STOTINE MILIONA POTROŠENO MIMO ZAKONA

Državni revizori završili su i svoj drugi izveštaj i nakon revizije budžeta iz 2008. godine, prekontrolisali su i trošenje para poreskih obveznika u 2009. godini. Za razliku od prošlogodišnjeg samo letimičnog pregleda budžeta i ministarstava, prema rečima Radoslava Sretenovića, generalnog državnog revizora, ove godine su prekontrolisali oko 70 odsto javnih finansija. Pod lupom je bilo sedam ministarstava, Uprava za trezor i Narodna banka Srbije, u delu koji se odnosi na sredstva iz budžeta.

Iako je državni revizor na konferenciji za medije bio izuzetno blag prema ministrima i nije hteo da izdvoji ni jednu zamerku na neko posebno ministarstvo, upućujući novinare na 1.230 strana težak izveštaj, o gazdovanju države imovinom svih građana najbolje govori njihovo mišljenje dato u izveštaju. Oni su u 38 tačaka izdvojili napomene u kojima su ministarstva kršila zakone i računovostvene principe.

„Osim za efekte koje na finansijske izveštaje imaju navedena pitanja u tačkama, ovi finansijski izveštaju...po svim materijalno značajnim aspektima, daju istinit i objektivan prikaz finansijskog stanja, osim stanja nefinansijske imovine i iskazanih prihoda i rashoda“, kaže se u mišljenju revizora. Dakle, osim velikog dela bilansa stanja koji se odnosi na nefinansijsku imovinu i prihoda i rashoda koji čine bilans uspeha, sve ostalo je u redu.

Državna revizorska institucija je čak i pronašla „nestalih“ 4,18 milijardi dinara za koliko su utvrdili da je 2009. godine bio manji deficit nego što je to iskazano u budžetu. Prema njihovoj oceni, nefinansijska imovina u pripremi i nematerijalna imovina treba da se koriguju za 33,9 milijardi dinara, u Fondu za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje ostalo je neutrošenih 9,55 milijardi dinara, a pronađeno je i potraživanje za povezivanje staža zaposlenima u kragujevačkoj „Zastavi“ od 2,15 milijardi dinara.

Takođe, otkriven je pravi računovodstveni haos, pa je tako je sa računa za subvencije isplaćeno 11,2 miliona dinara za honorare, sa računa Naknade za socijalnu zaštitu pokrivani troškovi bankarskih usluga u vrednosti 17,7 miliona dinara, Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede je sa aproprijacije Dotacije verskim zajednicama platilo kapitalne subvencije za vodoprivredu. Sa aproprijacije Izdaci za zgrade i građevinske objekte pare su uzimane da bi se platile kazne po sudskim presudama u vrednosti 13,75 miliona dinara, a troškove bankarskih usluga plaćali su sa računa Izdaci za kredite studentima i učenicima. Takođe, blizu dve milijarde dinara je pozajmljeno iz sredstava privatizacije i nije vraćeno u zakonskom roku.

Ipak, najomiljeniji način kršenja zakona i trošenja javnog novca bez ikakve kontrole je zapošljavanje po ugovoru o delu za poslove koji su već predviđeni sistematizacijom i zaobilaženjem javnih nabavki pod parolom „nabavka po hitnom postupku“.

Tako je ustanovljeno da je Ministarstvo rada i socijalne politike bez javne nabavke projektovalo i uradilo prvu fazu gradnje gerontološkog centra u Valjevu, a nije iskazalo ni avans od 221,2 miliona dinara. Ovo ministarstvo na čijem čelu je Rasim Ljajić je i potrošilo 14,3 miliona dinara na honorare za poslove koji su iz delokruga ministarstva. Ovo ministarstvo nije raspisalo ni tender za javne nabavke i za radove na gerontološkom centru „Jelenac“ u Aleksincu koji su koštali 19,9 miliona dinara.

Uprava za trezor je platila iz budžeta 3,3 miliona dinara po ugovoru koji nije u skladu sa zakonom o javnim nabavkama.

Ni Ministarstvo prosvete nije marilo mnogo za propise, pa je članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta isplatilo 64,6 miliona dinara na ime naknada, a da visinu naknada nije odredila Skupština, kako to propisi nalažu.

Ovo ministarstvo pod kontrolom SPS-a je isplatilo i 12 miliona dinara za usluge po Ugovorima o delu koji su zaključivani protivno zakonima.

Na tapetu se našlo i Ministasrtvo poljoprivrede jer zajedno sa upravama za zaštitu bilja i veterine isplatilo oko 23,5 miliona dinara honorara po ugovorima o delu koji nisu u skladu sa zakonima. Na isti način su propise kršili i Ministarstvo infrastrukture u vrednosti od 12,66 miliona dinara i Ministarstvo nauke sa 14,6 miliona dinara nepotrebno isplaćenih honorara.

Ministarstvo infrastrukture je prema izveštaju revizora, potcenilo rashode z azaposlene za 64 miliona dinara i precenilo rashode stručnih usluga po osnovu naknada za rad u komisijama i radnim grupama koje su isplaćene zaposlenima u ministarstvu.

Uprava za trezor je platila bonove za gorivo 6,8 miliona dinara, a da nije potpisala ugovor niti je raspisala javnu nabavku, a isti prekršaj napravilo je i Ministarstvo nauke.

Otkriveno je i da je Ministarstvo poljoprivrede uvođenje informacionog sistema u Upravu za agrarna plaćanja platilo 115,2 miliona dinara više nego što je odobreno rebalansom budžeta u 2009. godini.

Zanimljivo je i da je Vlada odobrila Ministarstvu infrastrukture da izmiri obaveze košarkaškog kluba „Borac“ prema „Upingu“ i „Beta MN“ od 45,8 miliona dinara, a ovo ministarstvo je to preplatilo za još 15,7 milijardi dinara.

Utvrđeno je i da se skoro 695 miliona dinara koje su studenti vratili po osnovu studentskih kredita nalaze na računu Univerzal banke umesto u budžetu Srbije.

Sretenović je izjavio da ministarstva imaju 45 dana da odgovore na zamerke i da isprave greške, kao i da će u skladu sa zakonom podneti prijave ukoliko to bude bilo potrebno. Međutim, posle prošlogodišnjeg izveštaja koji je digao silnu prašinu, jer je to bio prvi pokušaj revizije javnih finansija, podneseno je 19 prekršajnih prijava, a samo na dve su donesene presude koje nisu pravosnažne.

Izgleda da će državni službenici morati da idu na još malo usavršavanja, nakon što je premijer Cvetković prošle godine odlučio da na njih svali svu krivicu za malverzacije u ministarstvima, ocenjujući da je sve to posledica računovodstvenih grešaka.

Osim toga, najvažniji deo revizije, kontrolu svrsishodnosti trošenja javnih para nećemo videti do 2013. godine za kada je Sretenović ocenio da će DRI biti spremna za takav poduhvat. Do tada gledaćemo samo kako nabavka nečega nije knjižena dobro ili obavljena po zakonu, ali ne i da li je to zaista i potrebno.

Treba reći da je Državna revizorska institucija u budžetu za 2011. godinu dobila četiri puta više sredstava nego u ovoj godini, pa bi trebalo očekivati i obimniju reviziju naredne godine.