SRBIJA (NI)JE RAJ ZA INVESTITORE

Prema Indeksu globalne konkurentnosti Srbija sa 93. pala na 96. mesto od ukupno 139 zemalja na listi Svetskog ekonomskog foruma. Zbog korupcije, neefikasnosti državne uprave, političke nestabilnosti... u Srbiju je u prvih šest meseci ušlo 480 miliona evra stranih direktnih investicija, a potrebno je četiri do pet milijardi godišnje, kako bi ostvarili neki privredni rast.

Sredinom prošle godine kada se svetska ekonomska kriza sručila svom snagom na Srbiju, glavna mantra poltičara ali, i ekonomista, bila je da se treba spremiti za privlačenje stranih investicija naredne godine. I ne samo to, već su i ove godine skoro svi, od potpredsednika Vlade Božidara Đelića do ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i nezaobilaznog optimiste, ministra ekonomije, Mlađana Dinkića nastavili sa zamazivanjem očiju glasačima izjavama tipa „Srbija je dobro mesto za investiranje”.

Ipak, stvarno stanje stvari ne podleže hipnozi političara, a u to se najbolje uverila grupa kineskih investitora, koja je jednom od lokalnih biznismena platila sedam miliona evra za plac za izgradnju tržnog centra, a nakon intervencije države ostala i bez zemlje i bez para. Uprkos uvek optimističnim izjavama političara, ovakva iskustva stranih investitora se pročuju po njihovim zemljama, a stignu i do stručnjaka u Svetskom ekonomskom forumu, koji prave godišnji Indeks globalne konkurentnosti. Na toj rang listi za 2010. godinu sa 139 pozicija (zemalja) Srbija se nalazi na 96. mestu, tri mesta lošije je rangirana nego prošle godine, a čak za 11 nego 2008. godine.

Sudeći prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma u Srbiji se poslednje tri godine radilo upravo suprotno od onog što se pričalo. Tako se ispred Srbije po konkurentnosti nalaze zemlje kao što su Gambija (90.), Honduras (91.), Liban (92.), Trinidad i Tobago (84.), Gvatemala (78.), Ruanda (80.), Iran (69) ili Gruzija - koja je nedavno bila pred građanskim ratom.

„K” kao karteli, korupcija, kriminal...

Najveći problemi u poslovanju u Srbiji su korupcija, neefikasna državna uprava i politička nestabilnost. Probleme predstavljaju i pristup kreditima, komplikovane procedure prilikom plaćanja poreza i kriminal. U ovo se uverio i konzorcijum kineskih investitora, koji je od firme Žito Dunav kupio parcelu od 13 hektara za sedam miliona evra u beogradskom ataru. Ali, pre nego što su dobili neophodne dozvole za gradnju pojavila se država sa tvrdnjom da je ta zemlja državna i porukom za Kineze - da je trebalo da gledaju šta kupuju. A Kineze su upravo u državnim institucijama, katastru i sudu uveravali da su papiri prodavca u redu. Sada im ostaje da tuže Žito Dunav, ali ko zna kada će postupak biti okončan, a i ako bude, kada će moći da naplate novac. Na svu muku kineskim investitorima nadovezala se i krajnje neposlovni predstavnik beogradske uprave Miroslav Čučković, koji je, prema pisanju medija ponudio da, ovoga puta država, ponovo proda kineskim investitorima isto parče zemlje.

Sa iskustvom kineskih investitora poklapaju se i pozicije koje je Srbija dobila u rangiranju Svetskog ekonomskog foruma. Po zaštiti prava svojine nalazimo se na 122. mestu, a po nezavisnosti sudstva još gore, na 124. mestu. Kineze, ako hoće da povrate svoj novac zaista čeka mukotrpan, možda čak i beznadežan posao, jer se po efikasnosti sprovođenja zakona u rešavanju sporova Srbija nalazi daleko od evropskih proseka, na čak 125. mestu od 139 zemalja.

A kada se radi o efikasnosti tržišta, zaista smo dotakli dno. Tako smo po količini dominantnih igrača na tržištu na 138. mestu, dakle samo jedna zemlja je lošije pozicionirana od nas. Ništa bolje ne stojimo ni kada se radi o snazi konkurencije, jer su nas stavili na 131. mesto. Prema Indeksu globalne konkurentnosti samo dve zemlje imaju neefikasniju antimonopolsku politiku od Srbije. Sa tako monopolizovanim ili kartelizovanim tržištem nije ni čudo što kao poljoprivredna zemlja imamo nestašice osnovnih prehrambenih proizvoda.

Sigurnost investicije najvažnija

Po zaštiti prava manjinskih akcionara nalazimo se na 137. mestu u svetu, a po efikasnosti korporativnih odbora tek 134. Ni etika u poslovanju preduzeća nije nam jača strana, pa se po tom indikatoru nalazimo na 120. mestu. U ovom indeksu postoji i parametar koji se odnosi na sindikate - saradnja u odnosima između zaposlenih i poslodavaca. Po tom parametru nalazimo se na 135. mestu od, treba ponoviti, 139 zemalja.

Konsultant za strane investicije Mahmud Bušatlija ističe da u Srbiji nema nikakve sigurnosti za ulaganja, dok su našim političarima puna usta kako smo mi raj za investicije. Za prvih šest meseci u Srbiju je ušlo 480 miliona evra stranih direktnih investicija, a nama je potrebno četiri do pet milijardi godišnje kako bi ostvarili neki privredni rast.

„Kada političari kažu da smo privlačni za investicije, misle samo na visinu poreza na dobit. Investitori ne mogu da dobiju dozvolu da izgrade fabriku, pa kako onda da naprave profit. Kod nas niko ne vodi računa da se uredi ambijent za poslovanje. U stvari, prema onome što govore, čini mi se da oni ni nemaju pojma šta taj ambijent uopšte znači i šta stvarno utiče na donošenje odluke o investiranju”, ocenjuje Bušatlija.

Prema njegovim rečima svakoj investiciji prethodi neka gradnja, a „kod nas investitori nisu ni ranije mogli dobiti građevinsku dozvolu, a pogotovu sad od kada je donesen Dulićev zakon o izgradnji”.

Loš glas daleko se čuje

Ono što je investitorima važno je da njihova imovina bude zaštićena i da funkcioniše pravni sistem.

„Standard u Evropi je da se dobije presuda najkasnije u roku od dve godine, a da se ona izvrši u roku od 90 do 120 dana. Kod nas se sudski sporovi otegnu i po deset godina, a i kad se dobije presuda niko ne zna kada će biti izvršena”, ocenjuje Bušatlija upozoravajući da bi bahat odnos prema strancima mogao višestruko koštati našu privredu, pa i državu. Bušatlija upozorava da će kineska firma, osim što će pokrenuti sudski spor, obavestiti o ovome centralne vlasti u svojoj zemlji.

„Kineske investicije u inostranstvu rastu najbrže na svetu i oni su trenutno najpoželjniji investitori u Srbiji, a mi se tako odnosimo prema njima. Međutim, nisu oni jedini. Od kada je Danone izbačen iz igre oko Knjaz Miloša, nijedna ozbiljna francuska investicija nije došla u Srbiju”, podseća Bušatlija napominjući da je čak i Gazpromnjeft pri kupovini Naftne industrije Srbije donekle prevaren, jer tek posle njihove revizije je „iskočio” akumulirani gubitak veći od 350 miliona evra. A to nije bilo iskazivano u bilansima.

Kolika je cena toga da kao zemlja dođete na loš glas u zemljama poput Francuske, Rusije ili Nemačke, nakon poslednje afere sa Večernjim novostima, teško je izračunati. S druge strane koristi od toga nisu otišle državi već pojedinačnim interesima lokalnih tajkuna. Tako se u aferi Knjaz Miloš i Novosti pojavljuje isti čovek, Milan Beko, prvo kao konsultant FPP Balkan limited, fonda sa Kajmanskih ostrva koji je kupio Knjaza ispred Danonea, a u drugom slučaju kao jedan od vlasnika Novosti, koji je to postao - ako je verovati Bodu Hombahu, direktoru VAC-a, sa tuđim (VAC-ovim) parama.

(N)i po babu (n)i po stričevima

Bušatlija ocenjuje i da je program privlačenja stranih investicija subvencionisanjem od strane države pogrešan, jer se samo određenim firmama daju privilegije.

„Postoji pravilo u tržišnim ekonomijama, a to je da ako se nešto subvencioniše onda se mora subvencionisati ceo sektor. Ako se subvencioniše autoindustrija, onda ne može samo FIAT da dobije pare, nego sve firme koje se kvalifikuju kao proizvođači auto delova. Kod nas nekoliko firmi je privilegovano i država im daje novac da investiraju upola cene. Tako se državne pare prelivaju u privatne ruke, bilo domaće ili strane. Priča da će se to vratiti kroz poreze je smešna. Ta preduzeća su oslobođena i od plaćanja poreza u narednih deset godina, a plate koje će oni davati zaposlenima sigurno neće biti dovoljne da bi plaćali porez na dohodak. Prema podacima SIEPA-e, za poslednje četiri godine ovim subvencijama zaposlili su 17,5 hiljada ljudi, a obećavali su godišnje da će zapošljavati po 200.000 hiljada”, kaže ovaj investicioni konsultant.

Ni u komšiluku nema poslovne sofisticiranosti

Ako nam je za utehu među zemljama u okruženju ima lošije pozicioniranih od Srbije. Na goroj poziciji plasirana je Bosna i Hercegovina, na 102. je mestu po konkurentnosti. Ispred su i Makedonija (79.), Hrvatska (77.), Albanija (88.), dok je najbolje plasirana Crna Gora na 49. mestu, što je za 13 mesta bolje nego prethodne godine. Zanimljivo je da je u poslednje tri godine Hrvatska zabeležila najveći pad konkurentnosti, za čak 20 mesta.

U Hrvatskoj su dodatno pogoršani neki faktori koji su ranije poboljšavali konkurentnost (inovativnost i visoko obrazovanje) a naše prve komšije postale su još gore u onome u čemu su i ranije bili loše, u efikasnosti tržišta roba i tržišta rada, poslovnoj sofisticiranosti i razvijenosti finansijskog tržišta.

A Švajcarci, naravno, prvi

Zemlja koja se nalazi na prvom mestu po konkurentnosti u svetu je, kao i prošle godine, Švajcarska. Na drugom mestu je Švedska, pa Singapur, dok su SAD pale sa 2. na četvro mesto. Iza njih slede Nemačka, Japan, Finska, Holandija i Danska. Zanimljivo je da je Kina tek na 27. mestu. Na začelju se nalaze uglavnom afričke zemlje. Najnekonkurentnija država na svetu je Čad.