SLADAK ŽIVOT BANAKA U SRBIJI

Mađarska nastavlja sa sablažnjavanjem međunarodne javnosti, ovog puta najavom kriznog poreza za telekomunikacione, energetske i maloprodajne kompanije, čime bi se u budžet slilo blizu 600 miliona evra. Pre nekoliko meseci mađarski parlament je usvojio porez na finansijski sektor, po kome bi banke plaćale porez od 0,5 odsto na aktivu, a osiguranja 5,2 odsto na premiju i koji bi godišnje trebalo budžetu da donese oko 660 miliona evra.

Zbog uvođenja ovog poreza Mađarska je pala u nemilost Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije koje su prošle godine spasile ovu zemlju bankrota, kreditom od 20 milijardi evra.

Birači podržali oporezivanje banaka

Istim zakonom smanjena je plata guvernera centralne banke i njegovih saradnika za 75 odsto, na šta je reagovala i Evropska centralna banka tvrdeći da se time narušava nezavisnost centralne monetarne institucije. Vladajućoj stranci i premijeru Viktoru Orbanu, to izgleda ni najmanje ne smeta, već je ispratio predstavnike MMF-a porukom da mogu da daju pare, ali da ne mogu da vode ekonomsku politiku u zemlji.

Ipak, u Mađarskoj je taj potez naišao na odobravanje, a kao najbolja potvrda da su Mađari itekako kivni na banke koje su na tom tržištu pravile ogromne profite, je i činjenica da je vladajuća stranka Fides na skorašnjim lokalnim izborima pobedila u velikoj većini opština i tako još više ojačala skoro apsolutnu vlast koju već ima u parlamentu sa dvotrećinskom većinom.

"Dok je zbog krize i loših odluka prethodne vlade i Narodne banke, hiljade mađarskih preduzeća otišlo u stečaj i nestala radna mesta, dok je propala cela građevinska industrija, dotle su banke u 2009. godini uknjižile ogroman profit", rekao je Orban. Mađarski premijer je porez ovaj nazvao nužnim, pravednim i delotvornim.

"Neprihvatljivo je tretirati banke kao svete krave u uslovima globalne krize koju su same započele", istakao je Orban.

Ideja iz SAD i sedišta EU

Ovaj namet bi trebalo da košta banke oko 70 odsto njihove prošlogodišnje dobiti, a pored domaće OTP banke koja je najveća na tržištu, najviše će morati da plati Erste banka, oko 44 miliona evra. Andreas Trejhl, direktor austrijeske Erste banke izjavio je da su "ljuti zbog ovog preteranog i nepotrebnog koraka" kao i da će banke ostati bez sredstava za investicije. Iako je rekao da se ova banka neće povući iz Mađarske, ipak je zapretio da banke "imaju način da pokažu da se ne može sa njima raditi ko šta hoće", ističući da će novac umesto u Mađarsku investirati u neke druge zemlje, pre svega Poljsku.

Iako je Mađarska prva uvela porez na banke, ta ideja se pojavila ranije i to u sedištu Evropske unije. Ekonomisti EU su predlagali da se usvoji globalni namet na banke, a sredstva od toga bi išla u poseban fond za spasavanje propalih finansijskih institucija. Za ovu ideju su najjače "zagrizli" Velika Britanija, Nemačka i Francuska, a čak i je i u SAD bio aktivan predlog da se finansijske transakcije oporezuju, ali se od toga odustalo. Zvaničnici Evropske unije tvrde da je od početka krize 16,5 odsto bruto domaćeg proizvoda cele Unije potrošeno kako bi posrnule finansijske institucije održale glavu iznad vode. U Velikoj Britaniji namet na banke je gotova stvar i naredne godine moraće na račun države da uplate oko dve milijarde funti ili nešto preko 2,2 milijarde evra.

Nakon što je Mađarska uvela porez na bankarsku imovinu, slične ideje počele su da preuzimaju i druge zemlje u okruženju. Tako se u Hrvatskoj ove jeseni vodila živa polemika oko toga da li treba uvesti sličan porez, ali se na kraju od toga odustalo.

U Srbiji banke su bezbrižne

I dok se u Evropi i SAD ozbiljno razmišlja o tome da se bankama naplati to što su najveći krivci za svetsku ekonomsku krizu, ali i da se bar donekle dovedu u ravnopravnu poziciju sa ostatkom privrede, u Srbiji o tako nečemu niko ni ne razmišlja.


Ko čuva banke od poreza

Ministarstvo finansija je spremilo rebalans budžeta po kome će izdaci porasti za 17, a deficit za 15 milijardi dinara i iznosiće oko 120 milijardi dinara ili 4,8 odsto BDP-a. Deficit se po pravilu finansira javnim dugom, pošto ove godine nema para od privatizacije, a kao posledica bahatog trošenja i slabe naplate poreza, javni dug Srbije je porastao na 38,8 odsto BDP-a ili 11,62 milijarde evra. U odnosu na kraj 2008. godine, javni dug je veći za skoro dve milijarde evra!

Uz zaduživanje u dinarima, trezorskim zapisima koje poslednjih meseci banke sve manje kupuju, država će se direktno, kreditima kod banaka zadužiti za 250 miliona evra i to po prilično visokim kamatnim stopama od oko šest odsto.

Kako kresanje budžetskih troškova sporo ide, glavno pitanje je kako doći do poreskih prihoda. Ministarka finansija Diana Dragutinović, opravdano poziva da se poveća PDV, kako bi se smanjili porezi i doprinosi na zarade i povećala konkurentnost preduzeća. Ona takođe planira povećanje osnovice za porez na imovinu, odnosno određivanje tržišne vrednosti imovine kao osnovicu za naplatu poreza koji je sada marginalan. Ministarka planira i izmene u akciznoj politici jer su, prema njenim rečima, cigarete i alkoholna pića u Srbiji najjeftinija u Evropi. Već su povećane i akcize na naftne derivate, a dodatni porez nije zaobišao ni telekomunikacione operatore, jer je 1. juna prošle godine uveden krizni porez na impulse mobilne telefonije od 10 odsto. Iako je trebalo da traje do završetka krize, odnosno dok Srbija ne izađe iz recesije, što se prema zvaničnoj statistici desilo u aprilu ove godine, država se teško rastaje od ovih prihoda.

Čini se da je jedini, ili skoro jedini sektor koji neće dodatno učestvovati u punjenju budžeta - bankarski sektor, iako pravi najveće profite tokom poslednjih desetak godina.

"Ukoliko bi analize pokazale da finansijski sektor ima preferencijalni položaj, onda bi uvođenje takvog poreza dolazilo u obzir. Mi o tome nismo razmišljali", prokomentarisala je ministarka Dragutinović ideju da se porez na finansijske transakcije uvede i u Srbiji.

Inače 2001. godine postojao je porez na finansijske usluge koji je činio skoro 10 odsto budžetskih prihoda. On je kasnije smanjivan da bi od 2004. godine ukinut.