SPOLJNI DUG STIGAO DO 24 MILIJARDE EVRA

Zaduživanje kao najuspešnija aktivnost Vlade Srbije i dalje se nastavlja pa je spoljni dug Srbije na kraju septembra iznosio je 23,9 milijardi evra što je za 1,03 milijarde evra više nego pre samo mesec dana. U rastu spoljnog duga prednjači država čiji se dug inostranstvu u prethodnom tromesečju povećao za 1,1 milijardu evra ili pet odsto. Na kraju septembra dug države inostranstvu iznosio je 10,4 milijarde evra, a u odnosu na isti mesec prošle godine povećan je za 1,6 milijardi evra.

Dok država ubrzano tovari dug na leđa narednih generacija - privreda se razdužuje pa je dug preduzeća smanjen za 197 miliona evra u prethodnom tromesečju. Drugim rečima, na sceni je neto odliv kapitala iz privrede prema inostranim bankama, jer otplata kredita prevazilazi iznos novih kredita koji firme dobijaju iz inostranstva. Preduzeća se zadužuju i po sve nepovoljnijim uslovima, pa je tako prosečna kamatna stopa povećana za 1,1 procentni poen na 4,8 odsto u proseku dok se, u isto vreme, sve teže dolaze do dugoročnijih kredita. U prethodnom tromesečju, prema analizi Narodne banke Srbije, ročnost je smanjena sa prosečnih sedam godina i devet meseci na četiri godine i osam meseci.

Od silnih ekonomskih problema u kojima se nalazi Srbija, otplata spoljnog duga mogla bi postati jedan od najvećih u naredne dve, tri godine. Iako, prema podacima NBS, i dalje nismo prezaduženi jer je odnos spoljnog duga i BDP-a 75,6 odsto, a kritična granica iznosi 80 odsto, velike sume dospevaju na otplatu 2013. i 2014. godine.

Prete devalvacija, inflacija, stagnacija

Stojan Stamenković, koordinator istraživanja u MAT-u, upozorava da će finansiranje duga biti sve teže jer će se nastaviti neto odliv kapitala iz Srbije po osnovu kredita, pa ostaje jedino da uđe dovoljno investicija u Srbiju da pokriju platnobilansni deficit.

“Do 2008. godine imali smo mnogo brži rast deficita tekućeg računa koji je usmeravan u potrošnju. Drugim rečima, prodavali smo preduzeća i sva sredstva su išla u potrošnju. Sada, nezavisno od krize iz Evrope, nama dolazi period visokog dospeća kredita iz tog vremena. Stopa servisiranja duga, ili odnos otplata za glavnice i kamate u odnosu na prihode od izvoza, kod nas je dostigla 35 odsto. U teoriji i praksi smatra se da je kritična granica 25 odsto, koja sme da se pređe samo jednu, dve godine. Mi čak i da imamo priliv investicionog kapitala opet moramo da imamo negativan kreditni priliv bar do 2015. ili 2016. godine da bi tu stopu servisiranja duga spustili na 25 odsto. Pored toga, sad imamo i krizu u Evropskoj uniji, pa će biti još većeg razduživanja privrede. Ako i investicije ne budu dovoljno visoke da popune taj odliv kapitala, a zbog krize je to moguće, moraćemo da pravimo trgovinski suficit. To znači veliku deprecijaciju dinara, što će povući visoku inflaciju i napraviće se spirala kursa i inflacije. Da bi se to zaustavilo biće neophodan stabilizacioni program, a to znači privrednu stagnaciju. Neće biti ni privrednog rasta ni većeg zapošljavanja”, smatra Stamenković i dodaje da se to već dešavalo u SFRJ.

Prema proceni ekonomista okupljenih oko MAT-a bruto domaći proizvod ove godine po svemu sudeći biće svega 1,5 odsto, manje i od naniže korigovane projekcije MMF-a od dva odsto.

Sadašnja vlast ostavlja velike dugove

Profesor Mlađen Kovačević, član Naučnog društva ekonomista ukazuje na podatak da je Srbija za prvih devet meseci ove godine isplatila oko tri milijarde evra na ime glavnice i kamata što je 12,5 odsto BDP-a. Koliko je ta veličina bitna za Srbiju najbolje se vidi kada se uporedi sa prirastom BDP-a ove godine od 1,5 odsto.

„Apsolutna suma potrošena na otplate anuiteta veća je od prirasta BDP-a za osam do 10 odsto. Prema indikatorima zaduženosti, ako je prirast BDP-a manji od otplata po osnovu spoljnog duga, zemlja je prezadužena. To znači da ako presuše slavine u inostranstvu, ako sadašnji dugovi ne mogu da se refinansiraju, zemlja mora da troši supstancu na otplatu dugova, a potrošnja građana i investicije moraju da se smanjuju“, objašnjava Kovačević i dodaje da je drugi važan pokazatelj - stopa servisiranja duga gde je gornja granica 25, a u Srbiji iznosi 35 odsto.

Ipak, kada domaće institucije svrstavaju Srbiju u srednjezadužene zemlje one samo gledaju odnos spoljnog duga, koji se obračunava po kursu po kome je evro potcenjen, prema BDP-u koji je izuzetno precenjen zbog inflacije, objašnjava Kovačević.

On napominje da se samo na otplatu kamata godišnje potroši oko 1,5 odsto BDP-a, što znači da sva nova vrednost napravljena u Srbiji za godinu dana odlazi na plaćanje kamata.

„Sadašnja vlast ostavlja velike dugove i odmah mogu da kažem, teško budućoj vlasti. Izvoz će se verovatno smanjiti, jer teško je očekivati da ostane na ovom nivou. Takođe, država će učiniti sve da servisira dugove, ali će to morati po znatno višim kamatnim stopama, pa dokle traje“, ističe Kovačević.