PLASTIKOM PO DŽEPU

Vremena kada se kreditna kartica olako "provlačila" prilikom kupovine polako prolaze, a sve niži standard stanovništva popularnu plastiku pretvara u luksuz. Građani se sve više vraćaju kešu, ali i starim dobrim čekovima kod kojih nema troškova održavanja kartice, kamata, PIN kodova... Osim toga, izgleda da su i shvatili da komfor nošenja jedne plastične kartice, umesto punog novčanika gotovine, ne vredi 25 ili 30 odsto kamate koliko banke naplaćuju za kupovinu na kredit preko kreditne kartice. Jeste lako, ali je i skupo.

Kreditne kartice, kao i potrošački krediti i minusi na tekućem računu trebalo je da budu obuhvaćeni Zakonom o zaštiti potrošača koji bi uskoro trebalo da bude usvojen, ali na inicijativu Narodne banke, ovaj, finansijski deo koji se tiče potrošača neće biti obuhvaćen ovim zakonom. Građani će morati da sačekaju da NBS donese regulativu kako bi mogli da se suprotstave samovolji bankara. Zanimljivo je da su same banke negodovale što su potrošački krediti izuzeti iz ovog zakona, tvrdeći da zbog ovoga može doći do špekulacija u javnosti, a što nanosi štetu ugledu banaka.

I dok ne dočekaju zaštitu, građani Srbije su od početka godine smanjili broj kreditnih kartica za skoro 120.000, dok je broj korisnika pao za preko 67.000. I ne samo to, već i oni koji imaju kartice najčešće ne troše ceo dozvoljen iznos. Tako je krajem avgusta iznos odobrenog limita bio 75,27 milijardi dinara, a u korišćenju skoro upola manje, 39 milijardi dinara.

Docnja udvostručena

Prema podacima Udruženja banaka, na kraju prošlog meseca 68.670 kartica bilo je u docnji sa otplatom, odnosno njihovi vlasnici su kasnili više od 60 dana sa otplatom rata. Učešće docnje u korišćenju kreditanih kartice popelo se na 7,3 odsto, što je dvostruko više nego na početku godine.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka ovo je objasnio tvrdnjom da je korišćenje kreditnih kartica skupa transakcija, a da se građani racionalno ponašaju jer smanjuju svoje troškove.

"Kada im se smanjuje standard građani gledaju da smanje troškove koje mogu. Oni se samo ponašaju racionalno, jer je to skupa transakcija", kaže Dugalić.

Ovo i ne čudi s obzirom da su krediti po kreditnim karticama jedan od najskupljih oblika zaduživanja. Kamatne stope na ovaj dug iznose čak i do 32,2 odsto godišnje, koliko naplaćuje Inteza banka, dok najnižu kamatu ima Privredna banka Pančevo od 18 odsto.

Prosečna kamata, prema podacima NBS, iznosi 24,8 odsto.

Posebna priča je kada se probije limit na kreditnoj kartici. Onda kamata može dostići i fantastičnih 79,59 odsto, koliko naplaćuju u OTP banci. Mada ni ostali nisu mnogo bolji, pa bivša Metals, a sada Razvojna banka Vojvodine naplaćuje 69,6 odsto, Sosijete ženeral 60 odsto plus fiksnih 300 dinara, a Kredi banka 52 odsto. Istina, u apsolutnom iznosu to nisu velike sume, ali kada se sabere broj korisnika, banke uzimaju ogromne pare na "plastici". Sa tolikim kamatama nije ni čudo što su banke u prvoj polovini ove godine zaradile već 15 milijardi dinara.

U okruženju duplo jeftinije

Korišćenje kreditnih kartica možda jeste skupo, ali nigde kao u Srbiji. Dovoljno je pregledati internet prezentacije banaka u okruženju, na primer, u Hrvatskoj i BiH, pa da se vidi da su krediti po karticama tamo jeftiniji i po dva, tri puta.

Tako Privredna banka Zagreb, čiji je vlasnik Inteza, naplaćuje kamatnu stopu od 12,66 do 15 odsto, u Bosni i Hercegovini 13%, dok Inteza u Srbiji naplaćuje od 30 do 32,2 odsto. Kamatna stopa na kreditne kartice Hipo banke u Hrvatskoj je 12 do 14 odsto, a u Srbiji dva odsto mesečno, ili oko 24 odsto godišnje. I Unikredit banka je jedan od onih koja posluje u zemljama bivše Jugoslavije i naravno i ona naplaćuje veće kamate u Srbiji nego našim zapadnim komšijama. Unikredit u Hrvatskoj (Zagrebačka banka) i u Bosni i Hercegovini naplaćuje kamatu na kreditne kartice od 12 odsto, dok je u Srbiji od 19 odsto pa na više.

Čekovi se vraćaju

S druge strane, kao zamena za kartice sve češće se ponovo pojavljuju čekovi. Od početka godine broj realizovanih čekova se povećao za skoro 60.000. Tako je na kraju avgusta taj broj dostigao 756.000 čekova, dok je na početku godine to bilo 597.000 čekova.

Milena Radulović, direktorka marketinga "Jabuke" ističe da građani sve više pokazuju sklonost ka korišćenju čekova, jer kartice sa sobom nose razne namete, a na kraju i kamate ako se koriste kreditne kartice.

"Čekovi daju određenu sigurnost, čak i ako nemate gotovine kod sebe ili na računu u tom trenutku, jer svi trgovinski lanci daju plaćanje na odloženo od 30 dana pa na dalje. S druge strane, bankama to ne ide u prilog, pa mnogo više nude kaetice građanima, a čujemo i da ima nekih uslovljavanja ukoliko građani traže da im se izdaju čekovi", napominje Radulović.

Međutim, troškovi koji prate kreditne kartice ne završavaju se sa kamatama. Istina, karticu je lako dobiti, a otvaranje računa i izdavanje kartice je u većini banaka besplatno, ali ovde je kao i onoj izreci "daš dinar da se uhvatiš u kolo, a dva da izađeš".

Tako, kada se predomislite i poželite da otkažete karticu to će vas koštati 1.000 dinara. Za debitne kartice članarina je u nekim bankama besplatna, ali za kreditne se kreće od 180, pa do celih 8.000 dinara ako se radi o specijalnim karticama poput Visa platinum.

Zamena kartice košta od 200 do 2.000 dinara u zavisnosti o kojoj se kartici radi.

Prekoračenje limita košta od 300 dinara pa na više, a plaća se čak i ako hoćete da promenite limit i to oko 1.000 dinara. Kad se kasni sa pokrivanjem nedozvoljenog prekoračenja banka šalje opomenu, ali na račun klijenta i ona košta od 100 do 250 dinara.

Ono što građani često ne znaju, a može skupo da ih košta je podizanje gotovine sa bankkomata ili na šalteru banke kreditnom karticom. U svim bankama, provizija na ovu transakciju je od dva do tri odsto, dok se na podizanje keša debitnom karticom provizija ne plaća. Na 10.000 dinara, banka na primer uzima 300, samo zato što ste u bankomat gurnuli kreditnu umesto debitne kartice.

Takođe, treba znati da je najjeftinije podizati pare debitnom karticom na bankomatu svoje banke, jer se tu ne plaća nikakva provizija. S druge strane, ako se to radi na automatima drugih banaka ostavljate im dva do tri odsto podignute sume.

Karticama deru i Amerikance

Kamatne stope na kreditne kartice u Americi su dostigli decenijski rekord ovog leta, sa prosečnom kamatom od 14,7 odsto. Jeste u Americi kriza, ali sa standardom daleko većim nego u Srbiji oni plaćaju u proseku 10 odsto nižu kamatu na kredite po kreditnim karticama. rast kamata je posledica propisa koje je donela država, kojima se banke ograničavaju da primenjuju kaznene mere zbog kašnjenja u otplati duga po karticama, ako i zbog toga što su ograničili mogućnost bankama da menjaju kamate kada god hoće.

U Sosijete ženeral banci objašnjavaju da je kamata kod kreditnih kartica veća nego kod kredita jer se radi o rizičnijem plasmanu. Naime, tu nema indeksacije duga u slučaju rasta kursa na tržištu, a troškovi rezervisanja po osnovu neiskorišćenog limita su veći. Pored toga, postoje i troškovi procesiranja transakcija, što kod kredita ne postoji.