PRLJAVI NOVAC SE NE MOŽE PRATI KROZ PRIVATIZACIJU

Prljavim novcem neće moći da se kupi preostalih oko hiljadu neprivatizovanih firmi u Srbiji, a novi vlasnici sada društvenih preduzeća neće moći da postanu osuđivani i oni protiv kojih se vodi istraga za krivična dela. Ovo su zasigurno najvažnije novine koje će Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kroz izmene i dopune Zakona o privatizaciji, ovih dana uputiti Vladi Srbije. Istina, reč je o poprilično okasnelim novinama, što je posredno priznao i ministar Mlađan Dinkić na jučerašnjoj konferenciji za novinare ubeđen da bi bar završnica privatizacije trebalo da prođe bez upliva prljavog novca.

– Bitno je čiji je novac. Nije svaki novac dobar novac. Ako novac dolazi od prljavih vlasnika imaćemo prljavu državu.

Uz napomenu da sada postoji apsolutna podrška u vladi da se zakonskim izmenama napravi brana prljavom kapitalu, Dinkić smatra da je čudno što to niko nije uveo od 2001. godine i da, zašto je to tako, treba pitati njegove prethodnike. Jer, „potvrda da nisi krivično gonjen ili da se ne vodi istražni postupak traži se i kad se neko zapošljava, a kamoli kad kupuje preduzeće u privatizaciji, pa može da se dogodi da ga kupi neko iz stečajne mafije, što je paradoksalno”.

Stoga se, kaže, nakon konsultacijama sa ministrima policije i pravde odlučio na proveru porekla kapitala i znatno pooštravanje uslova za kvalifikovanje ponuđača u procesu privatizacije. Agencija za privatizaciju će, naime, nakon svake aukcije ili tendera obavezno dostavljati podatke o pobednicima Upravi za sprečavanje pranja novca i MUP-u, a ukoliko je potrebno, i Poreskoj upravi, da bi se pre zaključenja ugovora proverilo da li je kapital čist. Ukoliko Uprava za sprečavanje pranja novca bude imala primedbu na kupca, sa njim neće biti zaključen ugovor. Uprava će, ako dođe do naknadnih saznanja, moći da reaguje i kasnije, što će biti osnov za raskid ugovora, objasnio je Dinkić, najavljujući i da će Poreska uprava biti više uključena, unakrsnom proverom prihoda i proverom da li ti ljudi plaćaju porez.

Međutim, odgovarajući na pitanje novinara o proveri da li je prljavog novca bilo u dosadašnjim privatizacijama, Dinkić je konstatovao da Ustav, koliko zna, ne omogućava retroaktivnost i primenu ovih odredbi na ranije obavljene privatizacije, a da će sve privatizovane firme potpasti pod kapu ovog zakona time što će se obavljati kontrola poslovanja i ispunjavanja ugovorenih obaveza.

Ali Dinkić upozorava da ni novine neće biti dovoljno efikasne ukoliko se hitno ne usvoji zakon o zamrzavanju imovine stečene korupcijom i kriminalom.

– Nismo naivni. Znamo, da ljudi koji su u kriminalu ili koji su na nedozvoljen način stekli kapital mogu da se kriju i da preko drugih učestvuju. Razgovarao sam o tome i sa ministrom policije i ministrom pravde, koji mi je rekao da bi oni zakonski tekst trebalo da dobiju od Specijalnog tužilaštva najkasnije za mesec dana. Da se ne bi gubilo vreme, poslanička grupa G17 plus je napravila taj zakon, predočiće ga stručnoj javnosti i predati Skupštini. Ako u međuvremenu stigne inicijativa tužilaštva, rado ćemo je objediniti.

Pripremljene zakonske izmene sem državnog interesa, po najavama Dinkića, zaštitiće bolje i interese zaposlenih.

– Ugovor sa novim kupcem moći da se raskine ukoliko više od tri meseca ne bude plaćao minimalne zarade zaposlenima i doprinose – naveo je Dinkić. Takođe, zaposleni će ubuduće moći da učestvuju u raspodeli viška prihoda od prodaje, čak i ako se preduzeće nalazi u restrukturisanju.

– Ukoliko se u procesu prodaje takvih preduzeća ostvari prihod, posebno od prodaje imovine, koji je veći od obaveza, otvaramo mogućnost da vlada donese odluku da se deo viška prihoda raspodeli zaposlenima. Ovo će biti slučaj sa RTB Bor.

Sem ovih novina, i već najavljenog produženja roka za objavljivanje tendera i aukcija za društvena preduzeća do 31. decembra sledeće godine i uvođenja mogućnosti pregovora sa drugoplasiranim ponuđačem ako prvoplasirani ne okonča postupak, izmenama zakona bi se uvela prinudna likvidacije posle tri neuspešne prodaje preduzeća i za firme koje su bez imovine, koje ne rade i ne podnose bilanse, iznela Vesna Džinić, direktor Agencije, uz procenu da će na ovaj način završiti više  od 300 društvenih preduzeća.

Posle prošlog, propalog tendera na koji se niko nije javio, za Industriju motora i traktora sada je zainteresovano 11 preduzeća koja su  otkupila tendersku dokumentaciju. Rok za podnošenje  obavezujućih ponuda je 2. oktobar.

Ovim primerom ministar Dinkić je ilustrovao tvrdnju da „potencijalni kupci prosto naviru”, odgovarajući na pitanje o uticaju „zakuvane” političke situacije na interesovanje investitora.

– Ozbiljni kupci sadašnju situaciju i buduća kretanja ne tumače onako kako to neki ovde tretiraju, kao krizu vlade. Uostalom situacija se na sličan način u poslednjih sedam godina zakuvavala sto puta – prokomentarisao je Dinkić.

V. Jeličić