PROIZVODNJA PADA, DUGOVI RASTU

April je prvi mesec u 2011. u kom je prerađivačka proizvodnja bila manja nego u istom mesecu prošle godine. Već dva meseca industrijska proizvodnja opada, a u odnosu na period pre krize, na leto 2008. godine manja je za petinu. U takvim uslovima priče ministara da je Srbija izašla iz krize i da je stabilna ekonomija - bajke su koje ni decu ne mogu prevariti.

Zaduživanje za vraćanje dugova

Ipak čini se da u celoj državnoj upravi najviše radi onaj deo koji je zadužen za zaduživanje, a to je trezor Ministarstva finansija. On je juče emitovao i prodao novih obveznice u vrednosti 5.896.040.000 dinara sa kamatom od 12,99 odsto. Pre šest dana su prodali, odnosno zadužili se za dve milijarde dinara, dan pre toga za 46.930.000 evra, dan pre toga za deset milijardi dinara, a dan pre toga za 58.890.000 evra. U poslednjih osam dana država se u ime građana zadužila za skoro 285 miliona evra, odnosno u proseku za 1,5 milion evra dnevno. Najveći deo tog zaduživanja u stvari služi samo za otplatu prethodno emitovanih obveznica.

Otplata kamata, bez glavnice, košta mesečno oko 5,5 milijardi dinara u martu i aprilu ove godine, a za celu godinu planirano je 45 milijardi dinara za kamatu.

Uz sve to država, po svemu sudeći, ne može da održi deficit budžeta na planiranom nivou jer su u prva četiri meseca ove godine budžetski prihodi pali realno za 3,6 odsto, a rashodi povećani za 0,7 odsto.

Država - najsigurniji dužnik

Ekonomista Miladin Kovačević ističe da deficit ima tendenciju rasta pa će biti neophodno pojačano zaduživanje kroz trezorske zapise koji će tek doći na naplatu. Samo što prema njegovim rečima to ne može dugo da traje. S druge strane, povećavanje deficita gura napred inflaciju i slabi monetarnu politiku.

Zaduživanje države prodajom trezorskih zapisa, ali i prodajom dvonedeljnih blagajničkih zapisa Narodne banke čiji je stok skočio na 75 milijardi dinara, što je najviše od početka godine, ima i još jednu dimenziju. Rast bankarskih kredita privredi je od početka godine porastao za svega 2,2 odsto, dok su se banke preorjentisale na državu. Tako novac preko potreban privredi za obrtna sredstva ili investicije, država troši na plate, penzije, raznorazne subvencije i u poslednje vreme izuzetno popularne i nimalo jeftine internet sajtove i softvere. S druge strane, banke ne samo da bez mnogo muke plasiraju sredstva po oko 13 odsto godišnje državi, već i beže od rizika koji nosi finansiranje privrede. Na kraju 2010. godine iznos problematičnih kredita dostigao je 273,5 milijardi dinara i povećao se za 26,3 odsto u odnosu na početak te godine.

Urednik Makroekonomskih analiza i trendova i član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenjuje da zbog visoke stope loših kredita banke imaju averziju prema kreditiranju privatnog sektora.

“U uslovima jačanja rizika banke se okreću državnim hartijama i dalje smanjuju kreditiranje preduzeća i tako se stvara začarani krug. Stepen problematičnih kredita privredi iznosi 17 odsto, a porast problematičnih kredita stanovništvu tek treba očekivati, jer je najveći deo subvencionisanih kredita sa grejs periodom isplaćen u drugom kvartalu prošle godine i sada stižu na naplatu”, ocenio je Vučković.

Srbija se sa 17 odsto nalazi na drugom mestu u regionu po visini NPL (non performing loans), odmah iz Crne Gore. Sledeća je Bugarska sa 11,9 odsto, pa Rumunija sa 11,8 i Hrvatska sa 11 odsto.

“Dalji razvoj problematičnih kredita može da ugrozi bankarski, a zatim i ceo finansijski sektor”, upozorava Vučković.

Više za kamate nego za plate

A daljeg razvoja loših kredita će gotovo sigurno biti tvrdi Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

“Ono što je prošle godine popravilo likvidnost privrede ove godine će joj doći glave. U 2010. godini odobreno je 2,6 milijardi evra subvencionisanih kredita za likvidnost, gde su firme plaćale četiri, a država subvencionisala četiri odsto kamate. Ove godine plasirano je samo 300 miliona evra. Preduzeća ne mogu da uzmu kredite, moraju da vraćaju prošlogodišnje, a prodaja nije povećana zbog pada kupovne moći građana. Očekujem da će u drugoj polovini godine procenat loših kredita biti povećan za 10 odsto”, upozorio je Knežević.

Međutim, on se ne brine mnogo da banke mogu da propadnu, jer prema njegovim rečima, u prva tri meseca ove godine njihovi prihodi od kamata su veći za 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

“Srpska privreda ima veće troškove za kamate nego što ima fond plata”, kaže Knežević.

Miladin Kovačević smatra da se u finansijskom sektoru kumuliraju rizici u budućnosti.

“Problematični i nenaplativi krediti rastu, pa su banke primorane da reprogramiraju kredite. Zaradu kompenzuju na tržištu državnih hartija od vrednosti i hartija NBS, ali to ne može da traje dugo. Finansijski sektor pokazuje znake akumulacije rizika u budućnosti koji bi mogli da dovedu do havarije. Bankari treba da razmisle kako da smanje rizik”, napominje Kovačević.

Srpske banke su u oktobru 2008. godine preživele “juriš na šaltere” kada su za samo nekoliko nedelja štediše podigle milijardu evra. One i dalje ispunjavanju kriterijume kapitalne adekvatnosti, ali pitanje je da li bi ponovo izdržale takav napad kakav se, recimo, nedavno desio u Grčkoj kada je za nekoliko dana iz banaka povučeno 1,5 milijarda evra.