PROFIT BANAKA 250 MILIONA EVRA ZA DEVET MESECI
Krizu u kojoj se nalazi srpska privreda banke ne osećaju, jer im je dobit pre oporezivanja u prvih devet meseci čak 25 odsto veća nego u istom periodu prošle godine (ilustracija: rast.rs)
Ekonomska kriza, nelikvidnost privrede, preko 20 odsto nenaplativih kredita, sve to ni ove godine, po svemu sudeći, neće uticati na profit banaka u Srbiji. U prvih devet meseci 2011. bankarski sektor je ostvario dobit pre poreza od skoro 250 miliona evra, što je za 25 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Tako su za devet meseci ove, bankari zaradili više nego u celoj prošloj godini. Dok je profit rastao fantastičnom brzinom, plasmani banaka, odnosno aktiva je u odnosu na kraj septembra 2010. porasla za svega oko pet odsto. Kapital bankarskog sektora je nakon tri kvartala 2011. godine iznosio 5,3 milijarde evra, dok je aktiva dostigla 25 milijardi evra.
Uprkos visokom učešću problematičnih kredita od 18,8 odsto, a kod kredita preduzećima čak svaki četvrti zajam je problematičan, otpis spornih potraživanja kod banaka u poslednjih godinu dana nije značajno povećan. Neto prihodi od kamata bankarskog sektora za prvih devet meseci iznosili su blizu 90 milijardi dinara, na ime provizija banke su zaradile 26 milijardi dinara, a dobiti su doprinele i kursne razlike sa 38,5 milijardi dinara.
Država – prava mušterija
Prema izveštaju Narodne banke u trećem tromesečju skoro svo kreditiranje je ostvareno iz domaćih izvora, a rast kreditiranja je skoro neprimetan – 1,5 odsto više nego u drugom kvartalu. Zato su se banke okrenule državi i Narodnoj banci Srbije, sigurnim, a isplativim plasmanima. Tako je repo stok kod NBS 9. novembra stigao do 115 milijardi dinara, da bi nakon smanjenja kamatne stope na 10 odsto i kupovina dvonedeljnih blagajničkih zapisa pala na 97 milijardi dinara. Zaduženost države izdavanjem trezorskih zapisa prelazi 300 milijardi dinara. Prosečna kamatna stopa koju je NBS plaćala ove godine iznosi 11,7 odsto, a kamatna stopa na državne obveznice u dinarima je i preko 13 odsto. Prema rečima jednog bankara, da nema kamata od poslova sa Narodnom bankom i državom, banke bi bile u gubicima.
Najveća dobit i najveći gubitak
Inteza je najveća i najunosnija banka u Srbiji
I dalje najveća banka u Srbiji po veličini aktive je Inteza, a slede je Komercijalna banka, Rajfajzen i Unikredit banka. Ova banka je ostvarila i najveću dobit u ovom periodu, 7,8 milijardi dinara, 25 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Slede je Rajfajzen, Unikredit i Komercijalna banka. Veliki pad profita zabeležila je niška AIK banka koja je u prva tri kvartala 2010. godine ostvarila dobit od 4,3 milijarde, a u istom periodu ove godine upola manje, dve milijarde dinara. Za to su pre svega zaslužni veliki otpisi potraživanja, a pre svega nemogućnost da se naplati kredit Nibens grupi.
Od 33 banke, devet je zabeležilo gubitke, ukupno 6,3 milijarde dinara. Najveći gubitak zabeležila je Agrobanka, čak 2,3 milijarde dinara i to zbog otpisa potraživanja od čak 4,6 milijardi dinara.
Tabela 1
Najvećih pet banaka po aktivi (u mlrd RSD)
Inteza 371,5
Komercijalna 258,8
Rajfajzen 184,3
Unikredit 174,5
Sosijete ženeral 167,8
Tabela 2
Najvećih pet banaka po kapitalu (u mlrd RSD)
Inteza 64,4
Rajfajzen 54,3
AIK 45,9
Komercijalna 43,7
EFG 43,3
Tabela 3
Dobitnici (u mlrd RSD)
Inteza 7,8
Rajfajzen 4,3
Unikredit 3,97
Komercijalna 2,97
EFG 2,2
Gubitnici (u mlrd RSD)
Agrobanka -2,3
Alfa banka -1,3
Vojvođanska -1,2
OTP -0,6
Findomestik -0,4
