STAMBENI KREDIT U DINARIMA, PUSTA ŽELJA CENTRALNE BANKE

Rate za stambene kredite indeksirane u evrima poslednjih meseci rastu, a ovoga puta to nije zasluga "poslovne politike" banaka, već rasta euribora koji određuje visinu kamate na evre. Tako se obistinjavaju prognoze stručnjaka da nakon recesije u Evropi, kada je Evropska centralna banka snizila kamatnu stopu na rekordni minimum, sada zbog straha od inflacije povećava kamate. Ni krivi ni dužni, cenu evropske antiiflacione politike plaćaju, između ostalih, i građani Srbije koji su kredite uzeli u evrima, a takvih je skoro 70 odsto kreditnih dužnika u Srbiji. Svako pomeranje kamate opet najteže pogađa korisnike stambenih kredita, čiji dugovi iznose na desetine hiljada evra pa promena za svaki procenti poen itekako pogađa njihove džepove.

Iako su Narodna banka i prethodni guverner stalno upozoravali koliko je rizično zaduživati se u stranoj valuti, građani zapravo nisu ni imali izbor. Daleko niže kamate na evropsku valutu, uz politiku jakog dinara vođenu sve dok svetka ekonomska kriza nije sunovratila dinar i ponuda banaka koja se skoro isključivo orjentisala na evropsku monetu, naveli su građane da preuzmu na sebe kursne rizike.

Narodna banka, pod novim guvernerom, nastavlja priču o dinarizaciji i potkrepljuje je merama koje su uzbunile i građane i privredu, ali i Vladu Srbije. Ponovo je uvedeno učešće od 20 odsto na hipotekarne kredite u evrima, dok ovo učešće nije potrebno za stambene kredite u dinarima.
Lepo - ali nema nigde
"Nema razloga da banke ne odobravaju stambene kredite u dinarima. I građanima savetujem da se zadužuju u domaćoj valuti, kako bi se zaštitili od valutnog rizika. Možda su kamate u ovom trenutku nešto više, ali kako bude išla inflacija planiranom cilju, tako će se i referentna kamatna stopa korigovati, od koje inače zavisi visina kamate na zajmove. Što se tiče dugoročnih izvora finansiranja, tačno je da je dinarska štednja mala, ali ima drugih mogućnosti. Na primer, biće priliva dinara i iz inostranstva, preko obveznica", poručio je Šoškić.

Ipak, tako je dodatno otežan dolazak do stana putem kredita i za ono malo građana koji imaju dovoljno velika primanja da plaćaju ratu, dok je s druge strane stambeni kredit u domenu bajki. Sa redovno dvocifrenom godišnjom inflacijom i skoro redovnim promašajima ciljane inflacije od strane Narodne banke, pitanje je kolika bi kamatna stopa bila dovoljna da se banka zaštiti od rizika da joj inflacija ne pojede zajam nakon 20 ili 30 godina. Nijedan bankar nije hteo u javnost da izađe čak ni sa hipotetičkim procenama kamatne stope na stambene kredite. Osim toga, banke moraju da se pridržavaju i nekih pravila, a jedno od njih je da izvori finansiranja, što se tiče valute i ročnosti, treba da odgovaraju plasmanima. U srpskim bankama od oko sedam milijardi evra štednje, oko 130 miliona evra je u dinarima, a oročenih na preko pet godina - manje od milion i po evra.

Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović ističe da će Srbija pre će usvojiti evro nego što će banke odobravati stambene kredite u dinarima.

“Stambene dinarske kredite nemamo jer nema dugoročnih dinarskih izvora. Da bi bilo dinarskih izvora mora se raditi na kvalitetu valute i institucija. Pre ćemo usvojiti evro nego što ćemo dobiti takve kredite. Da bi dinar postao kvalitetna valuta, za početak, Narodna banka treba bar tri godine zaredom da pogodi kolika će biti inflacija, a ne da nam guverner izigrava tumača stvarnosti i objašnjava zašto je inflacija toliko prebacila cilj. Ako guverner ne uspe u ostvarivanju cilja onda se mora reći da nije dobro radio svoj posao, a ako uspe treba ga nagraditi. Ovako se guverner više bavi time šta radi vlada, a vlada time šta radi guverner“, ocenjuje Stevanović.
Nejasna "rešenja"

Jedno od rešenja guvernera NBS Dejana Šoškića je da se banke zajme u inostranstvu u dinarima. U stranim bankama koje posluju u Srbiji ističu da ni one ni njihove centrale ne znaju za te zajmove u dinarima koje bi mogle da nađu inostranstvu i koji bi predstavljali izvore za dugoročne dinarske kredite i da od svojih centrala isključivo mogu da dobiju evre. Šoškićeva teza je da su inostrani investitori veoma zainteresovani za investiranje u dinare pošto na veliko kupuju državne obveznice. Međutim, kamatna stopa na obveznice u dinarima koje garantuje država, na samo dve godine je 13 odsto, a na tri godine čak 14,5 odsto i može se samo zamisliti kolika bi kamata bila na dvadesetogodišnji kredit prosečnom srpskom građaninu.

Ekonomista Goran Nikolić napominje da takav kredit ne bi mogao da košta ispod 16 odsto.

“Kamatna stopa na takav kredit sastojala bi se od belibora koji zavisi od referentne kamatne stope i marže. Šestomesečni belibor je sada oko 12,8 odsto, a sa maržom od četiri do pet odsto, taj kredit ne bi koštao manje od 16-17 odsto godišnje. To je nenormalno skupo i ne znam ko bi to uzeo. Čak je i dobro što nema takvih kredita jer bi se neko prevario i zadužio se. Posle dvadeset godina zajmoprimac bi vratio skoro četiri puta više nego što je uzeo. Osim toga, niko ne zna ni kako će se kretati kurs, ni inflacija”, smatra Nikolić i dodaje da nije najjasnija ni ideja kako doći do dinarskih izvora iz inostranstva.

Prema njegovim rečima i država sada plaća 14,5 odsto na trogodišnje dinarske obveznice. „To je prevelika cena da bi se pravili kako je formalno sve u redu. Bolje da se zadužujemo u evrima po 5,5 odsto, koliko i Italija plaća“, tvrdi Nikolić.
Banke nametale nepovoljne uslove

Mesečna rata na kredit od 30.000 evra u dinarima i sa kamatnom stopom od 16 odsto iznosila bi čak 40.000 dinara, a nakon 20 godina dužnik bi vratio 3,6 puta više nego što je uzeo.

Problem kredita vezanih za devize postao je očigledan kada su sve valute istočnoevropskih zemalja počele da padaju u odnosu na evro krajem 2008. godine. Najgore su prošli oni koji su imali kredite u švajcarskim francima, pa je u nekim zemljama zabranjeno odobravanje stambenih kredita u ovoj valuti. Međutim, u velikoj izloženosti građana kursnom riziku neslavnu ulogu odigrale su i poslovne banke koje su praktično nametale građanima uslove zaduživanja.

Prema jednoj studiji nemačkih ekonomista u kojoj je obrađeno ponašanje jedne bugarske banke u ponudi kredita od 2003. do 2007. godine, utvrđeno je da iako su bugarske firme i građani tražili kredite u lokalnoj valuti u 30 odsto slučajeva banka im je nametala kredite vezane za evro. Nema sumnje da je slična praksa primanjivana i u ostalim zemljama u regionu, pa i u Srbiji.