POSLANIČKI VETO NA UGOVOR EU-SAD
CIA imala nelegalni ugovor sa SVIFT centralom u Briselu i kontrolisala svetske finansijske transakcije i kodove. Spektakularna odluka Evropskog Parlamenta protiv dostavljanja finansijskih podataka o evropskim gradjanima američkoj agenciji CIA
Evropski Parlament stavio je u četvrtak veto na ugovor EU sa SAD o dostavljanju podataka o finansijskim transakcijama evropskih gradjana. Evroopski poslanici podržali su predlog svog izvestioca spektakularnim glasanjem, uz ovacije i aplauze, sa 378 glasova “za” i 178 glasova “protiv”. Ovo je prvi put da Evropski Parlament koristi veća ovlašćenja koja mu daje Lisabonski ugovor i blokira važnu odluku Evropske komisije i Evropskog Saveta koji čine šefovi država i vlada EU.
Obrazlažući svoje stavove u debati u sredu, kasno uveče, brojni poslanici su kritikovali načelo po kome bi zbog navodne borbe protiv terorizma bilo moguće zaobići pravosudje i agenciji CIA dostavljati privatne podatke gradjana kako to SAD traže.
"Ovaj ugovor je prosto rečeno djubre", objasnio je kratko jedan poslanik. Čulo se da "treba zaštititi gradjane protiv terorizma ali treba štititi i njihova ljudska prava i pravo na privatnost". Ogromna većina poslanika potvrdila je da neće dopustiti da SAD bez ikakvih posebnih uslova dobiju uvid u podatke evropskih gradjana. Cecilia Malstrom, nova komesarka Evropske komisije, zadužena za unutrašnje poslove i bezbednost, tražila je novi mandat za bavljenje ovim pitanjem koje bi na dnevnom redu moglo da se nadje već krajem marta.
Cecilia Malstrom
Još 2006. godine u vreme kada je izbio skandal o tajnim letovima i zatvorima CIA otkriveno je da je CIA od 2002. godine nelegalno imala uvid i mogla da špijunira medjunarodne transakcije koje su pod tajnim kodovima išle preko SVIFT-a (svetska medjubankarska telekomunikacija) u Brisel. SVIFT posreduje u većini medjunarodnih bankarskih transakcija.
Sklopivši ugovor o saradnji sa SVIFT-om, CIA je faktički dobila kontrolu nad poverljivim podacima svetskih finansija. CIA navodi da joj je ovaj moćni izvor informacija pomogao da se bori protiv terorizma. Posle atentata 11. septembra 2001. godine Vašington je tražio da mu se omogući prilaz tim podacima zbog "rata protiv terorizma" što je SVIFT i omogućio ali bez pravne osnove.
Oko 8.000 finansijskih institucija (banke, fondovi itd) iz preko 200 zemalja - vezani su za SVIFT. Nije novac taj koji prolazi kroz SVIFT već poruke koje finansijske institucije šalju pregovarajući direktno o transakcijama bez posrednika u plaćanju. Oni koji šalju i primaju poruke i oni koji ih primaju identifikovani su preko kodova. Finansijske institucije razmene svaki dan oko 11 miliona poruka.
Izvor : “Vesti”, Frankfurt
