RAST UZ MANJE STRANIH INVESTICIJA

Poljska je izbegla recesiju, Češka Republika, Slovačka i Ukrajina su dostigle najniži nivo u prvom kvartalu 2009. godine i u svim pomenutim zemljama tokom sledeće godine očekuje se rast po međugodišnjoj stopi od dva do tri procenta. Rumunija, Mađarska, Hrvatska i Srbija zaostaju za njima za jedno do dva tromesečja i tokom 2010. godine biće suočene sa stagnacijom. Korekcija deficita bilansa tekućih transakcija, koja je uticala na domaću potražnju, približava se kraju a investicije će se stabilizovati na nižem nivou, što upućuje na potencijal rasta u budućnosti od oko 4,1 % u proseku, kažu analitičari Erste Grupe.

Ekonomije osam zemalja CIE (centralne i istočne Evrope) pratile su globalno usporavanje ekonomskog rasta tokom ove godine, pri čemu je većina doživela pad za oko 5 do 6 odsto na međugodišnjem nivou. Predviđanja ukazuju da će neke zemlje doživeti veći pad (Ukrajina, Rumunija, Mađarska), neke manji (Češka Republika), dok se za jednu zemlju (Poljsku) predviđa da će u potpunosti izbeći recesiju. U osnovi smanjenja privrede do koje je došlo ove godine leži više faktora: značajna korekcija deficita bilansa tekućih transakcija (Rumunija, Srbija, Ukrajina), pad izvoza (Češka Republika, Slovačka, Mađarska) i fiskalna konsolidacija koja je u toku (ove godine samo u Mađarskoj).

“Međutim, svedoci smo i prvih znakova stabilizacije u ovom regionu, o čemu svedoče bolji pokazatelji o industrijskoj proizvodnji u Češkoj Republici i Slovačkoj, kao i sporiji rast desezonirane nezaposlenosti”, izjavio je Juraj Kotian, jedan od direktora Odeljenja za makroekonomiju i instrumente sa fiksnim prihodima u CIE.

Poljska je jedina zemlja koja je u potpunosti izbegla recesiju. Zemlje sa velikim deficitom bilansa tekućih transakcija kao što su Rumunija, Mađarska, Hrvatska i Srbija, kasne sa postizanjem najniže tačke za oko jedno do dva tromesečja. U njima je smanjenje domaće potražnje bilo mnogo snažnije, pod uticajem korekcije deficita bilansa tekućih transakcija, koja se odvijala brže nego što se ranije očekivalo, a ovo smanjenje domaće potražnje ubrzano je i usled globalnog smanjenja finansiranja iz spoljnih izvora. Obzirom na smanjenu domaću potražnju, ovo smanjenje će se nastaviti i tokom naredna dva kvartala, što će uticati i na smanjenje potreba za spoljnim finansiranjem. Poverenje potrošača i maloprodaja u pomenutim zemljama i dalje su niski, a preduslovi za njihov porast su stabilizacija tržišta rada i stabilnost domaćih valuta. Ovaj drugi faktor je već dokazan, a nezaposlenost bi trebalo da dostigne maksimalni nivo tokom naredna dva ili tri kvartala.

Rast ili ne

Privredni rast naredne godine biće prvenstveno pod uticajem niske baze izvoza i ublažavanja negativnih efekata smanjenja zaliha.

“Očekuje se da će Češka Republika, Slovačka, Poljska i Ukrajina sledeće godine ostvariti međugodišnji rast od 2-3%, što znači znatno ispod njihovog potencijala”, predviđa Kotian i objašnjava: “Očekuje se da će zemlje koje se još nisu izvukle sa najniže tačke, tj. Mađarska, Hrvatska, Rumunija i Srbija, sledeće godine ostvariti rast do jednog procenta ili će zabeležiti stagnaciju obzirom da se oporavak koji započne nakon prvog tromesečja neće adekvatno odraziti u celogodišnjem privrednom rastu za sledeću godinu.”

Da bi se reklo nešto više o rastu nakon 2010. godine, interesantnije je posmatrati potencijalnu proizvodnju. Model koji koristi Erste Grupa podrazumeva da će doći do pada investicija između pet i 40 % radi uklanjanja sadašnjeg deficita bilansa tekućih transakcija, koji je najviši u Baltičkim zemljama, kao i do pada potrošnje do maksimalnih 10 %, pri čemu će ovaj pad biti najniži u Češkoj Republici i Poljskoj.

Pad investicija

Niži koeficijent investicija smanjuje potencijalnu proizvodnju u godinama pred nama, navodi se u ovoj analizi. Izuzetno visoki koeficijenti investicija (posebno u Baltičkim zemljama), koji se finansiraju iz priliva stranog kapitala, u periodu privredne ekspanzije uslovili su povećanje potencijalne proizvodnje, ali po cenu povećanja deficita bilansa tekućih transakcija, što je za razultat imalo veliki jaz između investicija i domaće štednje. Nakon nastanka krize, nedostatak spoljnog finansiranja primorao je zemlje sa visokim deficitom bilansa tekućih transakcija da srežu investicije i povećaju štednju (kroz smanjenje potrošnje), sa ciljem da se smanji potražnja za stranim finansiranjem ili čak da se smanji preostali spoljni dug. Postoji relativno jaka dugoročna korelacija između koeficijenta investicija i rasta BDP-a: pad investicija ima ne samo kratkoročne negativne posledice, već i stabilizacija koeficijenta investicija na nižem nivou smanjuje potencijalnu proizvodnju u narednim godinama.

“Rezultat toga je sličan obrascu koji primećujemo u zemljama CIE”, dalje u svojoj analizi navodi Kotian, “a to je pad investicija između 5-40%, pri čemu je najviši pad u Baltičkim zemljama, uz pad potrošnje do 10 %, koji je najniži u Češkoj Republici i Poljskoj”.

Nakon potpune korekcije, nivo investicija će se svesti sa oko +30 % BDP-a na oko 20 % BDP-a u proseku. Češka Republika, Slovačka, i Estonija, zemlje sa tipično visokim nivoom domaće štednje, mogu da sebi priušte najviši nivo investicija, dok će u ostalim zemljama doći do stabilizacije samofinansiranih investicija na nivou od oko 18 do 21 % BDP-a. Međutim, to su i dalje nivoi koji podrazumevaju potencijalni rast od oko tri do četiri procenta.

Brži rast BDP-a

Pri tome, porast učešća radno sposobnog stanovništva može da dovede do bržeg rasta BDP-a. U dugoročnom periodu, porast zaposlenosti biće pod uticajem demografskih faktora. U nekim zemljama, kao što su Slovačka i Poljska, udeo radno sposobnog stanovništva porastao je u periodu od 2000. do 2007. godine za celih 0,9 % odnosno 0,7 % godišnje, respektivno, i time doprineo snažnijem rastu BDP-a. U Mađarskoj i Rumuniji ovaj uticaj bio je blizu nule, dok je u Češkoj Republici i evro zoni u međuvremenu opao i godišnji rast udela radno sposobnog stanovništva je iznosio 0,5 % godišnje. Usled ovakvih demografskih trendova, u nekim zemljama, u godinama koje su pred nama, očekuje se smanjenje pozitivnog uticaja na porast BDP-a, sem ukoliko one ne koriguju starosnu granicu za penzionisanje. Sa druge strane, zemlje CIE obično imaju više stope nezaposlenosti i niže stope učešća radno sposobnog stanovništva u poređenju sa evropskim ekonomijama.

“Ukoliko tržišta uspeju da sprovedu određene strukturne reforme na tržištu rada i povećaju stopu učešća radno sposobnog stanovništva, radna snaga bi mogla i da pruži podršku rastu BDP-a u srednjoročnom periodu ”, uveren je Kotian.

Institucionalno i tehnološko približavanje

Institucionalna i tehnološka konvergencija (približavanje) u zemljama CIE donosi sa sobom više stope ekonomskog rasta, zaključuju u Erste banci. Od pada socijalističkih režima, zemlje CIE pratile su putanju postepenog (mada neujednačenog) jačanja institucija i prenosa tehnologija i tehnoloških znanja. To je dodatno intenzivirano nakon ulaska u EU. Iako su zemlje CIE učinile pomak napred, pred njima je još dug put da bi se postigla institucionalna i tehnološka konvergencija i vrlo je verovatno da će se nastaviti i tokom godina koje su pred nama.

“Stoga, zemlje CIE kada je reč o ostvarenju visokih stopa rasta, mogu da računaju ne samo na inpute u obliku kapitala i radne snage, već i na povećanju efikasnosti, čime bi trebalo da se osigura da zemlje CIE i dalje beleže veće stope ekonomskog rasta od svojih partnera iz zapadne Evrope”, objašnjava Kotian.

Svakako, ne mora da znači da će ovako izuzetno visok privredni rast biti ravnomeran u svim zemljama CIE. Tokom narednih meseci trebalo bi da se razjasni politička situacija u Rumuniji, u kojoj je došlo do raspada vladajuće koalicije. Tokom 2010. godine održaće se izbori u Češkoj Republici, Mađarskoj i Slovačkoj. Vlade koje budu uspostavljene nakon ovih izbora i strukturne reforme koje te vlade budu preduzele biće bitne odrednice potencijalne proizvodnje u godinama pred nama.

“Obzirom na to da očekujemo da će priliv kapitala u budućnosti imati manji uticaj, reforme usmerene na stvaranje boljeg poslovnog okruženja postaće još značajniji izvor ekonomskog rasta”, rezimira Kotian.