SAOSIGURANJE SPREČAVA IZNOŠENJE KAPITALA
Od oko 2,3 milijarde, evra kolika je ukupna godišnja premija osiguravajućih kuća u regionu CEFTA, ako bi se samo tri odsto saosiguravalo, u regionu bi ostalo oko 70 miliona evra koje ne bi otišle inostranim kućama za reosiguranje
CEFTA region je jedan od retkih u svetu u koji Srbija više izvozi nego što uvozi i odakle stiže “višak” deviza. Prošle godine to je iznosilo 1,36 milijardi dolara, a u prvih osam meseci ove godine nešto preko jedne milijarde dolara. Međutim, osim trgovine, ovaj sporazum sedam zemalja regiona (uključujući Kosovo umnik), nudi i mogućnosti tešnje saradnje u finansijskom sektoru, a posebno osiguranju.
Pojam saosiguranja u Srbiji, pa i u okruženju je relativno nepoznat, a same osiguravajuće kuće retko ga koriste.
Slobodan Samardžić, potpredsednik Privredne komore Srbije i dugogodišnji učesnik na tržištu osiguranja objašnjava da višak rizika pre reosiguranja može da se razmeni sa drugim osiguravajućim kućama. Prema sadašnjim zakonima to mogu činiti samo osiguravajuće kompanije na teritoriji naše zemlje, ali ukoliko bi se propisi primenili na CEFTA region to bi značilo mnogo veće tržište i razvoj ove industrije. 
Dr Slobodan Samardžić
Privredna komora Srbije već je preduzela prve korake održavanjem prvog sastanka međukomorske radne grupe CEFTA regiona u Beogradu 17. marta ove godine čije teme su bile saosiguranje u okviru osiguranja na tržištu CEFTA-e, mogućnosti za saosiguranje i liberalizacija saosiguranja u regionu.
Ova ideja naišla je na prihvatanje svih učesnika, tvrdi Samardžić, a svi principi koje je PKS predložila prihvaćeni su.
„Ovo je ne samo dobar put, to je autoput ka liberalizaciji saosiguranja“, ocenio je jedan učesnik radne grupe, dok je komentar kolege osiguravača bio: „Ko ne vidi ovde koristi ima problem sa dioptrijom“.
Samardžić ističe da je koncept saosiguranja u interesu svih, osiguravača, osiguranika i država, jer se deo novca koji ide u inostranstvo u reosiguranje zadržava u regionu.
„Liberalizacija poslova osiguranja na teritoriji CEFTA-e svakako bi bila u interesu osiguravajućih društava svih zemalja ovog regiona. Saosiguranje bi se primenjivalo kada domaće društvo za osiguranje sklopi ugovor o osiguranju sa domaćim osiguranikom i izda polisu osiguranja. Ukoliko je preuzeti rizik iznad samopridržaja to društvo za osiguranje može izvršiti podelu rizika sklapanjem bilateralnih ugovora o saosiguranju sa nekim od društava za osiguranje iz regiona.
Takođe bi se moglo poboljšati poslovanje reosiguranja u smislu razmene plasiranja viška rizika reosiguravajućih kuća u regionu CEFTA“, kategoričan je Samardžić.
Da ova ideja ima prespektivu pokazao je i drugi sastanak međukomorske radne grupe u Sarajevu u oktobru ove godine, kojoj su se priključili čak i predstavnici Moldavija, koja iako članica CEFTA-e, ne pripada regionu.
„Ovaj predlog treba posmatrati kao mogućnost, a ne kao obavezu. Dakle, društvima za osiguranje je ostavljena mogućnost da u skladu sa svojom poslovnom politikom mogu koristiti ovu predloženu mogućnost saosiguranja u zemljama CEFTA. Verujemo da će za ovakvu mogućnost korišćenja saosiguranja i reosiguranja postojati zainteresovanost osiguravajućih društava iz svih zemalja u regionu. Pored doprinosa razvoju saosiguranja, obezbediće sigurnost i stabilnost, kao i unapređenje ukupnog poslovanja društava za osiguranje, ali i dobru zaštitu osiguranicima“, napominje Samardžić.
Jedna od koristi saosiguranja je što se deo kapitala zadržava u zemlji, što posebno dobija na značaju u uslovima ekonomske krize koja pogađa celu Evropu.
„Veće korišćenje saosiguranja znači i zadržavanje kapitala u zemlji. Društva bi višak rizika plasirali drugim društvima u CEFTA zemljama, uz princip reciprociteta. U Nemačkoj se na primer, oko 75 odsto osiguranja od požara saosigurava. Ukoliko imamo u vidu da je ukupna godišnja premija osiguravajućih kuća u regionu CEFTA oko 2,3 milijarde evra i ako bi se samo tri odsto saosiguravalo, u regionu bi ostalo oko 70 miliona evra koje ne bi otišle inostranim kućama za reosiguranje“, obrazlaže potpredsednik PKS.
Inače godišnje se iz Srbije odlije oko 70 do 80 miliona evra na ime reosiguranja u velikim evropskim kompanijama.
Privredne komore zemalja u okruženju su na dve konferencije, u martu u Beogradu i u oktobru u Sarajevu postavile osnove buduće saradnje kroz saosiguranje. Njihova ideja je da se napravi multilateralni sporazum na nivou CEFTA zemalja, ili pak ukoliko neka zemlja nije zainteresovana, bilateralni sporazumi između zemalja koje jesu za saosiguranje. Nakon toga bi osiguravajuća društva između sebe načinila sporazume, dok bi se za konkretne poslove pravili ugovori između osiguravajućih društava, pod okriljem sporazuma.
Šta će se dalje dešavati sa ovom idejom, koja bi mogla biti od koristi i osiguravajućim kućama i državama CEFTA, jer bi deo kapitala ostao u ovim zemljama, a industrija osiguranja bi jačala, zavisi od nadležnih regulatornih tela. U Srbiji je to Narodna banka Srbije, dok su u drugim zemljama ili posebne agencije ili Ministarstva finansija.
Prema mišljenju Samardžića, Srbija ne bi trebalo da okleva u sprovođenju u delo ove ideje, već bi mogla iskoristiti specijalne veze sa Republikom Srpskom i odmah omogućiti saosiguranje između društava iz Srbije i Republike Srpske. Osim toga, potencijalni uspeh ovog projekta mogao bi navestiti i nadležne insitucije u okolnim zemljama da ubrzaju ovaj proces.
