NOVA KRIZA PRED VRATIMA

Ovih dana iz Evrope stižu sumorne vesti o padu proizvodnje, ekonomske aktivnosti i sve većoj nezaposlenosti. Vlada Srbije se odlučila na aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnom monetarnim fondom upravo da bi "sprečila prelivanje krize iz evrozone u Srbiju" kako su objasnili, ali po svemu sudeći kriza je već na pragu.

Prema podacima Narodne banke Srbije, industrijska proizvodnja u julu pala je za 1,7 odsto, a u odnosu na jul 2010. industrija je imala slabiji rezultat za 3,3 odsto. O padu standarda stanovništva najbolje govori podatak da je u julu smanjen promet u trgovini na malo za 19,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Kada se ovome doda da je u julu smanjen izvoz za 0,2 odsto, a uvoz povećan za 8,7 odsto, a da je rast uvoza u proteklih godinu dana bio veći od rasta izvoza jasno je da Srbija ne mora da čeka krizu iz Evrope i da se već nalazi na putu ka novoj recesiji. Ovo verovatno znači i kraj „čuvenom“ modelu razvoja zasnovanog na izvozu, koji je vlada prošle godine oberučke prihvatila. Sticajem okolnosti, zahvaljujući svetskoj krizi, velikom padu vrednosti dinara u toku 2009. i 2010. godine i smanjenju standarda građana, izvoz je rastao daleko brže od uvoza. Međutim, dinar je od početka godine ojačao prema evru za više od četiri odsto, pa se to brzo odrazilo i na povećanju spoljnotrgovisnkog deficita.

Privredni rast zaostaje

Misija Međunarodnog fonda, koja je poslednjeg dana avgusta napustila Beograd, pristala je na aranžman predostrožnosti sa Srbijom i pristala, kao i svaki put do sada, na povećanje budžetskog deficita. Ovoga puta uz to ide i procena da će se rast BDP-a Srbije u ovoj godini smanjiti za trećinu, sa tri na dva odsto, a u sledećoj godini za četvrtinu, sa četiri na tri odsto.

Odobreno povećanje deficita za ovu godinu sa 4,1 na 4,5 odsto BDP-a znači povećanje javnog duga, a Srbija se opasno približila granici od 45 odsto javnog duga prema BDP-u što je usvojeno zakonom o budžetskom sistemu. Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug je na kraju jula iznosio 13,56 milijardi evra. U odnosu na procenjeni BDP u ovoj godini koji je za 3,4 odsto veći nego u prošloj, dug je dostigao 41,3 odsto BDP-a. Međutim, nakon korekcija rasta od strane MMF-a na svega dva odsto, povećava se i udeo javnog duga na 42,6 odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije, koja u obzir uzima procenu BDP-a u prethodna četiri kvartala, situacija je još gora jer je na kraju juna udeo javnog duga u BDP-u iznosio 43,7 odsto, pa smo došli samo na korak do granice od 45 odsto i kršenja zakona.

Vladimir Vučković, član Fisklanog saveta čiji je zadatak da pazi da vlada ne krši zakon o budžetskom sistemu, kratko je rekao da sa smanjenjem procene ekonomskog rasta i povećanjem deficita rastu rizici da se probije limit javnog duga.

"Javni dug se menja kako se menja kurs evra, pa tako sada imamo smanjenje duga zbog aprecijacije dinara. Još je ispod te granice i očekujemo da će tako i ostati", ocenio je Vučković.

Rast spoljnog duga 7,7 miliona evra dnevno

Spoljni dug Srbije na kraju juna iznosio je 22,3 milijarde evra i dostigao je 74,8 odsto BDP-a. Kada spoljni dug dostigne 80 odsto BDP-a, Srbija će se i zvanično naći u zoni prezaduženosti. U drugom tromesečju je ovaj odnos čak smanjen za 2,2 procentna poena, prema podacima NBS, zbog rasta BDP-a uzrokovanog isključivo aprecijacijom dinara.

Ono što posebno uznemirava je iznos godišnje otplate duga inostranstvu. U drugom kvartalu 11,2 odsto BDP-a je išlo na otplate. Od toga 9,1 odsto na otplatu glavnice, a 2,1 odsto na otplatu kamata. Tako smo za kamtu platili više nego što je novoprocenjeni rast BDP-a u ovoj godini, što faktički znači da Srbija ne samo da ne isplaćuje dug iz rasta nove vrednosti, već i iz same supstance.

U odnosu na jul prošle godine javni dug je povećan za 2,82 milijarde evra, što iznosi neverovatno dnevno povećanje za 7,7 miliona ili 89,4 evra u svakoj sekundi u prethodnih 12 meseci.

Od formiranja ove vlade, kako je izračunao ekonomista Miroslav Zdravković, javni dug je povećan za 4,9 milijardi evra, što predstavlja dnevni porast od 4,4 miliona ili 51 evro u svakoj sekundi. Unutrašnji dug je, u ovom periodu, povećan za 2,3 milijarde evra, spoljni za 1,6 milijardi, a indirektne obaveze za 1,015 milijardi evra.

Neki dugovi tek treba da dođu na naplatu. Tako su u drugom tromesečju ratifikovana tri nova kreditna sporazuma teška 418,9 miliona evra, od čega je 200 miliona evra kredit Evropske investicione banke za Fiat Srbija za koji garantuje država, zatim 150 miliona evra za mala i srednja preduzeća i 68,9 miliona evra od Svetske banke za "razvoj javnih finansija".

I dok se država nemilice zadužuje, privatna preduzeća se razdužuju. U drugom kvartalu privatni sektor se razdužio u neto iznosu od 110 miliona evra.