ŠVAJCARSKI FRANAK DRMA ISTOČNOM EVROPOM

Problemi u kojima su se našli građani zaduženi u švajcarskim francima, unekoliko su popustili poslednjih nekoliko dana budući da je franak pao sa 100,13 na 90 dinara, nakon intervencije švajcarske narodne banke i najave da će vezati ovu valutu za evro. Švajcarac je počeo da pada i u odnosu na evro i dolar, ali i ostale istočno evropske valute. Međutim, prema analizi stručnjaka američke banke Goldman Saks franak je i dalje najprecenjenija valuta na svetu. Uprkos padu poslednjih nekoliko dana zabeležila je rast prema evru od 11 odsto od početka godine, a prošle nedelje kada je dostigla vrhunac švajcarska moneta je bila precenjena za čak 71 odsto. Za zadužene u švajcarcu loša vest je da bi ovo mogao da bude samo privremen pad franka, jer prema mišljenju analitičarke J.P. Morgana, evro je i dalje nestabilna valuta koja može padati prema franku.

Prema istraživanju konsultantske kuće "Kapital Ekonomiks" rizku od rasta švajcarskog franka najviše su izložene Mađarska, Poljska i Hrvatska, a jedini spas im je da franak deprecira.

"Ako se to nastavi, udar na potrošnju biće prilično veliki. Jedini realan put iz te situacije jest da franak deprecira, a mi to ne vidimo kao realno u skorijem periodu", pesimističan je analitičar ove kompanije.

Dok se u Poljskoj vlada trudi da se ne meša u probleme oko 700.000 dužnika u švajcarskim francima, u Mađarskoj je država fiksirala kurs švajcarca prema forinti daleko ispod trenutnog nivoa, dok će građani razliku otplaćivati kasnije.

U Hrvatskoj država vodi "rat" sa bankama oko toga kako pomoći oko 70.000 dužnika u francima, što čini preko 40 odsto ukupnih kredita u ovoj zemlji. Nakon što je objavljen plan sa nekoliko koraka, od kojih je jedan i uvođenje poreza na aktivu u francima, izgleda da to neće proći kod banaka. Bankari pristaju da se kurs fiksira na nivou od 5,8 kuna za franak, ali nikakv porez ne dolazi u obzir. Podsećanja radi, Mađarska je prošle godine uvela porez na banke, a nedavno je to uradila i Slovenija.

U Srbiji pak, kao da problem "švajcaraca" uopšte ne postoji, ili barem da se ne tiče ni jedne nadležne institucije. Guverner Narodne banke Dejan Šoškić je u intervjuu Tanjugu ocenio da zaduženima u franku ima pomoći, ali ona se svodi na to da se dogovre sa bankom oko produžetka otplate kredita, što bi im smanjilo mesečnu ratu. Naravno, reprogram na taj način bi i povećao iznos ukupne kamate koju građani plaćaju banci.

On i dalje ne odustaje od preporuke da se dug konvertuje u evre, mada je do sada utvrđeno da je to možda i najneisplativije rešenje za dužnike, jer osim što bi dosadašnju plaćenu kamatu bacili u vodu, ostali bi sa dugom večim za oko 25 odsto nego kada su ušli u ovu avanturu.

"Ja svakako ne bih preporučio građanima da tu mogućnost ne analiziraju, ali treba imati u vidu ako pređete iz jedne valute koja je doživela svoj istorijski maksimum, kao švajcarski franak sada, u tom trenutku i po tom kursu, onda je pitanje da li je to dugoročno najisplativija mogućnost", kaže Šoškić.

On napominje da građani zaduženi u francima ne bi trebali da budu favorizovani u odnosu na one koji su se zadužili u evrima, jer su u startu krediti u francima bili jeftiniji od onih u evrima.

"Dijapazon mogućih rešenja je veliki i pri tome treba biti oprezan da se ne narušavaju postulati ravnopravnosti i dobre tržišne utakmice, da nemamo situaciju u kojoj ćemo drugačije tretirati građane u zavisnosti od toga da li su uzeli kredit u jednoj ili drugoj valuti. Rešenje koje ide u pravcu toga da država treba da interveniše trebalo bi vrlo oprezno analizirati, imajući u vidu da nemamo budžetskih sredstava za tu vrstu subvencije", ocenio je Šoškić i dodao da građani mogu u kontaktu sa bankama da nađu pravo rešenje.

Bes građana je okrenut i prema bankama, jer smatraju da one ostvaruju ogromne zarade zahvaljujući kursnim razlikama. Možda tu i ima istine, jer su banke u prvih šest meseci ostvarile profit od 173 miliona evra, a pozitivne kursne razlike su iznosile čak 237,8 miliona evra.

Bankari tvrde da nemaju posebnu zaradu zbog povećanja kursa franka, jer takođe imaju i obaveze u istoj valuti. Osim toga krediti u ovoj valuti postaju sve manje kvalitetni pa se povećavaju troškovi zbog veće rezervacije na ime tih kredita.

Ipak, prema mišljenju ekonomiste Milana Kovačevića, bilansi banaka često pokazuju da imaju više dinarskih izvora nego plasmana, što ukazuje da banke daju građanima dinare, a onda kredite vezuju za evro ili franak da bi sebe zaštitile od kursnog rizika.

"Banke su koristile dinarske izvore da daju kredite u francima ili evrima. To im se nije smelo dozvoliti, jer time izlažu opasnosti i samu banku. Kada se glavnica za kredit u francima uveća za 60 odsto plus kamata, to predstavlja neravnopravnost ugovarača, jer dužnik računa na normalnu efektivnu kamatu, koja uključuje i kursne razlike. Poslovne banke treba da budu razumne i ponude prihvatljivo rešenje građanima. Ukoliko puste ljude da stradaju, onda treba razmisliti o tome da se uvede porez na kursne razlike. To bi bio ciljani porez koji bi se iskoristio za pomoć dužnicima", objašnjava Kovačević.

On dodaje i da su u Srbiji banke veoma malo oporezovane, za razliku od realnog sektora.

"Najveće opterećenje na privredu je porez na dodatu vrednost od 18 odsto. Banke nisu obveznici ovog poreza već samo plaćaju porez na dobit, a i tu imaju mnogo načina da izvuku dobit pre oporezivanja. Vreme je da se razmišlja kako odbraniti privredu i građane od banaka. Nakon što su uzeli toliko novca na kursnim razlikama, naišao sam na banku koja nudi kredit u evrima po nižem, kupovnom kursu, a naplaćuje rate po višem, prodajnom. Ta razlika iznosi i po šest odsto. A svako preduzeće, izvoznik ili uvoznik mora da kupi ili proda devize samo preko banke. To je pitanje za Agenciju za zaštitu konkurencije, kako banka može da uzme šest odsto samo što od jednog kupi i drugom proda devize", rezigniran je ovaj ekonomista, koji je i sam bio direktor banke.