POLITIČARI KRIJU SVOJE GREŠKE IZA SVETSKE KRIZE

Rast BDP u zemljama u razvoju će se usporiti sa 5,8 odsto u 2008. godini na 2,1 odsto u 2009. godini procenili su stručnjaci Svetske banke poslednjeg dana meseca marta, konstatujući da su svoje ranije projekcije razvoja u u ovoj godini, iz novembra 2008. godine morali da revidiraju “za više nego polovinu”.

Konstatujući ubrzano pogoršanje finansijske i ekonomske situacije u svetu iz Svetske banke su saopštili da je region Evrope i centralne Azije najteže pogođen novijim razvojem situacije. Očekuje se pad BDP u regionu od dva odsto u 2009. godini, dok je, poređenja radi, u 2008. zabeležen rast BDP od 4,2 odsto. Procenat umanjenja rasta za region, kada se uporedi sa decembarskim prognozama Svetske banke, iznosi 4,8 procentnih poena, što predstavlja najveću reviziju prognoze među regionima u razvoju. U novom izveštaju Svetske ekonomske prognoze (Global Economic Prospects) takođe se navodi da se očekuje smanjenje ekonomskog rasta u svetu za 1,7 odsto ove godine. To će biti prvi pad svetske ekonomije od Drugog svetskog rata. Prognozira se pad BDP za tri odsto u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i pad od dva odsto u ostalim zemljama sa visokim prihodima.

Osnovna prognoza Svetske banke predviđa da će rast preći u blago pozitivan trend u 2010. godini, pošto će konsolidacija finansijskog sektora, izgubljeno bogatstvo i posledice efekata finansijske krize nastaviti da usporavaju ekonomsku aktivnost. Međutim, i dalje je krajnje neizvesno kada i kojom brzinom će doći do oporavka.

“Vidimo da u zemljama u razvoju recesija pogađa najsiromašnije stanovništvo, usled čega su još više ugroženi iznenadnim šokovima nego ranije — ali usled čega se smanjuju i mogućnosti koje imaju na raspolaganju, što im dodatno oduzima nadu. Ovo bi moglo da okrene u suprotan smer godine progresa, i predstavlja ništa manje nego opasnost po razvoj,” kaže Džastin Jifu Lin, glavni ekonomista i viši potpredsednik Svetske banke u sektoru za ekonomiju razvoja.

Kriza možda i gora

Komentarišući koliko su pouzdana ova predviđanja Svetske banke, jer vidimo da i sami priznaju da su napravili najveće korekcije svojih prognoza u istoriji, dr Dragan Petrović, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da su, „na prvi pogled, ovo realistična predviđanja koja, istina, ne moraju u najvećem ni da se ostvare. Pored svega mislim da ova predviđanja imaju kratkoročan karakter, ne ulaze u suštinske uzroke krize i dugoročne posledice koje ona može imati na savremeni svet, i čak dosadašnji poredak raspodele moći u okviru njega”.

Ukazujući da smo svakodnevno svedoci različitih prognoza, Petrović za Balkanmagazin napominje da te prognoze stižu od najeminentnijih naučnika i stručnjaka u oblasti društvenih nauka širom sveta.

-U svakom slučaju, bez obzira na brojne razlike, u najvećem bi njihov konsenzus bio da je kriza dublja od drugih koje su se javljale posle Drugog svetskog rata i da je jedino porediva sa Velikom svetskom ekonomskom krizom, čiji je epicentar bio oko 1930. godine. Mnogi od njih čak tvde da će je sadašnja kriza po dubini i posledicama možda čak i nadmašiti. Ova procena Svetske banke se, pre svega, ograničava, ne na uzroke, već samo na posledice, i to uglavnom kratkoročne i u izvesnoj meri i srednjoročne. Procene Svetske banke, čak i ovako korigovane, još uvek spadaju u one optimističnije. Nije isključeno da kriza bude dublja i sa većim posledicama od ovih procena Svetske banke – konstatuje dr Petrović.

Oporavak – dug i bolan

U ovom izveštaju Svetske banke naglašava se da, iako bi rast trebalo da se povrati —istina sporo — ekonomska aktivnost ostaće smanjena, dok će nezaposlenost i značajna sektorska prilagođavanja trajati u naredne dve godine.

“Čak i ako rast u svetu ponovo pređe u pozitivan trend u 2010. godini, nivo proizvodnje ostaće niži, gomilaće se fiskalni pritisci, a stope nezaposlenosti će dodatno porasti u skoro svim zemljama i u većem delu 2011. godine,” objašnjava Hans Timer, menadžer za svetske trendove u Grupi za prognoze razvoja Svetske banke.

Očekuje se da trgovinska razmena roba i usluga u svetu opadne celih 6 odsto u 2009. godini, što predstavlja istorijski pad. Sa vrednošću od 47 dolara po barelu u 2009. godini, cena nafte se prognozira na nivou koji je za preko 50 odsto niži nego 2008. godine. Za cene naftinih derivata takođe se očekuje da će ostati niske, nekih 30 odsto niže nego u 2008. godini. Očekuje se i naglo pogoršanje fiskalnog bilansa u zemljama u razvoju kao odgovor na slabije budžetske prihode, veću cenu zaduživanja, i veće transfere na ime socijalnih davanja. Ovo bi moglo da bude naročito zabrinjavajuće u zemljama u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije, gde dolazi do ozbiljnog smanjenja nivoa trgovine i proizvodnje, gde je privatni sektor veoma osetljiv, i gde socijalna davanja imaju široku pokrivenost.

Siromašni najugroženiji

Za ove procene mogućih posledica aktuelne svetske ekonomske krize po našu zemlju dr Petrović kaže da je „ono što najviše zabrinjava, konstatacija da će kriza u zemljama istočne Evrope najviše pogoditi siromašnije slojeve stanovništva, koji su i do sada imali egzistencijalnih problema.”

-Srbija se nalazi, nevezano za krizu, u dosta teškoj situaciji zbog lošeg vođenja ekonomije zemlje tokom poslednjih godina – kaže Petrović i nabraja da su tome doprineli: rasprodaja industrijskog i bankarskog sistema, uz zanemarljive investicije u ovim sektorima, čemu treba dodati i nedovoljno ulaganje u infrastrukturu, poput kapitalnih saobraćajnica i sl, kao i povećavanje zaduživanja u inostranstvu, čije makaze kamata upravo treba da pristignu sledećih nekoliko godina.

Od osobina srpskog privrednog sistema sagovornik Balkanmagazina posebno ističe to što je “bankarski sektor olako rasprodat i danas se samo manji njegov deo nalazi van stranog vlasništva”.

-To je loš ambijent za podsticanje privrednog rasta u zemlji. Ekonomski sistem je poslednjih godina forsirao jak dinar po svaku cenu, što se odrazilo na negativan trgovinski bilans, a opšta atmosfera u zemlji je takva da se podsticala potrošnja na svim nivoima, bez akcenta na štednju i kapitalna ulaganja, koja bi dala uočljive prinose u sledećim godinama. Naša zemlja se, po mom mišljenju, nalazi i posle gotovo godinu dana od formiranja nove vlade, u još težoj poziciji. Došlo je do pada industrijske proizvodnje enormnih razmera, do deficita sredstava čak i za isplatu osnovnih plata dela zaposlenih, te se pribegava novom zaduživanju zemlje kod MMF, a da nas talas velike ekonomske krize još takoreći nije ni zahvatio u pravom obimu koji nas očekuje – pesimistički tvrdi Petrović.

Kriveći za ovako katastrofalno stanje političare koji vode zemlju, Petrović tvrdi:

-Loše vođenje ekonomije zemlje dovelo nas je do krize celokupne privrede. A sada će eho svetske ekonomske krize na našim prostorima dodatno usložiti situaciju, ali i dati izgovor – opravdanje ljudima koji poslednjih godina vode privredu. Oni će svoje dosadašnje nedopustive greške vođenja makroekonmije pravdati svetskom ekonomskom krizom. Kontrolišući najveći deo medija oni tako nešto već pokušavaju.

Dužničko ropstvo vreba

Petrović ne smatra ni da su mere koje najavljuje Vlada Srbije dovoljno efikasne za prevazilaženje krize u koju je zemlja zapala.

-Vladini predlozi o oporezivanju građana, nisu u osnovi loši ali akcenat treba da bude na bogatijem delu stanovništva. Posebno treba oporezovati najbogatije posednike – tajkune koji, inače, imaju ogroman uticaj na sadašnju vlast, zajedno sa predstavnicima nekih velikih sila - koji su i najviše zadužili sadašnju vladu "posredujući" u njenom formiranju. Sada je sve mnogo teže nego pre sedam - osam godina. Ali, treba pod hitno pokušati sa oživljavanjem proizvodnih aktivnosti u zemlji. Treba učiniti sve da se izbegne „dužničko ropstvo” i napustiti bitku za, po svaku cenu, jak dinar - bez dovoljnog pokrića. To je ionako podsticalo uvoznički lobi, pad proizvodnje i investicionu neaktivnost. Jednom rečju, treba napustiti osnovne postulate neoliberalizma, koji je i sam svojim lošim rezultatima poražen teorijski, ali i praktično u svetu. Naš se privredni sistem poslednjih godina nije posebno usrećio sa neoliberalizmom – tvrdi Petrović uz opasku da su „javni radovi poželjni. Naravno, ako su dobro koncipirani.”

Neoliberalizmu odzvonilo

Navodeći kao preduslov za izlazak iz krize napuštanje dosadašnjih neoliberalnih načela u vođenju ekonomske politike, dr Petrović Vladi Srbije predlaže: “oživljavanje proizvodnog sektora, razne mere za destimulisanje prekomernog uvoza, koji u isto vreme dodatno opterećuje poziciju domaće proizvodnje, podsticanje javnih radova, smanjenje potrošnje - naročito u javnom sektoru...”

-To su neki od mogućih poteza ove vlasti. Saradnja sa zemljama koje nisu posebno zahvaćene krizom, ili makar nisu u njenom epicentru, što se svakako odnosi na Rusiju sa kojom uživamo posebne pogodnosti privredne saradnje, svakako su jedna od mogućnosti – smatra naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Dijaspora kao spas

U svojoj analizi stručnjaci Svetske banke prognoziraju da će potrebe za finansiranjem iz inostranstva u zemljama u razvoju najverovatnije porasti na 1,3 triliona dolara u 2009. godini, uključujući deficite platnog bilansa i otplatu prispelih glavnica privatnih dugovanja. Uz opadanje tokova kapitala, ovo bi stvorilo rupu u potrebnim finansijskim sredstvima od oko 270 do 700 milijardi dolara. Najviše finansijskih sredstava nedostaje u regionima Evrope i centralne Azije, Latinske Amerike i Podsaharske Afrike. Očekuje se da će rast BDP u svetu iznositi skromnih 2,3 osto u 2010. godini, ali ukoliko nastupi kriza bilansa plaćanja u nekom od regiona zemalja u razvoju, bilo bi je teško suzbiti i otežala bi oporavak u svetu. Još jedan rizik jeste u tome što je moguće da bi oporavak kreditnih tržišta bio sporiji usled kontinuiranih problema u finansijskom sektoru, što bi produžilo period prilagođavanja kapaciteta u realnom sektoru i produžilo pad globalne ekonomije.

Kao jedan od oslonaca za finansiranje iz inostranstva dr Petrović vidi potencijal dijaspore.

-Potencijal naše dijaspore je značajan, i on u velikoj meri nije iskorišćen. To se naročito vidi kada poredimo saradnju, recimo, Hrvatske sa njenom dijasporom tokom poslednjih decenija. Ulaganje kapitala naših ljudi iz sveta u matici za Srbiju bi bilo veoma značajno. A ti ljudi imaju motiv više od drugih investitora da ulažu upravo ovde – zaključuje dr Petrović.