NISKE TEMPERATURE NE PRIJAJU DINARU

I ove, kao i nekoliko ranijih godina se pokazuje da dinaru prijaju „visoke temperature“! Još od 2006. godine se konstantno ponavljaju ciklusi u kojima dinar jača u letnjim mesecima i osetno slabi u zimskim. Razlozi ovakvom ponašanju domaće valute su različiti i brojni, ali se kristalizuje trend u kome postoje „povoljni i nepovoljni trenuci za konverziju“.

Kurs u našoj zemlji je od posebnog značaja zbog situacija u ranijim godinama u kojima se isti menjao iz sata u sat, te od ranije decenijske nestabilnosti dinara. Zbog toga i nije čudno što u periodima nestabilnosti kursa značajno raste tražnja za evrima od strane građana.

Međutim, periodi nestabilnosti su najlošije vreme za konverziju! U periodima kratkoročnih osetnih fluktuacija valuta, koji su prisutni po pravilu u prvom kvartalu godine, kada je dinar u pitanju, raste neizvesnost i institucije koje se bave konverzijom (banke i menjačnice) podižu svoje marže za ove usluge, kako bi se zaštitile od kratkoročnih gubitaka. Klijenti ovih institucija se zbog toga stavljaju u nepovoljniji položaj nego što je to uobičajeno, jer plaćaju veću cenu za konverziju valute.

Osetna dnevna fluktuacija kursa dinara prema evru u poslednjim nedeljama je jedna od situacija koje će biti vrlo prisutne u narednim danima. Takvih situacija je bilo i u ranijim periodima, po pravilu u prvom kvartalu poslovne godine, te to ne predstavlja ništa novo.

U periodima stabilnosti kursa uobičajena razlika između kupovnog i prodajnog kursa domaće valute prema stranim valutama je oko 2,5%. U periodima kratkoročne nestabilnosti ova razlika se povećava i samim tim oni koji vrše konverziju u tom periodu plaćaju veće provizije. Pokazalo se da ove razlike mogu biti povećavane i do 10% u periodima nestabilnog kursa.

Uobičajena razlika između kupovnog i prodajnog kursa banaka u 2008. godini se kretala od 2,5 do 3,6 dinara. U 2007. godini je ta razlika bila niža i od 2 dinara. Istraživanje portala Kamatica.com u decembru 2008. godine je pokazalo da su tada bile primenjivane rekordne razlike između kupovnog i prodajnog kursa evra, koje su se kretale i preko 10%. Pojedine banke su tada zarađivale 8,35 dinara na svaku konverziju iz dinara u evro i obrnuto. Menjački poslovi su u tim trenucima bili najprofitabilniji poslovi, a strah stanovništva i panična kupovina evra je samo povećavala profite banaka. Stabilizacijom kursa, razlike kupovnih i prodajnih kurseva banaka su se ponovo sveli u „granice normale“ tokom 2009. godine.

Slična situacija iz decembra 2008. se ponavlja i danas. Iako nisu oboreni rekordi iz tog perioda, danas pojedine banke primenjuju prodajne i kupovne kurseve sa razlikama preko 7 dinara za jedan evro. Ovakve razlike, menjačke poslove pretvaraju u profitabilnije poslove od poslova kreditiranja, jer se na dnevnom nivou ostvaruju provizije od blizu 7%!

Ovu razliku prati i povećanje razlike između kupovnih kurseva poslovnih banaka, kao i povećanje razlike između prodajnih kurseva poslovnih banaka. Ova razlika se kod kupovnih kurseva danas kreće do 2,3 dinara, što bi značilo da ste, ukoliko izvršite prodaju evra kod banke koja ima najniži otkupni kurs umesto kod banke koja ima najviši otkupni kurs, za prodaju 1.000 evra mogli izgubiti čak 2.300 dinara! Gotovo identična situacija je i kada je u pitanju prodajni kurs evra, odnosno, kada građani kupuju evre.

Bitno je naglasiti da se otkupni i prodajni kursevi banaka formiraju poslovnom politikom konkretne banke, te da su razlike među kursevima podložne značajnim dnevnim promenama, zavisno od potreba banaka za dinarima ili stranim valutama.

Zaključak istraživanja je pokazao da su razlike među kursevima banaka, kako između prodajnog i kupovnog kursa jedne banke, tako i između prodajnih kurseva i kupovnih kurseva između različitih banaka, veće u trenucima kada su prisutne značajnije fluktuacije srednjeg kursa, a najniže kada je kurs stabilan, bilo to na visokom ili niskom nivou. Tako su i građani u najvećem gubitku ukoliko menjačke poslove obavljaju u ovim nestabilnim kursnim uslovima (tzv. panične kupovine), dok su dobitnici na drugoj strani.

Nameće se i zaključak da su menjačnice generalno pokazale veću odgovornost prema svojim klijentima od poslovnih banaka, kada je u pitanju poslovna politika u uslovima konverzije. Čak i u periodima ekstremne nestabilnosti dinara menjačnice su razlike između kupovnih i prodajnih kurseva za strane valute zadržavale u granicama prihvatljivosti i to najčešće u rasponima do 3%. Ova situacija je prisutna i danas, jer su primetne povoljnije ponude velikog dela menjačnica pri konverziji valuta, nego što je to slučaj sa poslovnim bankama. To i nije čudno, ako se ima u vidu da je konverzija jedina usluga koju pružaju menjačnice (i od koje žive), dok je ista usluga samo jedna u lepezi proizvoda i usluga banaka (često sporedna).

S druge strane, treba voditi računa, jer su menjačnice vrlo brojne u Srbiji, te nije nemoguće naići i na slučaj koji demantuje prethodno iznetu činjenicu.

Prethodne godine su pokazale da su nestabilni kursni uslovi prisutni uglavnom u decembru, januaru i februaru. Ovi meseci su uglavnom i karakteristični po padu dinara. Najstabilniji meseci za kurs dinara su na prelasku iz proleća u leto, a dinar je najčešće jačao u letnjim mesecima (jul i avgust).

Opšta preporuka za građane može biti da izbegavaju konverziju u vremenima kratkoročne nestabilnosti dinara (kakva je prisutna sada) i ostave ovaj posao za period veće stabilnosti dinara i manjih dnevnih oscilacija kursa.

Na portalu Kamatica.com, možete pratiti maksimalne i minimalne kurseve svih poslovnih banaka u Srbiji i najpovoljnijih menjačnica u Beogradu i Novom Sadu. Pregled se nalazi na stranici:

www.kamatica.com/kursna-lista .