OPOREZIVANJE TAJNIH RAČUNA U ŠVAJCARSKOJ
Novi recept kako naći novac u krizi
Velika Britanija i Nemačka su prve uspele da izdejstvuju kod Švajcaraca da oporezuju uloge na tajnim kontima njihovih državljana. Novi recept kako naći novac u aktuelnoj krizi, će svakako pokušati da primene i druge zemlje... Naravno, po cenu da ne insistiraju na identitetu ulagača.
U pondeljak su predstavnici Velike Britanije zaključili preliminirani sporazum sa predstavnicima Švajcarske o oporezivanju uloga Britanaca u švajcarskim bankama. Sporazum osigurava Britaniji ne male prihode od ovog poreza a Švajcarskoj, da vlada u Londonu neće (više) insistirati na otkrivanju bankarske tajne. Po ugledu na ovaj sporazum, trebalo bi, kako najavljuje The Financial Times, da se zaključiti i aranžman s Nemačkom.
Švajcarski ministar finansija Hans-Rudolf Merz dogovorio se sa britanskim kolegom George-om Osborne-om da vlada u Bernu primeni specijalni porez na na uloge Britanaca u švajcarskim bankama, procenjenim na 100 do 120 miijardi funti. Pri tome, Švajcarska će i dalje kriti identitet ulagača. Podrobnosti će biti precizirane početkom iduće godine.
Merz
Isti ovakav sporazum sklopiće se i biće primenjen retroaktivno i na uloge nemačkih državljana. Vlada u Berlinu prihvata, takodje, ono što je Švajcarcima bitno – očuvanje bankarske tajne. Za sutra je predvidjeno da Merz potpiše s nemačkim minstrom finansija Wolfgang-om Schäuble-om memorandum o spremnosti dveju zemalja da postignu konačni i precizni dogovor o ovome.
Osborne
Nemačka ima još veći interes od Britanije za ovakav sporazum zbog blizine Švajcarske u čijim bankama leži, kako se se procenjuje, najmanje 200 milijardi evra nemačkih gradjana, najverovatnije oko 250 milijardi. U vreme vladavine velike koalicije u Nemačkoj (CDU i SPD) pregovori sa vladom u Bernu oko ovog su bili, uglavnom blokirani, za razliku od aktuelne nemačke vlade desnog centra koja je spremnija za sporazum.
Schäuble
Merz je izjavio posle zaključivanja sporazuma u Londonu da se nastavljaju pregovori o visini stope poreza. Dodao je da će se ta stopa razlikovati, zavisno od zemlje čiji je gradjanin u pitanju.
Švajcarska je poslednjih godina bila pod jakim pritiskom velikih evropskih zemalja da ukine ili olabavi princip bankarske tajne pa je zato morala prihvatiti bar medjunarodne norme u vezi traganja za utajama poreza. Uspela je, ipak, da očuva anonimnost ulagača u zamenu za oporezivanje uloga. Taj novi porez biće sigurno strožiji u primeni i mnogo veći po obimu od poreza koji se sada, na osnovu direktiva EU, primenjuje prema ulozima gradjana iz zemalja Unije. Medjutim, taj dogovor je bio pun rupa i doneo je praktično neznatna sredstva evropskim vladama. Britanci očekuju da im novi dogovor sa Švajcarskom donese neuporedivo više sredstava nego raniji sličan sporazum s Lihtenštajnom od koga je inkasirano oko milijardu funti. Pominju se čak i dvocifrene stope poreza...
