PRIVREDA PRED BANKROTOM

Dve trećine preduzeća u Srbiji bi moglo odmah da stavi ključ u bravu - kada bi se sada kod nas primenio zakon o bankrotu iz neke zapadne države. Uprkos optimističkim najavama političara i nekih njima bliskih ekonomista da smo izašli iz krize, da nas ove godine čeka rast veći od planiranog i visok rast izvoza, bilansi preduzeća pokazuju nešto sasvim suprotno. Privreda je dobrim delom bankrotirala.

Dragovan Milićević, vlasnik konsultantske kuće ADM Konsalting i saradnik portala "ekonomija.org" ističe da je u poslednje četiri godine privreda izgubila 20 milijardi evra, za koliko su troškovi finansiranja bili veći od dobiti posle oporezivanja. Iz privrede se u banke, samo kamatama, prelilo 16,2 milijarde evra.

"Prosečna kamatna stopa na kredite, indeksirane u evrima, za privredu su 2008. godine bile 23,2 odsto a 2009. godine 17,8 odsto. Ne postoji posao koji odbacuje toliki profit, osim trgovine ljudima i kokainom. I to ne samo kod nas nego i u svetu. U visoko profitabilnim granama, kao što je farmacija, profitna stopa posle oporezivanja od 10 do 12 odsto je plafon. Domaća privreda nema neto obrtni fond, već sve što radi - radi sa pozajmljenim kapitalom. Ako se ovako nastavi tone se u dužničko ropstvo. Samo u kriznoj 2009. godini, privreda se zadužila za dodatnih tri milijarde evra", upozorava Milićević, koji je bio dugogodišnji direktor Zorke Farm.

On dodaje da je opstanak velikog broja firmi doveden u pitanje, jer zavise samo od direktnog upumpavanja sredstava, a pitanje je da li će banke nastaviti da ih kreditiraju, jer su i njihova potraživanja dovedena u pitanje.

Ne priznaju da su u bankrotu

"Kratkoročni i dugoročni krediti veći su od obrtnog kapitala. Firme nemaju sa čim da rade. S druge strane, kamatne stope su veće od profitnih, što znači da se topi njihova supstanca. Već sada je veliki broj firmi u bankrotu, samo se to ne priznaje. Ako preduzeće mesecima ne plaća dugove, to znači da je bakrotiralo. Samo kod nas se donosi zakon po kome se otvara stečaj za firme koje su u blokadi preko tri godine", kaže ovaj ekonomista.

Podatak koji pokazuje koliko je privreda posrnula, a koji se nerado objavljuje, pokazuje da je u prošloj godini 20.000 preduzeća izašlo iz sistema PDV-a, odnosno da im se realizacije smanjila na ispod dva miliona dinara.

"Situacija je teška i ljudi ne žele da se bave konkretnim problemima. Vlast je previše opuštena, hvale se da su zaposlili 150 ili 500 ljudi, a svaki mesec hiljade radnika ostaje bez posla. Za dve godine bez posla je ostalo preko 260.000 ljudi. Nama treba nekoliko godina, samo da se vratimo na nivo iz 2008. godine. Glavni parametar za izlazak iz krize je povećanje zaposlenosti, tako da kod nas nema govora o izlasku iz krize", tvrdi Milićević.

Prema njegovim rečima i najave o privrednom rastu su daleko od dobrih, jer rast ne znači obavezno i razvoj.

"Rast je i kad kupite kuću na kredit, pa kada nemate za ratu banka vam je uzme. Kakav je to rast? Ako imate privredni rast, bez zdrave finansijske potpore i dodate vrednosti, to je rast od koga siromašite", napominje Milićević.

Protiv razvojne banke – vlast i bankarski lobi

Jedno od rešenja koje privrednici često spominju, a vlasti vešto eskiviraju je uspostavljanje institucije koja bi obezbedila firmama jeftinije finansiranje. "Protiv razvojne banke su glavni subjekti u zemlji koji donose odluke. Bankarski lobi kod nas je jak a ovakva banka bi direktno ugrozila njihove profite. Sada manjak profita od privrede, banke nadoknađuju direktnim kreditiranjem države, odnosno kupovinom trezorskih zapisa i komercijalnim kreditima. Tu imaju visoke kamate, a nikakav rizik, dok kod priverede rizik ipak postoji. Procenat kredita u docnji se povećao na 20 odsto", kaže Milićević.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i vlasnik tekstilne fabrike "Monus" ističe da je na dan 1. januara blokirano 15.552 preduzeće, ne računajući preduzetnike, sa 104.205 zaposlenih. Blokirano je 14.162 mala preduzeća sa 46.334 zaposlena, 308 srednjih sa 26.887 zaposlenih i 82 velike firme sa 30.894 zaposlena.

Ukupno je blokirano oko 65.000 preduzeća i oni se faktički nalaze u bankrotu.

"Privreda duguje i bogu i narodu. Duguje između sebe, za kredite, za poreze, inostranstvu... Tome su itekako doprineli subvencionisani krediti za koje su najveći interes imale banke, država, a najmanej privreda. Intravenozno je u privredu upumpana likvidnost od 1,2 milijarde evra sa 40 miliona evra subvencija. Kredite sa rokom od samo godinu dana i kamatama od devet odsto računajući troškove obrade, što je izuzetno mnogo, firme sada ne mogu da vrate i još su zaduženije nego što su bile. Privreda je dva puta zaduženija nego 2009. godine, a u ukupnom kapitalu privrede 60 odsto su krediti", ogorčen je Knežević.

Za subvencionisane kredite, stručnjaci kažu da su ih dobijala ona preduzeća kojima je novac i najmanje potreban. Zbog kriterijuma i boniteta, kredite nisu mogle da dobijaju firme koje nemaju obrtni kapital i kojima je keš najpotrebniji, a dobijale su ih firme koje i ovako mogu da dobiju kredit od banke.

Ukupan dug privrede na kraju 2010. godine iznosio je 19,8 milijardi evra. Preduzeća su se razduživala u inostranstvu a zaduživala se kod domaćih banaka. Tako su na kraju prošle godine domeći krediti dostigli 10,2 milijarde evra i veći su za 1,34 milijarde evra nego na početku godine. Spoljni dug, po osnovu prekograničnih kredita, iznosio je 9,6 milijardi i smanjen je za 1,25 milijardi evra. Iako je dug ostao skoro isti na kraju 2010. kao i na kraju 2009. godine, finansijska pozicija preduzeća se veoma pogoršala. Za to je zaslužno smanjenje depozita preduzeća u bankama za 231 milion evra.