NILSKI KONJ POTRESA BALKAN

Hapšenje bivšeg prvog čoveka austrijske Hipo alpe adria grupe Volfganga Kulterera sa optužbom za organizovani kriminal zbog politike davanje kredita u zemljama Centralne i Istočne Evrope, moglo bi zabrinuti veliki broj političara, bankara i tajkuna, pre svega u Hrvatskoj, ali možda i u Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Hrvtaski mediji pišu da zajednička akcija austrijskog i hrvatskog tužilaštva i SoKo Hipo - specijalne komisije za finansijske pronevere koju je oformio austrijski ministar finansija Jozef Prol, na tragu bivšem premijeru Ivi Sanaderu koji je prošle godine naprasno napustio ovu funkciju pošto je, navodno, posredovao prilikom odobravanja kredita Hipo banke (čiji je zaštitni znak – nilski konj) hrvatskim firmama. On se sumnjiči da je za to uzimao proviziju, a hrvtaski mediji spekulišu o sumi od čak 800.000 evra koju je dobio da bi "sredio" hrvatskom biznismenu Miroslavu Kutleu kredit od tri miliona dolara. Sprega politke i bankarske elite pominje se i u slučaju Ivića Pašalića, bivšeg savetnika Franje Tuđmana, kao i generala Vladimira Zagoreca, koji je tokom rata 1990-ih bio zadužen za nabavku oružja, a koji je navodno dobio 260 miliona evra kredita od Hipo banke za svoje građevinske poduhvate po Hrvatskoj. Takođe, sumnja se da je veliki novac otišao preko lizing kompanija, pa se tako potražuje oko 400 luksuznih jahti koje su prosto nestale.

Dugi spisak sumnjivih kredita

I dok se na mutne radnje ove austrijske banke sa hrvatskim političko-vojno-poslovnim vrhom odavno sumnja i u javnosti poluglasno komentariše, pre nekoliko dana je objavljeno da je počela istraga i Hipo banke u Sloveniji. Hipo banka u Sloveniji ima aktivu od 2,3 milijarde evra i deveta je po veličini, ali je Hipo lizing treći na tržištu sa isto tolikom aktivom.

U isto vreme Hipo banke u BiH i Srbiji izjavljuju da nikakve provizije nisu uzimane za kredite, niti imaju probleme kao njihova centrala iako su austrijski istražni organi objavili da su provizije od prodaje nekretnina u naselju Blok 67 zavšavale na računima u Lihtenštajnu.

Hrvatski novinar Domagoj Margetić na svom internet sajtu necenzurirano.com, međutim, objavio je spisak rizičnih i sumnjivih kredita koje su firme u Srbiji, BiH, Sloveniji i Hrvatskoj dobijali od Hipo banke, a koji su pod istragom austrijske policije.

Na listi srpskih preduzeća koja su dobijala navodno sumnjive kredite, nalaze se najveći tajkuni u Srbiji, ali i državna preduzeća NIS i Srbijagas.

Prema podacima koje je Margetić objavio, Srbijagas je dobio kredit od 22,8 miliona evra, dok je NIS uzeo kredit od 14,6 miliona evra od Hipo banke, a koji u SoKo Hipo smatraju sumnjivim.

Među firmama koje su dobijale "rizične" kredite nalaze se i Privredna banka Beograd sa 10,2 miliona evra, Verano motors sa 9,2 miliona i Sojaprotein sa 15 miliona evra. Tu su takođe i firme Miroslava Miškovića, Delta real estejt, Delta sport, Delta maksi i Delta agrar. Jedan od većih korisnika ovih kredita Hipo banke bio je i Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakom MB iz Šapca koji je što na svoje ime što na ime svojih firmi, navodno, dobio skoro 18 miliona evra. Među klijentima ove banke je i biznismen Predrag Ranković Peconi koji je preko svojih firmi Invej i Nacionalni taksi dobio zajmove od oko 8,5 miliona evra.

Na podugačkom spisku "sumnjivih" kredita nalaze se i kompanija Zekstra, zatim Eurolukspetrol - ELP, koja je uzela oko 9,5 miliona evra ali je u međuvremenu bankrotirala. Slično je prošla i firma Eltim koja je dobila 6 miliona evra. Prema podacima sa ovog sajta, među korisnicima sumnjivih zajmova je i MK grupa srpskog "kralja šećera" Miodraga Kostića, kao i Irva, Đorđija Nicovića. Kredite su dobijali i Aleksandar gradnja (9,4 miliona evra) i Jugodrvo holding (8,7 miliona), kao i Lasta (6 miliona), Fidelinka (8,5 miliona), Preduzeće za puteve Niš i FAM Kruševac.

U Hrvatskoj i Sloveniji još veći krediti

U Hrvatskoj je stvar još ozbiljnija, jer na spisku koji je objavio Margetić skoro i da nema velike kompanije, a da nije učestvovala u sumnjivim kreditnim operacijama za koje se čak sumnja da su fiktivne i da su samo služile za pranje para.

Tamo se pominju najveći hrvatski tajkun Ivica Todorić i Agrokor, Ninoslav Pavić i njegov EPH, kao i NCL media grupa. Tu su i velike građevinske kompanije Viadukt i Konstruktor, zatim Pevec, Plodine, Koning. Spisak učesnika u sumnjivim finansijskim transakcijama se nastavlja firmama Dalekovod, Saponia, Konzum, Kerum, Magma, Podravka, Brodosplit, Đakovština, Brodogradilište 3. maj i M SAN Grupa. Ne samo da je spisak firmi duži, već su i iznosi daleko veći nego u slučaju Srbije. Tako je kompanija Skiper hoteli dobila kredit od 158,4 miliona evra.

Margetić tvrdi da su podaci iz dokumenta "Projekat Fokus" kog je u decembru prošle godine napravila revizorska kuća PwC nakon detaljnog češljanja kreditnog portfolija Hipo banke.

Popriličan broj sumnjivih kredita Hipo banka je "progurala" i u Sloveniji, sudeći prema podacima iz ovog dokumenta. Skoro sve najveće kompanije iz Slovenije, poput Merkatora, Istrabenca, Pivovarne Laško, Petrola i Engrotuša nalaze se pod istragom.

Tako je Istrabenc dobio kredit od 44,2 miliona evra, Pivovarna Laško 36,3 miliona, Poslovni sistem Merkator 27,2 miliona, Cimos 40,2 miliona i Engrotuš 40,6 miliona evra.

Hipo alpe adria grupa sa sedištem u Klagenfurtu, prošlog decembra našla se pred bankrotom, a njen dotadašnji vlasnik, bavarska Bajerlandiše banka nije želela da je spašava. Vlada Austrije je ocenila da je ova banka suviše značajna za austrijski finansijski sistem te je odlučila da je spasi. Zato je otkupila od nemačke banke za svega 1 evro, ali su Nemci morali da plate još 895 miliona evra za spašavanje Hipo grupe, pa ih je celokupna avantura sa austrijskom bankom koštala 3,7 milijardi evra.

I troškovi austrijskih poreskih obveznika za spašavanje ove banke iznose preko milijardu evra, ali zato se sumnja da su mnogi članovi bivše uprave, ali i političari poput ultradesničarskog predsednika oblasti Karintija, Jerga Hajdera napunili džepove. Nakon njegove smrti u saobraćajnoj nesreći 2008. godine, na računima u Lihtenštajnu pojavilo se 40 miliona evra.