PENZIJE SU OKO POLOVINE PLATA
Uporedni pregled penzija i plata u Evropi i Americi
Prosečna penzija u zemljama Evrope i SAD se kreće, uglavnom, oko polovine prosečne plate, mada se zemlje dosta medju sobom razlikuju po penzijskim sistemima. Prema najnovijim podacima, prikupljenim i obradjenim u Češkoj za potrebe pripreme tamošnje penzijske reforme, Austrija, Nemačka, Belgija i neke druge zemlje imaju utvrdjeni plafon plate za obračun penzija, dok u Poljskoj i Rusiji nikakvog plafona nema. A na sasvim trećoj strani, Britanci i Amerikanci se znatno više od drugih oslanjaju na penzijsko dopunsko osiguranje nego na državnu penziju.
U Austriji je ove godine maksimalna penzija utvrdjena na 2.826,47 evra, median penzije iznosio je 1.363 evra (median deli penzionere na dve jednake grupe – jedna polovina ima penzije iznad toga, druga ispod). Median bruto plate iznosi 2.021 evro mesečno, dakle median penzije dostiže 67 procenata plate! (o Austriji, kao penzionerskom raju već je pisano početkom godine). Od 2005. Austrijanci imaju individualne penzijske račune. Utvrdjen je plafon iznad koga se više ne obračunava penzijski doprinos - 4.110 evra.
U Nemačkoj je visina državne penzije limitirana na 2.200 evra. Do nje mogu doći samo ljudi koji su imali veoma visoke plate u dugom periodu. Od 20 miliona nemačkih penzionera takvu penziju uživa svega njih oko 2.000. Prosečna neto penzija za puni staž i 65 godina života iznosila je lane začudjujuće malo - 742 evra. A prosečna mesečna bruto plata iznosila je 3.141 evra. Dakle, prosečna penzija je iznosila svega 23 posto bruto plate! No, zato se i Nemci sve više okreću ka penzijskiim fonodovima.
U Belgiji se ne obračunava penzijski doprinos iznad 1,5 prosečne plate, koja iznosi oko 2.500 evra. Ono što čovek zaradi iznad granice od 45 hiljada evra godišnje ne uključuje se u obračun penzije. Istovremeno, penzija ne sme biti ispod 60 posto prosečne plate koju je imao upravo penzonisani čovek. Zbog plafona za obračun penzijskog doprinosa mnogi ljudi s visokim platama imaju, ipak, penziju koja je ispod tri petine njihove plate. U maju, svaki belgijski penzioner dobija regres za godišnjji odmor od 560 do 700 evra. Oni u penziji mogu neograničeno raditi i penzija im se ne umanjuje sve do granice godišnjje zarade od 26.000 evra.
U Poljskoj plafona za obračun penzije nema. Tamo je prosečna penzija 1.624 zlota tj. oko 410 evra, dok je prosečna bruto plata 3.710 zlota tj. oko 940 evra. Dakle, penzija čini oko 44 posto plate
U Britaniji je obračun penzija dosta komplikovan. Osnovna državna penzija je 4.800 funti godišnje i ista je za sve koji odrade odredjen broj godina. Doprinosi za ove penzije su obavezni i povećavaju se prema rastu cena, a ne prema rastu zarada. Osim toga, postoji i tzv druga državna penzija koja ima da odrazi visinu plate i čini oko četvrtinu zarade u najboljim godinama. U celini prosečni penzioner na Ostrvu prima godišnje 12.150 funti tj. oko polovine prosečne plate koja iznosi, zavisno od metoda obračuna, izmedju 21 i 26 hiljada funti. Osnovna državna penzija čini, medjutim, samo oko trećine, ostatak potiče iz druge državne penzije i još više iz štednje u penzijskim fondovima.
U Rusiiji nemá nikakvog plafona za visinu penzije. Penzija za odradjene godine u proseku iznosi 8.180 rubalja (oko 195 evra), starosna 4.611 rubalja (oko 110 evra). Ova prva penzija ne dostiže ni polovinu prosečne plate koja iznosi 20.158 rubalja (oko 480 evra), a starosna ni četvrtinu.
Lane je premijer Vladimir Putin obećao da će se ove godine penzije povećati za čak 46 posto kako više ne bi nijedan penzioner živeo ispod praga životniog minimuma. U Rusiji upravo počinje penzijska reforma, oslonjena na penzijske fondove.
Amerikanci imaju pravo na državnu penziju sa napunjenih 65 godina (granica se postupno povećava na 67 godina). Ove godine državni penzijski fond se našao u gubitku posle 30 godina, a još veći gubici prete posle 2015. No, kičmu sistema čine penzijski fondovi. Nema nikakvih ograničenja koliko u penzijski fond može biti uplaćeno i sledstveno tome koliko može iznositi penzija.
Prosečna godišnja plata u SAD iznosila je 2008. godine 54.698 dolara godišnje, a penzija 28.881 dolara. Drugim rečima, prosečna penzija je nešto iznad polovine prosečne plate. I to je, u stvari, ona najčešća proporcija.
Preuzeto iz Glasa osiguranika
