PLAĆAMO I AKO NE POVUČEMO KREDIT
Ukoliko zaključimo aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om od milijardu evra, čak i ako nam ne zatrebaju pare, platićemo proviziju od 1,5 milion evra
Kao odgovor na moguće prelivanje krize iz evrozone na Srbiju, naše vlasti povukle su prvi potez-pozvali su u pomoć Međunarodni monetarni fond. Za razliku od nekih drugih zemalja poput Hrvatske koja se godinama odupire da im iz Vašingtona kroje ekonomsku politiku ili Mađarske koja je raskinula aranžman sa MMF i sama sprovodi mere štednje, u Srbiji su svi oduševljeni novom saradnjom sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom.
Iako stručnjaci napominju da je ovo novi MMF koji nije toliko nemilosrdan u zahtevima za štednjom i makroekonomskom stabilnošću, u Srbiji izgleda i dalje primenjuje svoj standardni recept za sve zemlje i sve situacije - smanjiti javnu potrošnju, izdatke za penzije, socijalu, zdravstvo i obrazovanje i oboriti inflaciju.
Ipak i ekonomisti koji ne podržavaju mere MMF-a slažu se da je aranžman sa njima dobar izbor uzevši u obzir kakvu vlast imamo i da je sledeća godina predizborna.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu smatra da MMF, sa svojim odavno poznatim receptima, nije napravio dobre rezultate a to najbolje zna Argentina koja je bankrotirala zbog njihove primene.
"Njihov recept za sve zemlje u svetu je makroekonomska stabilnost, pridržavanje fiskalnih pravila i smanjenje trošenja budžetskih sredstava. To je imalo smisla primenjivati u Srbiji 2000. godine, ali sada Srbija ima i druge suštinske probleme, kao što je nedovoljan razvoj realnog sektora, nezaposlenost, visok javni dug i nelikvidnost kojima se MMF ne bavi. I pored toga, koliko god neverovatno zvučalo, MMF nam je sada potreban da nas brani od naše vlasti. On zahteva da se naša vlada pridržava sopstvenih zakona. Idu izbori, a nikada nije bila teža situacija za vlast i manje šanse da dobiju na izborima. Već posle sedam meseci imamo deficit budžeta od 87 milijardi dinara, a 120 milijardi je limit za celu godinu. Ako se samo nastavi ovim tempom, a može samo još više da se troši, deficit će biti veći od planiranog za 25 do 30 milijardi dinara", naglašava Savić.
I ekonomista Danijel Cvijetićanin, inače kritičar MMF-a, smatra da će MMF možda obuzdati naše moćnike koji prave gluposti.
"Ova vlast nas prekomerno zadužuje, imamo prekomeran uvoz, nema zaštite domaće proizvodnje, pritiskaju svaki preduzetnički poduhvat, bilo malog bilo velikog preduzeća. MMF bar deluje transparentno i javno kaže šta zahteva. Ipak, MMF nikada ne stavlja primedbe na ključne stvari kao što su nedostatak pravne sigurnosti, prostorni red i preduzetničke slobode. Ionako većinu zahteva MMF nikada ni ne ispunimo. Naši političari ih zovu samo da bi našli zavesu iza koje će se zakloniti u predizbornoj kampanji. Obećavaće brda i doline, ali neće moći da ispune obećanja, jer im navodno ne da MMF", ocenjuje Cvijetićanin.
Srbija trenutno duguje MMF-u blizu dve milijarde evra, a oko 1,5 milijarda se nalazi u deviznim rezervama. Upravo tamo treba da završi i još milijarda evra koja stoji iza aranžmana o predostrožnosti koji naša vlada želi da zaključi sa Fondom. Aranžman iz predostrožnosti znači da je novac odvojen i ukoliko se u narednih 18 meseci ekonomska situacija iskomplikuje i zatrebaju devize za odbranu kursa ili platnobilansno uravnoteženje, Narodna banka može da ih povuče. Međutim, čak i ako ne povučemo ta sredstva, prema objašnjenju koje smo dobili iz NBS, iz deviznih rezervi će biti isplaćen takozvani "comitment fee" od 0,15 odsto ili u ovom slučaju 1,5 miliona evra. Srbija ni prošli kredit iskoristila u potpunosti, pa je od 2,9 milijardi evra povukla svega polovinu.
Srbija od 2000. godine samo 2006. nije povukla ni dinara od MMF-a. U poslednjih 11 godina povukli smo 2,3 milijarde specijalnih prava vučenja, posebne valute koju koristi MMF, odnosno 3,75 milijardi dolara. Prema podacima sa internet sajta MMF-a, do sada smo otplatili 1,55 milijardu dolara, a na ime provizija i kamata platili skoro 200 miliona dolara.
Poređenja radi, Hrvatska je poslednji put povukla sredstva od MMF-a 1997. godine.
Domaći analitičari često ističu kao najveću prednost saradnje sa MMF-om to što garantuje sprovođenje odgovorne ekonomske politike, što povećava kreditni rejting i privlači investitore. Ljubodrag Savić ističe da prisustvo MMF-a ukazuje da situacija nije zabrinjavajuća, ali da je daleko od toga da će investitori nagrnuti samo zato što sarađujemo sa Fondom.
"To se sada izbacuje u prvi plan, ali ne dolaze investitori zato što je tu MMF. Ni oni nisu garancija da ćemo se pridržavati dogovora. Obećali smo budžetski deficit od 4,1 odsto BDP-a ove godine, a skoro sigurno ćemo ga prevazići. Zato se sada i pominje odlaganje pregovora", napominje Savić.
