ispred upravne zgrade NIS-a

Građanima koji su lakoverno prihvatili obećanja potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića – da će od besplatne podele akcija profitirati po 1.000 evra - svakako nije za utehu to što se Gaspromnjeft, većinski vlasnik NIS-a, kupoprodajnim ugovorom obavezao da će od svih malih akcionara otkupiti tih pet akcija naftne kompanije i isplatiti 4,8 evra po akciji. Jer, od NIS-a će tako dobiti ukupno 24 evra. Paket akcija NIS-a, i ostatak obećanih besplatnih akcija, koje će im država podeliti u narednom periodu, ni u najboljem slučaju neće moći da dosegne vrednost od 1.000 evra. Ali, to je već „golub na grani“ jer treba sačekati i videti šta će od besplatnih akcija zapravo još biti podeljeno.

Građani, radnici i bivši zaposleni u NIS-u, koji su po godini staža trebalo da dobiju akcije u ukupnoj nominalnoj vrednosti od po 200 evra, sada će svog „vrapca u ruci“ morati da čuvaju u slamaricama još neko vreme jer neće odmah moći da trguju tim akcijama.

I iz Dinkićevog Ministarstva građane savetuju da sačekaju dok se akcije ne nađu na berzi. Kome su pare baš neophodne može, doduše, iskoristiti mogućnost i prodati ih uz overen ugovor u sudu i plaćanje taksi. Kako je ova birokratska procedura previše komplikovana i skupa za akcije koje sada vrede 2.500 dinara, teško da će se ko u to upustiti.

Pokušavajući da spere ljagu od svojih ishitrenih obećanja po pitanju besplatnih akcija, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja je uoči nove godine, 31. decembra izdato saopštenje da su poslednjeg dana proste 2009. Naftnoj industriji Srbije dostavili knjigu akcionara, sve uz komentar da je time „omogućeno da ta kompanija postane otvoreno akcionarsko društvo“. Agencija Beta prenosi tumačenje nadležnih iz ovog Ministarstva, na čijem čelu je potpredsednik Vlade Dinkić, da „sada više ne postoji nikakva formalna prepreka da NIS izađe na berzu“, odnosno da „to u potpunosti zavisi od većinskog vlasnika kompanije, ruskog Gazpromnjefta.“

Iz ovog ministarstva, koje je deo Vlade Srbije, a koja je, kao što se zna, manjinski akcionar u NIS-u i zapravo gospodari sa 49 odsto akcija (paket u kome su i ove koje će građanima biti podeljene kao besplatne), takođe poručuju čelnicima Gazpromnjefta: „U interesu građana je da se to što pre dogodi jer, 6. januara počinje podela besplatnih akcija NIS-a a vrednost akcija najbolje se i najtransparentnije utvrđuje na berzi.“

Šta je čije o od kada važi

Što se tiče nominalne vrednosti jedne akcije od 500 dinara, ta vrednost je rezultat podele osnovnog kapitala kompanije koji iznosi 993.786.000 evra (81.530.200.000 dinara) na 163.060.400 akcija. Na današnji dan 83.160.800 akcija, koje čine 51 % osnovnog kapitala, pripadaju OAO Gaspromnjeftu. Posle podele besplatnih akcija, Vladi Republike Srbije pripada 49.357.633 akcija koje čine 29.66% osnovnog kapitala a 30.541.967 akcija, koje čine 19.34 % osnovnog kapitala pripadaju manjinskim akcionarima – građanima Srbije.

Komentarišući za Balkanmagazin dostavljanje knjige akcionara i ove savete, iz Pres službe NIS-a ukazuju, međutim, da „celu proceduru podele besplatnih akcija sprovode organi državne vlasti Srbije. Tako je Agencija za privatizaciju dostavila Centralnom registru spiskove građana i radnika NIS-a, kojima će biti podeljene akcije NIS-a, kao i informacije o tome koliko će akcija dobiti svaki građanin. Centralni registar će na osnovu podataka koje je dostavila Agencija za privatizaciju otvoriti lične račune i prebaciti na njih akcije NIS-a. Agencija će takođe doneti odluku o načinu podele akcija radnicima NIS-a, uključujući i bivše radnike. Nakon podele akcija NIS će imati preko 4,8 miliona akcionara.“

U daljem tumačenju novonastale situacije iz NIS-a dalje komentarišu da će „menadžment NIS-a pružati svu neophodnu pomoć u procesu podele akcija i u daljoj organizaciji korporativnog upravljanja po međunarodnim standardima, koji su transparentni i jasni svim akcionarima“.

U skladu sa Planom transformacije kompanije u otvoreno akcionarno društvo, koji je 16. oktobra 2009. godine usvojio Upravni Odbor NIS –a, sve pripremne procedure za transformaciju u otvoreno akcionarsko društvo i početak trgovanja akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi treba da budu završene do juna 2010. godine. Zakonodavstvo Repblike Srbije propisuje da ukoliko broj akcionara posle godinu dana bude veći od 100, društvo automatski postaje otvoreno.

„NIS namerava da maksimalno skrati zakonom određeni rok od godinu dana i sprovede transformaciju u otvoreno društvo što pre, uz poštovanje svih zakonskih procedura. Treba imati u vidu da transformacija u otvoreno društvo zahteva značajan organizacioni rad da bi se obezbedilo kvalitetno korporativno upravljanje i zaštita interesa manjinskih akcionara. To podrazumeva razradu i prihvatanje novih konstitutivnih akata Kompanije, koji su u skladu sa zakonom kada je reč o otvorenim akcionarskim društvima“, kažu u NIS-u.

Imovina – kamen spoticanja

Iz NIS-a, međutim, upozoravaju na to da je „najvažniji trenutak koji utiče i na vrednost akcija na berzi, pitanje završetka registracije imovine kompanije. Transformacija u otvoreno akcionarno društvo povlači za sobom i značajne promene u korporativnom upravljanju: potpuno javno odlučivanje koje je u nadležnost skupštine akcionara i novi nivo objavljivanja informacija o poslovanju društva, promene u sastavu Upravnog odbora - s obzirom da Upravni odbor otvorenog akcionarskog drutva mora da ima namanje dva nezavisna člana. Nakon toga, kada budu izvršene sve obavezne pripremne procedure i sa strane Kompanije i sa strane države, Skupština akcionara će doneti odluku o transformaciji NIS-a u otvoreno akcionarno društvo.

Mada sam proces preregistracije imovine nije direktno procesualno vezan sa transformacijom NIS-a iz zatvorenog u otvoreno akcionarno društvo i izlazom kompanije na Beogradsku berzu, iz ove kompanije za Balkanmagazin kažu da je „ipak, ovo pitanje vezano za formiranje vrednosti akcija na berzi: teško je očekivati da će kompanija, koja ima manje od 1 % aktiva registrovanih kao njeno vlasništvo, imati bilo kakvu značajnu tržišnu vrednost. Svesni rizika značajnog pada vrednosti akcija u trenutku izlaska na berzu, vezano za odsustvo registrovane imovine, akcionari su odobrili plan koji pretpostavlja, osim pripreme dokumentacije, i obavezan završetak registracije imovinskog bloka.“

Sve, naravno, zavisi od toga hoće li Vlada Srbije ubrzati proceduru. Da se to može, videli smo krajem decembra kada je po hitnom postupku završena preregistracija imovine sa države na kragujevačku Zastavu, kako bi je ova fabrika automobila unela kao miraz u mešovitu firmu sa italijanskim Fijatom. Pri tome ne treba smetnuti s uma da je Fijat na jedvite jade, tek posle „interventnog putovanja“ predsednika Srbije Borisa Tadića u Italiju i novih pregovora, uplatio prvu tranšu od 100 miliona evra, dok je Gazpromnjeft na vreme platio ugovoreni iznos za NIS.

To što neki veruju da je za tih 51 % NIS-a moglo da se dobije više, posebna je tema koja otvara mogućnost za utvrđivanje eventualnih odgovornosti kreatora međudržavnih sporazuma - u Srbiji trenutno baš u modi - sa Rusima, Italijanima, Nemcima...

Gubitak „jede“ vrednost akcija

Odgovarajući na pitanje Balkanmagazina, da li je NIS zainteresovan da od malih akcionara, bivših i sadašnjih radnika Kompanije, otkupi akcije i pre nego što se one pojave na berzi, i po kojoj ceni, iz NIS-a poručuju: „U skladu sa uslovima Ugovora o kupoprodaji 51 odsto kacija NIS-a Gaspromnjeft je obavezan da do februara 2011. godine pošalje svim akcionarima NIS-a predlog o otkupu akcija po ceni kupovine kontrolnog paketa, odnosno ne manje od 4,8 evra za jednu akciju.“

Ne treba posebno isticati da je u međuvremnu i zvanično utvrđeno da je NIS pre prodaje poslovao s (sakrivenim) gubitkom. Iz menadžmenta Kompanije kažu da taj utvrđeni gubitak od osam milijardi dinara „ne utiče na iznošenje akcija na berzu, kao ni na rok raspodele akcija“.

Ne treba, međutim, biti berzanski stručnjak da bi se znalo da gubitak kompanije kao i dobit, neposredno utiču na njenu tržišnu vrednost.

„Tržišna vrednost akcija odrediće se posle raspodele akcija i počeće slobodan promet akcija. Ako bi se danas trgovalo akcijama Kompanije na berzi, njihova cena posle objavljivanja informacije o gubitku, mogla bi značajno da padne. U izveštaju Kompanije gubitak je izražen u vrednosti kapitala koji iznosi osam milijardi dinara. Gubitak od osam milijardi dinara ne izaziva automatski smanjenje osnovnog kapitala NIS-a, odnosno nominalna vrednost akcija (vrednost iskazana na akcijama) nije se izmenila i iznosi 500 dinara. Gubitak utiče samo na tržišnu vrednost akcija. Posle utvrđivanja finansijskih izveštaja za 2008. godinu Skupština akcionara i Upravni odbor Kompanije razmotriće pitanje o načinu pokrivanja gubitka,“ kažu u NIS-u.

Tržišna vrednost akcija i dogovori

Ali, o tržišnoj vrednosti akcija NIS-a raspravljalo se i dok se nije, bar zvanično, znalo za gubitak. Zapravo, dok su se Vlada Srbije i strateški investitor – kompanija Gaspromnjeft dogovarali da će Rusi platiti 4,8 evra za svaku akciju nominalne vrednosti od 500 dinara (uključujući deljenje). Taj pokazatelj, 4,8 evra, bio je tržišna vrednost akcija NIS-a u periodu zaključivanja sporazuma o kupovini, decembra 2008. godine.

Danas je teško proceniti kolika je tržišna vrednost akcija NIS-a. Jer, tržišna vrednost je u ovom slučaju bila rezultat dogovora prodavca i kupca. Sada novog dogovora o vrednosti akcija NIS-a nema. Evidentno je da će se tržišna vrednost videti kada akcije budu raspodeljene građanima i kada počne trgovina na berzi.

Kada se ima u vidu da je Dilojt&Tuš, NIS u vreme prodaje procenjivao na oko 2,2 milijarde evra, pitanje je i da li je suma koju je Gaspromnjeft platio za jednu akciju – 4,8 evra i vrednost svih akcija kompanije – 900 miliona evra – odgovarajuća. Objektivno govoreći, odgovarajuća je ona cena akcija koja odgovara i prodavcu i kupcu, jer svako štiti svoje interese. Sad kada se zna da je NIS i 2008. i prethodnih godina poslovao sa gubicima, moglo bi se ponovo postaviti pitanje validnosti procene. Nezavisna revizija, sprovedena u 2009. godini, koja je pokazala da je NIS zapravo bio gubitaš pokazala je i dugove opšteg obima, „teške“ čak milijardu dolara, za koje je Kompanija radeći u minusu tokom 2008. godine, bila primorana da uzima od banke kredite, kako bi pokrila svoje troškove. Sad, kad se to zna, jasno je da dugovi Kompanije umanjuju njenu vrednost. Najmanje za iznos dugovanja.

Ne treba, takođe, smetnuti s uma da su i procene na osnovu kojih je dogovorena prodaja NIS-a Gaspromnjeftu i procena Dilojt&Tuša, pravljene u vreme pre ekonomske krize. U vreme kada je cena nafte išla na gore a NIS je, da podsetimo, i proizvođač „crnog zlata“. Svetska ekonomska kriza umanjila je vrednost akcija svih, pa čak i najboljih svetskih kompanija. To se, neminovno, mora odraziti i na NIS. Iz Gaspromnjefta tvrde da će ispuniti preuzete obaveze finansiranja investicionog programa modernizacije industrijskog kompleksa NIS-a u iznosu od 500 miliona evra. To bi, svakako moralo da poveća vrednost NIS-a. Ali, modernizacija se završava tek 2012. godine. Tada bi NIS mogao zaista ozbiljno da krene u osvajanje okolnih tržišta – što se sada deklarativno najavljuje. Ako bude tako, vrednost akcija ove Kompanije sigurno će biti u usponu.

Danas, kad dobijaju akcije po nominalnoj vrednosti od 500 dinara, građani treba da znaju da prodajna vrednost neće biti tržišna već dogovorna. Biće kako se dogovore Vlada Srbije, Gaspromnjeft i, eventualno - ako država bude slušala njihov glas - predstavnici malih akcionara. Realnu vrednost akcija NIS-a, odnosno, da li će njihova cena dostići i prestići cenu tog nivoa koju je za nju pre godinu dana platio Gaspromnjeft, pokazaće prvi dogovori o njihovoj kupoprodaji.