NOVOGODIŠNJI LOMOVI NA DEVIZNOM TRŽIŠTU I OVE GODINE(?)

Devizni kurs u poslednje dve godine zadaje najveću glavobolju privrednicima - posebno pred kraj godine, kada po pravilu evro naglo „skače“. Sve se to dešava baš u vreme kada firme svode godišnje račune. Zbog negativnih kursnih razlika preduzeća masovno iskazuju gubitke, a to im naredne godine otežava dobijanje kredita od banaka. Posebno se velika prašina digla krajem prošle godine, kada su predstavnici privrede žestoko napadali guvernera NBS što ne brani kurs, zvali ga na sastanke. Najdalje je, čini se, otišao gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je optužio NBS da je glavni krivac što je budžet glavnog grada zbog kursa izgubio 30 miliona evra. Zbog pada dinara za svega (!) tri dinara krajem novembra (sa 94 na 97 dinara za evro), privreda je prema nekim računicama izgubila oko 18 milijardi dinara, za koliko su im skočili dugovi u stranoj valuti.

Još drastičniji pad vrednosti domaće valute imali smo krajem 2008 godine, kada je posle kursa od 76 dinara za evro u septembru u decembru za 1 evro vredeo više od 91 dinara, što je pad od oko 20 odsto.

Da se već radi o pravilu nagoveštava podatak da je i 2007. godine evro sa nivoa od 78 do 79 dinara u julu i avgustu skočio na 85 dinara krajem novembra i početkom decembra iste godine, dakle za više od sedam odsto.

Od početka ove godine dinar je depresirao za više od 10 odsto, što ga, u poslednje dve godine, čini valutom koja je najviše izgubila u odnosu na evro od svih istočnoevropskih valuta - sem ukrajinske. U tom padu ga nije sprečilo ni to što je Narodna banka Srbije potrošila više od 1,8 milijardi evra iz deviznih rezervi od početka godine. Tako je, faktički, već potrošeno više od polovine ugovorenog kredita Međunarodnog monetarnog fonda od tri milijarde evra.

Evro do 105

Šta ove zime očekuje finansijske direktore kada budu sastavljali bilanse niko ne zna, ali neki privrednici očekuju rast evra i pred kraj ove godine.

Stevan Santo, savetnik direktora subotičkog Pionira ističe da u Srbiji postoji to pravilo da pred kraj godine kurs skače i da se krajem ove godine može očekivati da će skočiti na 105 dinara.

„Razlog je što pred kraj godine svi otplaćuju obaveze i ugovorene poslove, kako bi čisti ušli u narednu godinu. Pitanje je i šta država radi na deviznom i dinarskom tržištu, ali je sigurno da se javlja veća tražnja od ponude - što diže kurs. To, zbog negativnih kursnih razlika, pravi problem firmama prilikom sastavljanja bilansa i možda bi bilo dobro da se taj skok prebaci na početak sledeće godine. Ali, to bi bila samo kratkoročna mera. Na deviznom tržištu se, inače, sukobljavaju razni uticaji: banaka, države i preduzeća. Ipak sigurno je da u dužem periodu mora doći do permanentnog slabljenja dinara, jer je uvoz i dalje mnogo veći od izvoza, odnosno tražnja za devizama je mnogo veća od ponude“, kaže Santo.

Santo smatra da je veliki pad dinara poslednjih godinu - dve dana posledica njegovog velikog jačanja pre krize, kada je novcem od privatizacije veštački držana visoka vrednost domaće valute u odnosu na evro.

„Narodna banka je morala tada da neutrališe te prilive deviza. Tako jak dinar je imao katastrofalne posledice po privredu. Jeste da se kupovala jeftina uvozna roba, porastao je standard, ali to je uništilo domaću industriju. Sada je smešno očekivati da NBS nekim marifetlucima održava dinar. To može samo mesec, dva, ali dugoročno on mora da slabi“, tvrdi dugogodišnji direktor subotičkog Pionira.

Narodna Banka Srbije 1889.godnie

NBS da spreči spekulacije

Ističući da su lomovi koji su se dešavali kada je kurs skakao za nekoliko dana Santo komentariše da je to možda i posledica nekih špekulativnih radnji ali, da se ne zna ko to izaziva.

„Zadatak NBS je da to spreči. Ona to i radi u poslednje vreme“, kaže Santo.

Negativne kursne razlike, koje se volšebno pojave krajem godine, pojedu svu zaradu koju su preduzeća pravila prethodnih 12 meseci, pa je to jedan od glavnih razloga zašto je čak 34.000 firmi prošle godine prikazalo gubitak.

„Evro je roba koje nema dovoljno i onda je logično što mu cena raste. Devize ne pristižu kako je očekivano, nema stranih investicija, nema izvoza, slabo stižu i doznake i onda je normalno da će evro rasti. Međutim, kod nas pred Novu godinu kurs krene ludovati, kada lokalni moćnici krenu da otplaćuju dugove stranim bankama. Srpska preduzeća su zadužena više od 10 milijardi evra putem krosborder kredita. Strane banke kad krenu da izlaze iz repo operacija sa Narodnom bankom kupuju evre, pa i to utiče na kurs“, tvrdi Milan Knežević, vlasnik fabrike Modus.

Ovaj terkstilac komentariše da svaki skok evra direktno smanjuje profit preduzeća, posebno zbog toga što je veliki deo privrede u Srbiji uvozno orjentisan.

„Ako kurs skoči i pet odsto preduzeća mogu da izgube i celu svoju dobit za tu godinu. To najbolje pokazuje podatak da je 2009. godinu 120 odsto više preduzeća završilo sa gubitkom nego 2008. godinu, uglavnom zbog kursnih razlika. A mi ne možemo da podižemo cene jer je tražnja slaba i ljudi nemaju para“, žali se Knežević i dodaje da se makroekonomska stabilnost zemlje temelji na gubicima privrede, što nas nigde neće odvesti.

Knežević, takođe, prognozira da će NBS mnogo agresivnije intervenisati u odbrani dinara, jer „stabilnim kurskom brani uvoznički lobi“.

Pitanje kursa - pitanje inflacije

„Najveći deo privrede bavi se uvozom, a najveći izvoznici su, takođe, i najveći uvoznici. Državi to odgovara jer brani svoje prihode od uvoza, PDV i carinu koju redovno naplaćuje. Na kraju ima i špekulacija, ali one su dozvoljene na tržištu i nisu nelegalne“, kaže Knežević, koji je i predsednik Udruženja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Goran Nikolić, saradnik Centra za evropske studije očekuje da će Narodna banka mnogo žešće braniti dinar, jer se inflacija ozbiljno približava gornjoj granici od osam odsto.

„U septembru će inflacija, po svemu sudeći, dostići sedam odsto, a to je samo jedan procentni poen od gornje granice NBS. Rastu cene hrane, rastu i inflatorna očekivanja i zato je pitanje kursa u stvari pitanje inflacije. Kurs je u rukama NBS. Zato očekujem da i sledeće godine kurs bude stabilan,“ kaže Nikolić.

Ovaj analitičar ističe da je skoro nemoguće da banke same, špekulativnim igrama, obore ili povećaju kurs, jer Narodna banka je najveći igrač na deviznom tržištu.

„NBS drži i monopol i monopson. Ona može da bude i najveći kupac i prodavac deviza. Sa pet milijardi evra iz deviznih rezervi može tri puta da otkupi sav novac u opticaju, tako da banke ne mogu ništa da urade bez NBS“, smatra Nikolić.

Objašnjavajući da pred kraj svakog kvartala postoji pritisak na kurs zbog dospelih obaveza, koje preduzeća moraju da isplate Nikolić kaže da je teško samo na osnovu istorijskih podataka pogoditi šta će biti u budućnosti.

„Kada bi moglo na osnovu istorije da se kaže šta će biti, to bi bilo suviše lako, a ekonomija ne bi bila nauka“, dodaje Nikolić.

Ipak, Nikolić ostavlja mogućnost da krajem decembra Narodna banka popusti dizgine i da evro još skoči, jer se decembarska inflacija obračunava do 20. u tom mesecu.

„Narodnoj banci je bitno da smiri decembarsku inflaciju. Zato je moguće da pred kraj godine puste da se tržište izduva. Recimo, prošlog decembra i januara došlo je do velikog pada dinara, jer nije bilo priliva deviza, a NBS je pustila tržište da samo funkcioniše, jer nije bilo opasnosti po inflaciju, a i procenili su da treba dinar da depresira zbog platnobilansne ravnoteže. I sada bi dinar padao da nema NBS da to koči“, kaže Nikolić komentarišući da su „male šanse da se kurs kreće i u suprotnom smeru, odnosno da dinar jača, jer guverner je svestan da bi obaranje kursa bilo katastrofa po trgovinski deficit zemlje, a ne bi bilo nikakvih efekata na inflaciju, jer su cene već ugrađene.“