SEDAM UPUTSTAVA O ŠTEDNJI KOJE VAM BANKAR NEĆE REĆI

Vrlo su česti slučajevi u kojima se klijenti poslovnih banaka žale na nedovoljnu informisanost u vezi uslova korišćenja određenih proizvoda i usluga. Sve veće angažovanje Narodne banke Srbije, pa čak i sudova u rešavanju nekih od ovih problema ukazuje na veličinu problema u komunikaciji između poslovne banke i klijenata.

Zarada po učinku ili broju prodatih proizvoda, targetirani broj novih klijenata i slični uslovi koje poslovne banke postavalju pred svoje zaposlene, dovode do toga da i sami službenici koji komuniciraju sa klijentima „zaborave“ da prenesu sve informacije o uslovima poslovanja sa određenom poslovnom bankom. Portal Kamatica.com je identifikovao sedam najčešćih stvari koje službenici poslovnih banaka neće reći klijentu ili će ga nedovoljno informisati o njima, kako bi ga privukli da štednju položi baš u njihovoj poslovnoj banci.

1. Ukoliko u roku od par dana nakon isteka oročenja novca isti ne podignete ili reoročite na drugi rok, banka vrši automatsko reoročavanje sredstava na isti rok.

Sve poslovne banke u Srbiji vrše automatsko reoročavanje sredstava na isti rok po isteku oročenja i „nereagovanju vlasnika sredstava“. Podrazumeva se da ukoliko klijent u roku od nekoliko dana nakon isteka oročenja ne dođe u poslovnicu banke i ne da nalog službeniku o daljim namerama sa uloženim sredstvima, isti želi da ih ponovo oroči na isti vremenski period, pod trenutno važećim uslovima.

Ukoliko klijent nema informacije o ovom pravilu u bankarskom poslovanju, moglo bi doći do neprijatnosti u smislu nepotpune raspoloživosti sredstava do isteka sledećeg oročenja, promene kamatne stope i neobaveštavanja klijenta o tome i sl. Naime, ukoliko u predviđenom roku nakon isteka oročenja klijent ne poseti poslovnicu i ne da instrukcije o daljem postupanju sa sredstvima, u narednom periodu ona će mu biti raspoloživa samo po posebnoj proceduri razoročavanja sredstava ili nakon isteka novog perioda oročenja. Ovaj problem se uvećava kod dugoročno oročenih sredstava, gde je period obnovljenog oročenja duži od godinu dana. Uz to, poslovna banka obnovljanje oročenja vrši po trenutno važećim uslovima, što znači da može doći do promene obračunavane kamatne stope bez da klijent o tome direktno bude obavešten.

2. O promeni kamatne stope vas nećemo obavestiti direktno

Navedeno pravilo je vezano za prethodno i govori o ograničenim obavezama poslovne banke po pitanju obaveštavanja klijenata o promenama u obračunavanju kamatne stope na oročena sredstva. Poslovne banke su u obavezi da tokom perioda oročenja obaveste klijenta ukoliko je došlo do promene kamatne stope na položene depozite. Međutim, poslovne banke često obaveštavanje klijenata vrše putem sredstava javnog informisanja, tj. indirektno, tako da takva informacija do mnogih klijenata i ne dođe. U slučaju automatskog reoročenja, poslovne banke obnovu oročenja vrše po trenutnim uslovima, koji mogu biti drugačiji od onih kada je klijent izvršio prvo oročenje sredstava. I u ovom slučaju klijent ostaje neobavešten o promenama.

3. Celokupna štednja vam nije dostupna u svakom trenutku

Iako nastupaju pod sloganima da vam je novac u bilo kom trenutku potpuno raspoloživ, poslovne banke i po ovom pitanju odstupaju od proklamovanog. Mali broj korisnika bankarskih usluga zna da je gotov novac dostupan samo u okvirima limita blagajne ukoliko se ne najavi povlačenje sredstava sa računa.

Kod oročenih sredstava, situacija je jasna – sredstva su potpuno dostupna tek nakon isteka oročenja, ali samo u ograničenom periodu – do sledećeg automatskog reoročavanja. Kada su u pitanju sredstva položena na štednju po viđenju (avista depoziti), dostupnost je potpuna, ali samo u iznosima koji su u okviru raspoloživih sredstava blagajne. Nije redak slučaj da klijent koji nije najavio povlačenje depozita ne može povući više od dve do tri hiljade evra.

Za povlačenje većih iznosa neophodna je najava službeniku poslovne banke. Uglavnom se zahteva da dan ili dva pre nego što namerava da povuče sredstva, klijent najavi istu, kako bi se gotov novac pripremio u poslovnici banke.

4. Povoljnije vam je da podignete novac u valuti, a potom ga razmenite u menjačnici

Često pitanje bankarskog službenika pri povlačenju sredstava sa deviznih računa je da li klijent želi novac u stranoj valuti ili u dinarima. Obzirom da se sredstva sa devizne štednje često koriste za kupovine koje se vrše u dinarima, čest odgovor klijenta je „U dinarima“. Na ovaj način banka će izvršiti otkup deviznih sredstava od klijenta i isplatiti dinare, a time ostvariti korist za sebe koju klijent nije ni primetio.

Uobičajeno lokalne menjačnice nude povoljnije kurseve za konverziju valuta od poslovnih banaka. Mnogo isplativije za klijenta banke u ovom slučaju je da bude isplaćen u konvertibilnoj valuti, a da potom izvrši konverziju iste u dinare po kursu koji smatra povoljnijim. Time mu se otvara mnogo veći izbor ponuda menjačnica i ostalih poslovnih banaka koje svakodnevno formiraju kurseve i koji mogu biti znatno povoljniji od kursa koji važi u poslovnoj banci gde ima otvorenu štednju.

5. Kamatna stopa na štednju se umanjuje za obračunat porez

Poslovne banke u svojim ponudama kamatnih stopa na štednju građana ističu bruto kamatne stope, kako bi privukle klijente „većim brojevima“. Zakonima je definisano da se na ostvarenu kamatu plaća 10% poreza koji pada na teret građana i koji umanjuje ostvarenu kamatu na deviznu štednju. Zbog toga će kamatna stopa od npr. 5% značiti 4,5% prinosa za klijenta koji ima deviznu štednju.

Retki su službenici banaka koji će vam naglasiti da će sredstva koja ostvarujete po osnovu obračunate kamatne stope biti umanjena za ovaj porez. Čak se i u obračunima koje dobijate na početku oročenja ne ističe obaveza plaćanja ovog poreza kroz umanjenje očekivane ostvarene kamatne stope.

Važno je napomenuti da dinarska štednja ne podleže oporezivanju, te da u ovom slučaju poslovne banke istaknute očekivane kamate isplaćuju u celosti klijentu koji štedi u dinarima.

6. Kamatna stopa na vaša sredstva nije ista kao na reklami

Stepenasta štednja, rastuća štednja i slični novi proizvodi u ponudi poslovnih banaka za građane promovišu nadprosečne kamatne stope na štednju u dinarima i stranim valutama, koje se na kraju pretvore u ispodprosečne. Kao dodatna pogodnost se promoviše i mogućnost ranijeg razoročavanja sredstava, ali se ne pominje da u tom slučaju kamata postaje daleko niža od prosečne.

Ovakvi proizvodi podrazumevaju obračun različitih visina kamatnih stopa tokom trajanja oročenja. Tako npr. za dvanaestomesečnu štednju, koja se promoviše u reklamama sa kamatnom stopom do 8%, se obračunava 2% u prva 3 meseca, 4% u druga tri meseca, 6% u trećem kvartalu i 8% u poslednjem kvartalu oročenja. Ponderisanjem navedenih kamata dobije se prosečna kamatna stopa od 5% i to samo u slučaju da ulog ostane aktivan svih 12 meseci. U svakom drugom slučaju kamata je čak i niža od 5%. Ukoliko biste sredstva povukli nakon 6 meseci, kamatna stopa bi bila tek oko 3%.

Zbog navedenog je često mnogo povoljnije deponovati sredstva u poslovnim bankama po klasičnom principu ostvarenja kamate nakon isteka oročenja.

7. Zatvaranje računa štednje se naplaćuje

Jedan deo poslovnih banaka po tarifniku naplaćuje naknadu za zatvaranje računa štednje. Naknada za zatvaranje iznosi uglavnom između 100 i 300 dinara. Ne samo da pojedine poslovne banke ne obaveštavaju klijente unapred o postojanju ove naknade, već im često naknadu naplate bez njihovog znanja – umanjenjem ostvarene kamate.

Najčešći primer nekorektnog ponašanja poslovnih banaka je prisutan kod zatvaranja računa oročene štednje. Često klijenti po isteku roka oročenja odluče da ili povuku sredstva ili promene rok oročenja, što automatski povlači potrebu za zatvaranjem računa na kome je novac bio položen u prethodnom periodu oročenja. Obzirom da je ostvarena određena kamata po oročenju, bankarski službenici često umanjuju istu radi naplate naknade za zatvaranje računa, a da o tome samo površno informišu ili čak i ne informišu klijenta, već mu samo u sklopu „dokumentacije“ na potpis daju izveštaj o naplaćenoj naknadi.

Narodna banka Srbije je predlogom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga definisala da poslovne banke nemaju pravo na naplatu naknade za zatvaranje računa, te bi ovaj problem mogao biti rešen stupanjem Zakona na snagu.

Samo dobrim poznavanjem uslova štednje u poslovnim bankama građani mogu izabrati najbolju ponudu za sebe. Zakonom je dato pravo svakom klijentu banke da bude potpuno informisan o uslovima poslovanja, te je uvek potrebno ovo pravo i iskoristiti. Prethodno navedeno su neki od osnovnih „trikova“ koji se koriste u bankarskom poslovanju i na koje treba obratiti pažnju pri izboru banke u kojoj ćete štedeti. Izbor banke na bazi pronalaženja najbolje kombinacije uslova, prava i obaveza korisnika vam može doneti osetno veće prinose na uložena sredstva, posebno ukoliko su u pitanju veće sume novca koji se oročava.

Finansijski portal www.kamatica.com