NESTABILAN KURS NIKO NE PRIŽELJKUJE

Fluktuacije kursa dinara prema evru u poslednjih nekoliko nedelja su pokrenule buru rasprava o ranije aktuelnoj temi precenjenog ili podcenjenog dinara. Međutim, raspon poslednje fluktuacije kursa od nešto manje od pet odsto spada u domen prihvatljivih i nema prevelikih uticaja na privredne tokove i standard stanovništva, posebno ako se ima u vidu da se ona može smatrati privremenom, zaključak je stručnjaka finansijskog portala Kamatica - www.kamatica.com

Ipak, prošlogodišnji pad vrednosti dinara u odnosu na evro za oko 25 % i iskustva iz hiperinflacije devedesetih godina prošlog veka, uticali su na mnoge da u strahu od sličnih scenarija počinju da paniče. Najpre se povećala tražnja za evrima od strane građana, a potom su i privrednici podigli glas o neophodnosti kontrole kretanja kursa.

Analizirajući kojim grupama odgovara visok kurs dinara prema evru, kojim grupama nizak kurs, a kome nestabilan kurs dinara prema evru, portal Kamatica.com zaključuje da, iako je većina nas osetila poslednje pomeranje kursa sa nivoa od 94 na 96,5 dinara za jedan evro, ovakva promena ne spada u grupu onih promena koje bi uticale na značajno gubljenje kredibiliteta ekonomske politike zemlje. Naime, sve fluktuacije do 5% jedne valute prema drugoj se smatraju prihvatljivim i nemaju bitan uticaj na ekonomske pokazatelje ukoliko su privremenog karaktera. Da podsetimo, u prethodnim godinama se pokazalo da zbog sezonskih priliva i odliva deviznih sredstava dinar svoju najjaču vrednost postiže u letnjim mesecima, a najnižu početkom godine (zimski meseci). Poslednja pomeranja kursa samo potvrđuju ovakave sezonske fluktuacije.

Samo značajnija pomeranja kursa (npr. preko 100 dinara za jedan evro) pokazala bi značajan uticaj u smislu pomeranja ostalih ekonomskih faktora i povećanja rizika u zemlji. Ovakva pomeranja većina ekonomista ne očekuje u narednoj godini, a posebno ne kao pojavu koja bi bila trajnijeg karaktera.

Kome bi na ruku išao visok kurs i slabljenje dinara prema evru?

Visok kurs i slabljenje dinara prema evru bi, na prvom mestu odgovaralo izvoznicima koji koriste repromaterijale iz domaćih izvora, odnosno, firmama koje bi na taj način ostvarivale veće prihode od naplate u deviznim sredstvima iz inostranstva.

Menjačnice bi, takođe profitirale, ostvarujući veće provizije u svojim poslovima, jer bi procentualna marža menjača bila veća sa većom vrednošću evra. U ovu grupu spadaju i banke koje svoj depozitni potencijal baziraju na sredstvima koja stižu iz matica u inostranstvu. Na taj način devizni prilivi za njih znače veći dinarski potencijal za plasiranje. Sem toga, mesečne rate već odobrenih kredita indeksiranih u evrima bi otvorile prostor za ostvarivanje većeg dinarskog profita u Srbiji.

Visok kurs bi odgovarao i svim onim fizičkim licima koja svoje plate primaju u stranim sredstvima plaćanja ili čije su zarade indeksirane u stranim valutama i zavise od kursa dinara prema konkretnoj valuti (prvenstveno zaposleni u predstavništvima stranih kompanija, pojedinih banaka, osiguravajućih kuća i sl.) ili pak imaju značajnu štednju u stranim sredstvima plaćanja.

Kome najviše odgovara niži kurs i jači dinar?

Niža vrednost dinara bi, svakako, najviše odgovarala uvoznicima, ali isključivo u trenutku kada vrše plaćanja u inostranstvu. U suprotnom, kada prodaju uvezenu robu, njima više odgovara visok kurs i slabiji dinar.

Jak dinar bi na ruku išao i svim firmama koje svoj proizvod izrađuju od uvoznih materijala, a prodaju ga na domaćem tržištu, jer bi na taj način repromaterijali bili relativno jeftiniji, a cena proizvoda za kupce najverovatnije ostala ista.

Poslovnim bankama koje svoja depozitna sredstva baziraju na štednji domaćih fizičkih i pravnih lica odgovara jak dinar. U ovom slučaju one plaćaju relativno manje kamate na prikupljena devizna sredstva, čime ostvaruju pozitivne kursne razlike. Ovde spadaju uglavnom banke čiji su akcionari država i domaća pravna i fizička lica.

Jak dinar odgovara i svim domaćim pravnim licima zaduženim u kreditima indeksiranim u stranim valutama. U ovom slučaju mesečne rate za otplatu ovih kredita padaju i ova grupa postiže tzv. „pozitivne kursne razlike“.

Na kraju, najvećem delu stanovništva, koji primaju zarade u dinarima, nezavisno od kretanja kursa, odgovara jak dinar.

Nestabilan kurs dinara nikog ne raduje

Nestabilan kurs dinara ne odgovara nikome, tvrde stručnjaci portala Kamatica i objašnjavaju da interesnim grupama odgovara ili jak ili slab dinar. Dinar koji fluktuira tokom godine više od 10 % u odnosu na evro može doneti koristi pojedinim pravnim i fizičkim licima, ali samo ukoliko bi se njihov novčani ciklus poklopio sa fluktuacijama tokom godine.

Uvoznicima, na primer, odgovara jak dinar kada plaćaju uvezenu robu, ali im odgovara slab dinar kada je prodaju krajnjim korisnicima. Izvoznicima koji svoj izvozni proizvod baziraju na domaćim sirovinama odgovara jak dinar pri plaćanju dobavljača, a slab dinar pri naplati od kupaca iz inostranstva. Isto tako bi i bankama koje novac dobijaju iz centrala u inostranstvu odgovarala određena kombinatorika u fluktuacijama u zavisnosti od toga da li novac deponuju ili plasiraju. Menjačnicama odgovara jak dinar kada se više deviznih sredstava prodaje, a slab dinar kada se više deviznih sredstava kupuje od stanovništva. Čak bi i stanovništvu, koje deponuje deviznu štednju u poslovne banke, odgovarao jak dinar kada ga konvertuju u strana sredstva plaćanja, a slab dinar kada konvertuju strana sredstva plaćanja u dinare.

Ipak, teško je pretpostaviti da je moguće svojim aktivnostima ispratiti fluktuacije dinara na onaj način kako bi to svakome od gore pomenutih aktera odgovaralo. Zbog toga nestabilan kurs dinara više označava pojačavanje rizika u privredi i za sobom povlači niz drugih negativnih ekonomskih efekata, nego što će bilo kome doneti korist.

Da podsetimo, krajem prošle godine je bila prisutna nestabilnost kursa, a kao posledica pojavilo se sledeće: nagli rast referentne kamatne stope, „topljenje“ deviznih rezervi, rast cena kredita (kako dinarskih, tako i indeksiranih u stranim valutama), povećanje mesečnih rata kod postojećih kredita, pad životnog standarda stanovništva, povlačenje devizne štednje iz poslovnih banaka, poskupljene svih uvoznih proizvoda, poskupljenje energenata, povećanje poreza, negativne kursne razlike su se pojavljivale kod svih privrednih subjekata i još mnogo negativnih efekata. Teško da je to stanje bilo kome odgovaralo.