OKTANSKE AKCIJE NA BEOGRADSKOJ BERZI

Dugo očekivane akcije Naftne industrije Srbije AD trebalo bi da se nađu na Beogradskoj berzi do kraja avgusta, a početak trgovanja otpočeće prvih dana septembra. U Centralnom registru hartija od vrednosti 12. avgusta registrovana je promena NIS-a iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo. Time je ova kompanija stekla pravo da Beogradskoj berzi uputi zahtev za uključenje akcija na berzansko tržište. Iz NIS-a saopštavajui da će do 16. avgusta uputiti zahtev za prijem akcija na Listing A Beogradske berze.

Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, u registar je upisano 163.060.400 akcija NIS-a nominalne vrednosti 500 dinara po komadu, odnosno ukupne vrednosti 81,53 milijarde dinara. Ruski Gaspromnjeft vlasnik je 51 odsto akcija, odnosno 83.160.800 komada, Republika Srbija je u svom vlasništvu zadržala 29,9 odsto akcija a preostale akcije, 19,1 odsto u rukama su bivših i sadašnjih zaposlenih NIS-a, građana Srbije koji su besplatno dobili akcije i nekolicine firmi i građana koji su ove akcije sticali vanberzanski dok je kompanija bila u formi zatvorenog akcionarskog društva.

Stručnjaci smatraju da će pojavljivanje ovih hartija značajno prodrmati Beogradsku berzu i povećati nivoe prometa, koji se ovih dana nalaze na istorijski niskim nivoima.

Branislav Jorgić, vlasnik brokerske kuće “Jorgić”, očekuje da će izlazak NIS-a na berzu imati pozitivan uticaj na povećanje prometa i broja transakcija.

“Osim rasta prometa očekujem i rast interesovanja i domaćih i stranih investitora. Početni reper za cenu akcije verovatno će biti knjigovodstvena cena od 500 dinara za akciju. U početku ne očekujem bitne promene, međutim, mislim da će na jesen biti mnogo življe. Cena će prevashodno zavisiti od poslovanja kompanije i profita koji ostvari u ovoj godini, tako da će se prava slika vrednosti ovih akcija dobiti u prvoj polovini sledeće godine,” ocenjuje Jorgić.

Prema njegovim rečima, gubici koje je NIS prikazao u 2009. ne moraju negativno da utiču na cenu, jer je zvanično saopšteno da se čiste bilansi kompanije i gubici iz prethodnih godina.

Brokeri u iščekivanju

“Negativno je to što postoje gubici, ali pozitivno je što se šalje poruka da se bilansi čiste i da će u budućnosti biti jasna situacija. NIS ima veliki potencijal rasta i mogućnost širenja biznisa i kompanije, što će ako se ostvari, pozitivno uticati na cenu akcije. Nema gotovog recepta: ako kompanija dobro radi cena će rasti, a ako ne odgovori konkurenciji na tržištu, cena će padati”, objašnjava Jorgić napominjući: “Fundamenti, odnosno poslovanje kompanije su jedan element cene. Ali, na nju može da utiče i opšta situacija na tržištu. Biće više posla za brokere, ali mora cela privreda da se oporavi da bi brokerski posao bio trajan.”

Da će akcije Naftne industrije Srbije pozitivno uticati na promet na berzi smatra i Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe.

“Ovih dana na berzi su najniži dnevni prometi u poslednjih deset godina. Izlazak kompanije sa velikom kapitalizacijom biće od velikog značaja. Trenutno najveća kompanija na Beogradskoj berzi je AIK Banka sa kapitalizacijom od 220 do 230 miliona evra. Po ceni od 500 dinara za akciju, kapitalizacija NIS-a iznosiće 800 miliona evra. Doduše, neće sve akcije biti ponuđeno na berzi, ali deo koji u rukama imaju građani i zaposleni iznosi oko 150 miliona evra. Za ovako plitko tržište to znači mnogo i dobićemo još jednu likvidnu hartiju pored AIK Banke”, kaže Gujaničić.

Naglašavajući da će i građanima ulazak u svet berze značiti novo iskustvo Gujaničič kaže da im ono “može koristiti u budućnosti”.

“Od pet miliona građana koji su dobili akcije NIS-a, bar nekoliko procenata će nastaviti da ulaže na berzi”, nada se Gujaničić.

Neki već pazarili akcije NIS-a

Na ovaj način građani i zaposleni u NIS-u koji su dobili besplatne akcije moći će da trguju njima preko berze, mada su neki od njih već prodali svoje akcije vanberzanskim putem. Naime, prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, osim Gaspromnjefta, koji poseduje 51 odsto i Republike Srbije koja ima 29,89 odsto akcija, među akcionarima su i MV investments sa 8.556 odnosno 0,00525 odsto akcija, preduzeće "Budućnost" iz Beograda sa 1.753 akcije (0,00108 %), a 25.090 akcija (0,015 %) se nalazi i na kastodi računima Vojvođanske banke.

Gujaničić ističe da ne čudi što je u međuvremenu bilo onih koji su vanberzanski kupovali akcije NIS-a i da to nije ništa čudno.

“Od januara ove godine bilo je moguće kupiti vanberzanski akcije NIS-a, i to je mogao da radi ko hoće. Samo je trebalo zaključiti ugovor i overiti ga u sudu. Od 40.000 do 50.000 akcija prodato je na ovaj način. Sreća u nesreći je što građani imaju mali broj akcija, male vrednosti, pa su transakcioni troškovi kupovine bili previsoki. Da je vrednost akcija 100 do 200 evra mnogo više bi se kupovalo vanberzanskim putem”, napominje Gujaničić.

Ističući da ovako veliki broj akcija u ponudi znači i više posla za brokere ovaj broker objašnjava da je “ponuda usitnjena. A i država je angažovala Poštu kao brokera. Ipak se nadam da će i nama pripasti deo kolača.”

Poštari - brokeri

Dušan Belanović, direktor sektora za odnose sa javnošću Agencije za privatizaciju očekuje da će trgovanje akcijama startovati početkom septembra. On ističe da će procedura trgovanja biti jednostavna i besplatna, pošto će građani u Poštama Srbije moći da daju nalog za prodaju akcija.

"Građani neće morati da traže brokera, već će prodaju moći da završe u pošti. Tamo će dati nalog koliko akcija žele da prodaju i po kojoj minimalnoj ceni. Na šalteru će potpisati ugovor, odnosno nalog," objašnjava Belanović i dodaje da se “i neko drugi može ovlastiti da proda akcije u vaše ime, ukoliko mu se da punomoćje overeno u sudu”.

U poštama će, takođe, biti istaknute prosečne cene akcija - ostvarene u trgovanju prethodnog dana, kako bi građani mogli da odrede minimalnu cenu, po kojoj žele da prodaju. Građani će moći da provere da li su, i po kojoj ceni njihove akcije prodate zvanjem kol centra pošte, SMS porukom, preko internet sajta Pošte ili na samim šalterima.

Zbog toga su i zaposleni u Pošti prošli obuku, kako bi spremno dočekali početak masovnog trgovanja akcijama za nekoliko dana.

Berzanska procedura

U Beogradskoj berzi objašnjavaju proceduru koju NIS mora da obavi kako bi se njihove akcije našle na berzi. Izdavalac hartija od vrednosti, u ovom slučaju NIS, treba da podnese zahtev za listing sa kompletnom dokumentacijom za uključenje na neko od tržišta berze, a danom prijema zahteva za listing smatra se dan prijema zahteva sa kompletnom dokumentacijom. Nakon toga Komisija za listing u roku od pet dana donosi rešenje o prijemu hartija od vrednosti na listing berze i svojim rešenjem određuje listing, na kojem će se hartija kotirati, datum prvog trgovanja, indikativnu cenu i metod trgovanja.

Berza je dužna da u roku od dva dana od donošenja rešenja javno objavi rešenje u sredstvima informisanja i na internet stranicama.

NIS-u fali šminka

Ipak, nisu svi optimisti po pitanju uticaja akcija energetskog giganta na tržište kapitala. Milan Marinković, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima “Fima invest”,očekuje da će uticaj NIS-a na berzu biti skroman, jer nema dovoljno tražnje i odgovarajućeg investicionog kapitala.

“Sada čak ni država, koja emituje dužničke hartije od vrednosti, sa dobrom kamatnom stopom, ne može sve da ih proda, jer nema tražnje. U ovakvoj situaciji devojka da bi se udala mora biti mlada i našminkana, a mislim da NIS to nije”, tvrdi Marinković ističući da postoji veliki broj informacija koje investitori nemaju, a dosta stvari treba znati o kompaniji da bi investicioni fondovi investirali u nju.

“To je grana koja može praviti visoke profitne stope samo ukoliko ima monopol. U Evropi ima i previše rafinerijskih kapaciteta koji se ne koriste maksimalno. Konkurencija, ne samo u Evropi, nego i u našem okruženju je jaka i ne verujem da takva kompanija može da ostvari visoke prinose”, smatra Marinković.

On ističe da zbog vlasničke strukture, gde postoji većinski vlasnik, nije izvesno da će se ulaganje isplatiti kroz dobijanje dividende.

“Profesionalni investitori donose odluke o plasiranju kapitala na osnovu analiza. U ovom slučaju treba daleko viši nivo korporativnog upravljanja i javnosti u poslovanju NIS-a da bi se napravila takva analiza. Kada ne znate šta se dešava u kompaniji ne možete reći da li je 500 dinara za akciju malo ili mnogo. Tek kada znamo sve o kompaniji, onda ulažemo pare naših klijenata. Ulaganje u preduzeće o kome se malo zna je kocka, a mi se ne kockamo parama naših klijenata”, napominje Marinković.