SRPSKA PRIVREDA IZGUBILA MILIJARDU EVRA

Srpska privreda je i 2009. godinu završila sa gubitkom od 95,7 milijardi dinara ili milijardu evra. U odnosu na 2008. godinu negativan finansijski rezultat cele privrede lošiji je za 120 odsto. Ako je u 2008. godini svetska ekonomska kriza pokazala zube, u 2009. je odgrizla dobar deo srpske ekonomije. Kumulirani gubici krajem 2009. godine dostigli su 1.607 milijardi dinara ili neverovatnih 17 milijardi evra, rezultat je analize finansijskih izveštaja od strane Agencije za privredne registre www.apr.gov.rs.

U skoro svim segmentima preduzeća su zabeležila pogoršanje u odnosu na 2008. godinu, a ono što najviše zabrinjava jeste porast obaveza, odnosno kredita, a smanjenje učešća sopstvenog kapitala u privredi. Tako je samo 36,7 odsto izvora finansiranja činio sopstveni kapital, dok su kratkoročne obaveze iznosile 38,7 odsto, a dugoročne 17,6 odsto. Na jedan dinar pozajmljenog, dolazilo je tek 0,64 dinara sopstvenog kapitala.

Iako su se smanjili poslovni prihodi, oni su i dalje bili veći od rashoda za 186,5 milijardi dinara, ali to nije bilo dovoljno da se pokrije gubitak u finansijskom poslovanju od 216,8 milijardi dinara. Srpska privreda je u 2009. godini imala čak 414 milijardi dinara finansijskih rashoda.

Kompanije sa najvećim profitom

Kompanija	Neto dobitak (u dinarima)
Telekom Srbije	15,55 mlrd
APA	3,95 mlrd
PTT Srbije	3,8 mlrd
Hemofarm	3,5 mlrd
Sintelon	2,9 mlrd
Telenor	2,7 mlrd
Lafarž	2,6 mlrd
Tigar	2,44 mlrd
Delta real estate	2,25 mlrd
DIN	2,14 mlrd

Krediti bez kojih preduzeća ne mogu, a koji ih kamatama sve više dave, iznosili su 2.340 milijardi dinara ili preko 25 milijardi evra, pri čemu je ročnost jako loša, jer više od polovine kredita čine kratkoročni zajmovi.

Krediti bez kojih preduzeća ne mogu, a koji ih kamatama sve više dave, iznosili su 2.340 milijardi dinara ili preko 25 milijardi evra, pri čemu je ročnost jako loša, jer više od polovine kredita čine kratkoročni zajmovi.

Međutim, da stvari budu još gore, preduzeća su imala više štete nego koristi od tih zajmova, jer je njihova cena bila viša nego prinos na taj pozajmnljeni kapital. Tako je zabeležena stopa izgubljenog kapitala od 31 odsto. Stopa prinosa na ukupna sredstva posle oporezivanja iznosila je svega 0,1 odsto, dok je prinos na sopstveni kapital bio negativan, minus 2,75 odsto.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić ocenjuje da je koncept razvoja srpske privrede poslednjih deset godina vodio krizi, a svetska ekonomska kriza samo je razotkrila našu sopstvenu krizu.

- Naša ekonomija se razvijala uglavnom u sektoru usluga koji se opet zasnivao na prilivu stranog kapitala. Ja sam izračunao da je u Srbiju od 2001. do 2009. godine ušlo 128 milijardi dolara po svim osnovama, ali čak 110 milijardi dolara je potrošeno na uvoz. Tu uvoznu robu trebalo je prevesti, isfinansirati i upravo ti sektori su rasli i tako smo i imali prosečan rast BDP-a od 5,4 odsto. Međutim, istovremeno je industrijska proizvodnja rasla svega 0,5 odsto u ovom periodu. E sada nema tih priliva iz inostranstva, imamo čak i pad maloprodaje što ukazuje na pad standarda, plata, penzija - smatra Savić.

Prema njegovim rečima, srpska privreda se nikada nije odlikovala dobrim bilansima, ali od 1990-ih godina kreće rušenje industrije, a posle 2000. to se ogleda kroz loš koncept privatizacije.

- Od svih velikih industrijskih centara retko koji radi. Sve te fabrike su zrele za stečaj. Njihove obaveze su daleko veće od kapitala, tako da je njihov kapital jednak nuli - naglašava Savić.

Najveći gubitaši u 2009.

Kompanija	Visina neto gubitka (u dinarima)
NIS	37,6 mlrd
U.S. Steel	14,67 mlrd
VIP mobil	11,9 mlrd
HIP Petrohemija	9,5 mlrd
Zastava automobili	9 mlrd
Agroživ	6,3 mlrd
Železnice Srbije	6,2 mlrd
Kluz (u stečaju)	4,1 mlrd
RTB "Bor"	2,74 mlrd
EPS-TE Kosovo	2,56 mlrd

Upravo su velika preduzeća i generatori najvećih gubitaka. Velike kompanije čine manje od jednog procenta ukupnog broja preduzeća, ali od njih zavisi krvna slika srpske privrede. Ona su napravila čak 74,5 milijardi dinara gubitka, ili dve trećine ukupnih gubitaka. Doduše ona zapošljavaju i 42,5 odsto radnika, ali i raspolažu sa 65 odsto ukupnog kapitala i 59 odsto ukupnih sredstava. Ipak oni su do sada kumulirali 985,2 milijarde dinara gubitaka ili 60 odsto nagomilanih gubitaka cele privrede.

Još jedna "crna rupa" koja prosto guta novac je sektor javnih preduzeća. Ona su u 2009. godini napravila gubitak od 7,4 milijarde dinara, a njihov kapital je smanjen u odnosu na 2008. za četiri odsto. Njihovi kumulirani gubici iznose 288 milijardi dinara.

- Posebna situacija je sa javnim preduzećima. Srednji menadžment u ovim kompanijama je jako dobar, ali zato top menadžment čine ljudi koje dovode stranke. Oni čak i nisu tu da bi nešto radili. Javna preduzeća finansiraju stranke, finansiraju neke poslove koji nisu važni za njihovo poslovanje, zapošljavaju stranačke kadrove... Uz to ova preduzeća imaju veliki problem jer država njihove cene drži ispod ekonomskog nivoa. Država tako održava socijalni mir, ali se ne može onda očekivati da ta preduzeća prave profit - kaže Savić.

Država najveći dužnik

On ističe i da je država jedan od najvećih dužnika i da tako stvara lanac nelikvidnosti. Kada država ne plati, onda ni firma ne može da plati svojim dobavljačima i tako ukrug.

- U zemljama EU rokovi plaćanja su oko 35 dana, a kod nas preko četiri meseca. Na primer, Delta kasni sa plaćanjem od šest meseci do godinu dana. Ko može u takvim uslovima da izdrži i napravi profit - pita se on.

Prema analizi Republičkog zavoda za razvoj, najveći problemi preduzeća u Srbiji su zaduženost, nelikvidnost i nesolventnost.

Obaveze privrede povećane su u poslednjih sedam godina 2,3 puta, pa su u prošloj godini obaveze bile 1,3 puta veće od kapitala i 1,5 put veće od obrtne imovine. Drugi veliki problem je nelikvidnost koji za posledicu ima 66.438 blokiranih preduzeća na kraju 2009. godine. To znači da su računi svakog šestog preduzeća u Srbiji blokirani. Od toga trećina je u blokadi duže od tri godine. Indikator nesolventnosti privrede je pad učešća sopstvenog kapitala u izvorima finansiranja, pa ono iznosi svega 36,7 odsto.

Dragovan Milićević, profesor na Fakultetu za menadžment malih i srednjih preduzeća i koautor ekonomskog sajta "Ekonomija.org" došao je do zaključka da je srpska privreda blizu bankrota.

Prema indeksu poslovnog kvaliteta preduzeća (BEX indeks) srpska priveda nalazi se na samoj granici opstanka. Naime, granična veličina ovog indeksa ispod koje je velika verovatnoća da preduzeće završi u bankrotu, iznosi 1,2 dok se srpska privreda nalazi na nivou 1,2177. Takođe, naše firme se nalaze daleko ispod graničnih vrednosti profitabilnosti, likvidnosti, a snaga finansiranja je 20 puta manja od poželjne.

Prema njegovoj oceni, pogoršanje osnovnih performansi poslovanja i narušavanje finansijske strukture je dobilo na intezitetu. Pre svega, obaveze privrede su povećane za preko 500 milijardi dinara ili više od pet milijardi evra. Rast kratkročnih i dugoročnih kredita je značajan, a ukupno zaduženje je poraslo skoro 300 milijardi dinara ili preko tri milijarde evra. U to nisu uračunate kamate koje iznose preko četiri milijarde evra.

Kompanije sa najvećim poslovnim prihodima u 2009.

Kompanija	Visina poslovnih prihoda (u mlrd dinara)
NIS	118,27
EPS	100,44
Telekom	86
Delta Maksi	65,6
TENT	57,1
Srbijagas	53,1
U.S. Steel	46,8
Merkator S	41,35
Elektrovojvodina	37,3
Jugorosgas	34,4

Najveći gubitaš u prošloj godini bila je Naftna industrija Srbije sa 37,6 milijardi neto gubitka, a slede ga "U.S. Steel" i VIP. Iza njih ređaju se državna preduzeća poput, Petrohemije, Zastava automobila i Železnice.

NIS je istovremeno i kompanija sa najvećim poslovnim prihodom u 2009. godini sa 118 milijardi dinara. Slede ga EPS, Telekom i Delta maksi.

Najveći profit ostvario je Telekom Srbije 15,5 milijardi dinara, zatim preduzeće APA, PTT i Hemofarm.