REPUBLIKA SRBIJA RIZIČNIJA OD NOVOG SADA

Virus zaduživanja obveznicama prešao je sa države na gradove, pa je tako Novi Sad dobio odobrenje od Komisije za hartije od vrednosti da emituje dugoročne obveznice. Republika Srbija je krajem septembra emitovala milijardu dolara vredne desetogodišnje obveznice na međunarodnom tržištu po kamati od 7,25 odsto, a Novi Sad će za svoje dvanaestogodišnje obveznice u evrima vredne 35 miliona evra plaćati kamatu od 6,25 odsto. Kupac prve emisije od 15 miliona evra biće Unikredit banka koja je dala najbolju ponudu u konkurenciji još dve banke i jednog investicionog fonda koji posluju u Srbiji.

Naizgled apsurdnu situaciju da se grad zadužuje jeftinije od države u kojoj se nalazi, stručnjaci objašnjavaju činjenicom da Novi Sad ima bolji rejting od Republike Srbije.

Nenad Gujaničić broker Sinteza investa objašnjava da se zna gde pare tačno odlaze, u koje infrastrukturne objekte što investitorima daje dobro obezbeđenje.

“U ovom slučaju grad Novi Sad dobio je bolji rejting od države. Čak i neke korporacije imaju bolje rejtinge od država u kojima se nalaze. Prednost ovih obveznica je što su vezane za konkretne projekte”, napominje on.

Draženko Lukač, ekonomista i saradnik Internet portala makroekonomija.org ističe da kamata zavisi od mnogo faktora, a u ovom slučaju Novi Sad ima prednost, jer se zna namena sredstava, urađen je svojevrsni biznis plan što smanjuje neizvesnost, a samim tim i rizik.

On upozorava i na rizik kom se izložila država kada se zadužila u dolarima.

“Srbija je emitovala obveznice u dolarima, a Novi Sad u evrima. Ono što je negativno za obe emisije je precenjeni dinar tako da stvarna kamatna stopa može biti ko zna kolika, ako dinar počne da slabi. Posebno je rizična pozicija države jer je poznato da dolar jača u vreme ekonomske krize”, upozorava Lukač.

Ipak, činjenica da se grad zadužio jeftinije od države za ekonomistu Milana Kovačevića ukazuje da se država preskupo zadužila izdavanjem evroobveznica u dolarima.

“Valjda i laik zna da kada se prodaje milijardu dolara obveznica, a tražnja je dve milijarde da se može proći i jeftinije. Stručna javnost je još ranije upozoravala da se prvo izađe sa manjom emisijom obveznica, da se vidi šta se može očekivati od tržišta. Posebno je sporno što smo se zadužili u dolarima, iako su naši prihodi od izvoza najvećim delom u evrima, najveći deo našeg duga je u evrima. Inače je razlika u kamatnim stopama između evra i dolara jedan do dva odsto, s tim da su manje kamate na dolare. Verujem da se država zadužila u dolarima samo da bi se prikazala manja kamata nego što bi bila u evrima, a ona je i ovako visoka”, tvrdi Kovačević.

Osim toga, prava cena milijarde dolara za koju smo se zadužili prodajući obveznice nije samo 7,25 odsto koliko iznosi nominalna kamatna stopa. Naime, cena koju su investitori platili iznosila je 982,63 miliona dolara, što stvarnu kamatu podiže na 7,5 odsto. Ali ni to nije sve, jer prema Kovačevićevim rečima, u cenu se moraju uračunati i troškovi angažovanja finansijskih savetnika Dojče banke i JP Morgana, kao i sva sredstva koja je naše Ministarstvo finansija uložilo u pripremu emisije obveznica.

“I u efektivnu kamatnu stopu kredita kod poslovnih banaka ulaze i naknade za obradu kredita”, napominje Kovačević.

Na kraju, možda kritike da nismo izabrali pravo vreme da se zadužimo i ne stoje, ako se pogleda kako su prošli kupci prvih srpskih evroobveznica. Samo nekoliko dana nakon emisije, u sekundarnoj trgovini, cena obveznica je pala za više od pet procentnih poena. Naime, cena hartija koje su investitori plaćali 98,663 dolara pale su na 93 dolara. Prema oceni internet sajta ”Euroweek” ovo je siguran znak da druge emisije obveznica neće biti u skorije vreme ili po mnogo višim kamatama.