NARODNA BANKA IZGUBILA BITKU SA INFLACIJOM

Kako su to guverneri Narodne banke Srbije često znali da ističu, prvi i osnovni cilj Narodne banke je da održi stabilnost cena. Tako je odbijana prozivka ministara i privrednika da treba da učiniti nešto na povećanju privredne aktivnosti i zapošljavanju. Međutim, Narodna banka ove godine sasvim sigurno neće ispuniti cilj da inflacija bude u rasponu od četiri do osam odsto. Osim toga, Srbija i dalje ima jednu od najviših inflacija u Evropi. U oktobru godišnji rast potrošačkih cena dostigao je 8,9 odsto, a od početka iznosi 8,3 odsto, tako da ćemo i ove godine, najverovatnije, imati dvocifrenu inflaciju.

Odgovor novog guvenera Dejana Šoškića, na neispunjen cilj centralne banke, nedavno je bio, "neće biti smak sveta". Možda nije smak sveta, ali teško da će banke ili preduzeća imati poverenja u projekcije NBS za narednu godinu, a samim tim - ništa od stabilnosti. Možda i najbolji pokazatelj poverenja u stabilnost cena, stabilnost domaće valute pa i rad Narodne banke daju građani koji preko 99 odsto svoje oročene štednje drže u evrima. Iako Narodna banka godinama izlazi sa podacima kako se više isplati štedeti dinar nego evro, poslednje dve godine ih žestoko demantuju.

Ekonomista Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište ističe da Narodna banka ni nema pravi kredibilitet, jer njenom osnovnom proizvodu niko ne veruje.

"U Srbiji se sve računa u evrima i niko ne veruje u dinar. Koriste ga zato što moraju. Narodnoj banci bilo bi bolje da je dala projekciju inflacije na višem nivou i da se to ostvarilo, nego što je gađala nižu pa promašila. Tako se narušava kredibilitet ove institucije. Kada se zna kolika će biti inflacija, onda se preduzeća mogu pripremiti, planirati poslovanje i uneti to u ugovore", kaže Stevanović.

Prema njegovim rečima, ovako se samo izigravaju građani, a rupe iz budžeta se pune iz njihovog džepa.

"Možda to nije planirano od početka, ali tokom godine je sigurno zaključeno da inflatorno finansiranje i nije toliko štetno. Tako su odlučili da budžet pune inflatornim porezom. Zaposleni u javnom sektoru kojima povećaju plate, to neće ni osetiti, ali će zato osetiti inflaciju oni kojima plate ostanu iste u dinarima, a još se smanje u evrima. Inflacija nikada nikome ništa nije dobro donela, osim onima koji su na izvoru emisije novca, a to sigurno nisu obični građani", upozorava Stevanović. Inflacija je monetarni fenomen, tako da druga opravdanja ne znače mnogo. Ako ima inflacije znači da ima previše novca u opticaju, objašnjava ovaj ekonomista.

"Ne znam da li NBS štampa pare, ali vidim da ove i prošle godine monetarni agregati rastu. Osim štampanja, postoji mnogo sofisticiranijih načina da se pusti novac u promet. Sigurno je da se NBS mogla odlučiti za manju količinu novca u opticaju, pa bi imali manju inflaciju. S druge strane i ovako nelikvidna privreda našla bi se u još goroj situaciji", objašnjava Stevanović.

Što se tiče inflacije u ovoj godini se više ništa ne može uraditi, ali da je problem ostvarenje cilja i u narednoj godini, pokazuju mere NBS da poveća referentnu kamatnu stopu na 10,5 odsto. Međutim, pitanje je da li će i ta kamatna stopa zaustaviti pražnjenje repo stoka, koji je sa 170 milijardi dinara početkom godine pao na svega 40 milijardi.

Ekonomista Ivan Nikolić, saradnik biltena MAT smatra da su Narodna banka koja hoće da povuče novac iz opticaja i država, odnosno Ministarstvo finansija koje želi novac za finansiranje deficita, ušle u trku za novac banaka i zato sledi dizanje kamatnih stopa.

"Banke nisu želele da kupuju blagajničke zapise NBS po tako niskoj kamati kada imaju državne obveznice po višoj kamati. Međutim i državi trebaju pare za finansiranje deficita, pa se može očekivati da i njihove kamate skoče sa 13 odsto na šestomesečne obveznice, koliko je sada. Loše je što međusobno konkurišu na tržištu i tako istiskuju privatni sektor sa finansijskog tržišta. A to ne ide na ruku oživljavanju privrede, jer je novac sve skuplji", kaže Nikolić. On ističe i da je NBS morala da poveća kamatnu stopu da bi uopšte mogla da zadrži mogućnost vođenja monetarne politike. Ako bi se nastavilo pražnjenje repo stoka, monetarna politika ne bi više postojala jer osnovni instrument, referentna kamatna stopa, više ne funkcioniše.

Prema njegovim rečima, razlog visoke inflacije ove godine je slab prinos poljoprivrede, pa sledstveno tome i više cene prehrambenih proizvoda koje imaju veliko učešće u indeksu potrošačkih cena. Takođe, inflaciji je doprinela deprecijacija dinara, mnogo veća od očekivane, ali tu su i cene usluga koje kontroliše država i koje su značajno rasle.

"Veliki uticaj na rast cena imala je i najava odmrzavanja plata i penzija. Tako je pušten duh iz boce i poslata je poruka da je prošlo vreme odricanja i da može da se krene u potrošnju. Uz to smo imali i veštačko "bildovanje" tražnje državnim subvencionisanim kreditima, što je dodatno podgrejalo inflatorna očekivanja. I naravno, tu je glavni faktor zbog čega je u Srbiji uvek više inflacija nego u okruženju. To je nekonkurentna privreda sa velikom koncentracijom ponude u nekim oblastima, a takve firme diktiraju cene prema svojim interesima. Osim toga i državna potrošnja je zadržana na nivou koji ne odgovara krizi, pa zato i imamo deficit od 4,8 odsto BDP-a", ocenjuje Nikolić.

Srbija je i ove godine na vrhu Evrope po visini inflacije. Ono što se u Srbiji zove makroekonomskom stabilnošću u drugim zemljama podiže na uzbunu.

Jedina zemlja uporediva sa nama je Rumunija u kojoj je u septembru godišnja inflacija iznosila 7,7 odsto, isto kao u Srbiji.

Druge zemlje, za koje naši zvaničnici tvrde da ih je kriza pogodila mnogo više nego Srbiju - imaju daleko manju inflaciju. Tako je umalo bankrotirana Grčka na nivou od 5,7 odsto a Mađarska, koju su proletos MMF i EU spašavali sa 20 milijardi evra, ima inflaciju od 3,7 odsto.

Milan Knežević, vlasnik tekstilnog preduzeća "Modus" i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća ističe da je država preko inflacije uvela porez na građane i privredu.

"Zbog inflacije prikazuje se lažan rast BDP-a, a budžet se puni većim prihodima od PDV-a. Mi sada ne znamo kako da napravimo završne račune, jer bi trebalo da povećamo cene za inflaciju i da nam to bude polazna osnova za sledeću godinu, ali ne možemo zbog male tražnje. S druge strane, sve cene, kapital, zalihe preduzeća su vezane za evro, a mi ne možemo da podignemo cene da nadoknadimo taj rast evra. To je strategija države da krizu podnese privreda trošeći svoju supstancu", upozorava Knežević.

Tabela: Inflacija u Evropi (u septembru na godišnjem nivou)

Zemlja       Inflacija

Evro zona   1,8%

Nemačka     1,3%

Hrvatska     1,4%

Bugarska     3,6%

Estonija       3,8%

Mađarska    3,7%

Grčka          5,7%

Rumunija    7,7%

Srbija         7,7%

izvor: Eurostat