SLAVIMO ULAZAK U DUŽNIČKO ROPSTVO

“Svet želi naše obveznice”, slavodobitno je uskliknuo premijer Srbije Mirko Cvetković kada se pre nekoliko dana naša vlada zadužila za milijardu dolara na međunarodnom finansijskom tržištu, mada se izraz “zadužiti” retko ili nikada ne koristi u obraćanju zvaničnika javnosti, pošto izraz “prodali smo obveznice” zvuči mnogo optimističnije. Razlog za zadovoljstvo bilo je i veliko interesovanje za obveznicu, čak dvostruko veće nego što je hartija i ponuđeno. I zaista, ko ne bi želeo da uloži pare i dobije 7,25 odsto godišnje, pošto takvu kamatu malo zemalja u svetu plaća, a među njima nisu čak ni one pred bankrotom poput Italije ili Španije. Samo pet dana nakon toga iz Vašingtona stiže još jedna vest, uspeli smo da dobijemo kredit Svetske banke od 200 miliona dolara za popunjavanje rupa u budžetu.

Ogromne kamate

Od početka godine država je povećala javni dug za 1,6 milijardi evra, a za samo nedelju dana ekonomske ofanzive za još 1,2 milijardu dolara.

Iako nas premijer ubeđuje da nema šanse da Srbiju snađe grčki scenario i da nismo prezaduženi, profesor Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka objašnjava da nikako ne smemo u dužem vremenskom periodu da dozvolimo da masa prirasta bruto domaćeg proizvoda bude manja od godišnjih anuiteta.

“Mi godišnje za otplatu kredita izdvajamo 3,5 milijarde evra, a ako se ostvari projekcija da ekonomija raste ove godine dva odsto, to znači da prirast BDP-a iznosi oko 760 miliona evra. Prošle godine prirast je bio još manji jer je privredni rast iznosio jedan odsto, a pretprošle smo imali čak i pad od tri odsto. Tako ćemo ove godine da platimo pet puta više nego što ostvarimo povećanje BDP-a, a dugove možemo da vratimo samo daljim zaduživanjem. Perspektive su izuzetno neprijatne”, smatra Kovačević. Osim toga, prošle godine 35 odsto prihoda od izvoza otišlo je na otplatu kredita, dok je granica koja se toleriše 25 odsto.

On ističe i da se u izveštajima o javnom i spoljnom dugu redovno obmanjuje javnost, jer se samo prikazuje iznos duga, ali ne i ogromne kamate koje plaćamo na njega.

Na primer, ovaj spektakularni izlazak na svetsko tržište državnih obveznica, koje je inače trenutno epicentar dužničke krize u Evropi, Srbiju će u narednih 10 godina, na koliko su emitovane ove hartije od vrednosti, koštati ravno 725 miliona dolara u kamatama, odnosno 72,5 miliona dolara godišnje. Ono što je mnogo važnije, koliko će nas to koštati u dinarima u kojima država prikuplja porez i fiskalne prihode, niko ne zna jer se ne zna kako će se kretati dolar prema evru u narednih deset godina.

Javni dug, prema podacima Ministarstva finansija, na kraju avgusta iznosio je 13,8 milijardi evra. Iako je u odnosu na kraj prošle godine javni dug povećan za 1,64 milijarde evra, odnosno 13,5 odsto, na sajtu Ministarstva finansija stoji podatak da je on u stvari smanjen u odnosu na BDP na 41,7 odsto sa 42,9 odsto krajem prošle godine. Razlog je procena rasta Ministarstva finansija za ovu godinu od čak 3,4 odsto, koju je MMF nedavno skresao na svega dva odsto. Sa privrednim rastom od dva odsto, javni dug je već dospeo na nivo od 44 odsto, a ukoliko dodamo prošlonedeljnih 1,2 milijarde dolara novog duga, javni dug iznosi preko 46 odsto BDP-a, odnosno država je probila zakonom određenu granicu po kojoj javni dug ne može preći 45 odsto BDP-a.

Privreda stagnira, dugovi rastu

“Poslednja dva, tri meseca realni BDP stagnira ili čak i opada, a dugovi samo rastu. Ubeđen sam da je javni dug već prešao limit od 45 odsto BDP-a. Naš bruto domaći proizvod je ionako naduvan inflacijom. Zbog inflacije BDP je u odnosu na 2000. godinu nominalno veći čak 3,8 puta, ali je realno porastao samo za 60 odsto. S druge strane, većina našeg duga je u devizama, a dinar se drži na nerealnom nivou od 101 dinar za evro. Da država nije povukla 10 milijardi evra koje bi inače otišle na devizno tržište, evro bi danas vredeo 130 ili čak 140 dinara. Ovako veštački pumpaju BDP i veštački obaraju visinu duga i onda ispada da nismo prezaduženi. Od 1. januara 2009. do 31. jula ove godine država je emitovala trezorskih zapisa u dinarima u iznosu od oko 10 milijardi evra sa ogromnim kamatama, od 10 do 12 odsto i to se ništa ne vraća već se prenosi dalje na 2012. i 2013. godinu. Prema obračunu Narodne banke, prošle godine smo za servisiranje spoljnog duga potrošili čak 11 odsto BDP-a, i to tako naduvanog”, opominje Kovačević.

Ova emisija obveznica obelodanila je i šta strani investitori zaista misle o stabilnosti i ekonomskom prosperitetu naše države. Sa prinosom od 7,25 odsto, Srbija važi za rizičniju zemlju, odnosno percipirano je da su manje šanse da vrati pare od Hrvatske koja plaća svoje obveznice 6,375 odsto, Turske sa 5,625 odsto, ili Indonezije sa 4,875 odsto. Takođe, rizičnija je i od Španije koja plaća 5,22 odsto i Italije 5,59 odsto, koje ovih dana Evropska centralna banka spašava od bankrota otkupljujući njihove obveznice.

“U Španiji i Italiji u javnosti se govorilo da ako prinosi na državne obveznice pređu šest odsto, da to neće biti održivo sa skromnim privrednim rastom, a mi plaćamo 7,25 odsto. Šta ako dolar ode u nebesa, odakle dinari da se to vraća. Naša vlast se izgleda vodi parolom “uzmi sve što ti život pruža dok si na vlasti, a kako će se vraćati nek razmišlja onaj koji plaća”, kaže Kovačević i dodaje kako mu se čini da cela ova priča oko emisije evroobveznica liči na “videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu”.

Skriveni javni dug

Međutim, 23 milijarde evra spoljnog duga i 13,8 milijardi evra javnog duga, od čega se 9,5 milijardi duguje inostranstvu, nije sve što država direktno ili indirektno duguje. Privreda se žali da im država duguje oko milijardu evra, zatim slede obaveze po osnovu restitucije procenjene na dve milijarde evra, a skriveni dug je i garancija države za sve depozite građana u bankama do 50.000 evra.

“Ukoliko banke u Italiji ili Grčkoj dođu u opasnost da bankrotiraju i tamošnji građani navale da podižu štednju, siguran sam da će one povući sredstva iz svih svojih filijala kako bi spasili centrale. Tada će ovdašnje banke-ćerke doći u opasnost da ne mogu da izmire svoje obaveze, a biće još gore ako i naše štediše u panici krenu da podižu uloge. Do sada je u svim zemljama država spašavala banke, pa čak i u librelanim SAD i Velikoj Britaniji, pa ne sumnjam da će tako biti i kod nas. To je još jedan veliki skriveni dug”, objašnjava Kovačević.