LAŽA I PARALAŽA – FRANCUSKI BANKARI I VLAST

Do skoro, oni su hvalili i veličali kapitalizam, tvrdeći da tržištu nije potrebna kontrola, jer se ono sâmo reguliše. Otkako je došlo do velikog sloma finansijskih sitema, ti isti, preokrenuli su ćurak i počeli su da kritikuju kapitalizam, hvaleći državnu kontrolu, nacionalizaciju i regulaciju tržišta. Medjutim, pažljivim posmatranjem može da se primeti da oni, kao i ranije, samo nastavljaju da se koriste sistemom i na tome zaradjuju novac.

"Insitut Montaigne", finansiran iz budžeta preduzeća "AXA", giganta osiguranja, bavi se razmatranjima ekonomskih i finansijskih sistema. Tako su oni 2006. godine pisali: "Složenost bankarskih sistema je velika snaga koja omogućava da se stane na put krizama.". Takodje, oni u svojim analizama tvrde da je "deregulacija" ključ uspeha preduzeća. "L'Expansion", centar za ekonomska predvidjanja, početkom 2007. godine, uspešno je uspavljivao javnost: "Od 10 hiljada milijardi kredita za nekretnine, samo je 700 milijardi vidjeno kao vrlo rizično."

Alain Minc, uticajni ekonomsko-politički savetnik moćnika

Alain Minc, savetnik mnogih finansijera i industrijalaca, autor knjige "www.capitalisme.fr", pisao je u istom periodu: "Nevidljiva ruka postoji. Svi smo je susreli. Tržište reaguje, nervira se, uzbudjuje se, ali se ne vara mnogo. Ni po pitanju deviza, ni u delovanju preduzeća, niti za državne kredite." Njegov kolega Guy Sorman u knjizi "L'economie ne ment pas" (Ekonomija ne laže), objavljenoj u proleće prošle godine, tvrdi da je "vreme velikih kriza prošlo, jer je naučni progres omogućio da njima bolje upravljamo". Za Guy Sormana "američka laboratorija" je vrhunac moderne ekonomije, dok je za Alaina Minca "polarna zvezda sistema". Ekonomista Nicolas Baverez smatra američki sistem za "regulator kapitalizma" i za "najveću garanciju svetske ekonomije".


David Thesmar, nova nada francuske ekonomije

David Thesmar, profesor ekonomije i dobitnik nagrade "Najbolji mladi ekonomista" neposredno pred izbijanje američke kriza koja će povući za sobom čitavu planetu, analizirao je ekonomsku situaciju leta 2007: "Zahvaljujući inovativnim instrumentima, kao što su sekuritizacija i derivati kredita, rizici da se pogreši više nisu na jednoj banci, nego su rasporedjeni na veliki broj učesnika." Medjutim, verovatno najdestruktivniji bio je Nicolas Sarkozy, februara 2007. godine: "Država je odviše zadužena, a Francuzi premalo. Treba prekinuti sa kompleksima vezanim za pozajmljivanje", izjavio je on na televiziji. Christian de Boissieu, profesor ekonomije, pozdravio je ovaj predsednikov poziv na prezaduživanje nacije, a ekonomisti Thesmar i Landier otišli su korak dalje, predloživši ekonomski slogan: "Dobro vodjeno domaćinstvo je zaduženo domaćinstvo."

Velika je sreća Francuske što Nicolas Sarkozy nije uspeo da sprovede svoju ideju o prezaduživanju domaćinstava. Na taj način je čitava zemlja bila poštedjena destruktivne kratkovidosti jednog čoveka i ulaska u još goru krizu. Medjutim, iz počinjenih grešaka kao da niko nije izvukao pouke. Dok kriza nastavlja da bukti na planetarnom nivou, a gubici se mere u desetinama hiljada milijardi evra, umni francuski ekonomisti, osiguravaju naciju. "Nismo u 1929. godini", piše Nicolas Baverez, "kriza postoji, ali ona je dotakla samo sektor finansija, nikako industrijske grupe." Uprkos užasavajućoj finansijskoj situaciji, uprkos istorijskim gubicima, uprkos neverovatnim poslovnim promašjima, francuski bankari i finansijeri ostali su na svojim mestima, propovedajući "nove mere" i nastavljajući sebi da pune džepove. Kao i uvek, u proizvodjenju magle prednjači predsednik Sarkozy. Svojim čuvenim marketinškim potezom on je uspeo da "ubedi" velike bankarske gazde da na kraju 2008. godine ne uzmu višemilionske bonuse upisane u njihove ugovore.

Nicolas Sarkozy, francuski predsednik

Medjutim, predsedničko zamazivanje očiju nije uspelo da prikrije da je Daniel Bouton, bivši generalni direktor banke "Société generale", uprkos kolosalnim gubicima preduzeća, bio i ostao najbolje plaćen bankar Francuske – 1,3 miliona evra plate i 3,3 miliona evra stock-options. Generalni direktor banke "BNP-Paribas" koji je prošle godine zaradio 2,8 miliona evra, nalazi se u svom preduzeću tek na 40. mestu po visini prihoda. Prevazišli su ga trejderi koji zaradjuju bonuse od 3 miliona evra godišnje. U medjuvremenu je francuska vlada odlučila da za 5 milijardi evra kupi akcije "BNP-Paribas" i da tako postane najvažniji akcionar ove banke. Medjutim, prema nekoj čudnovatoj logici, država neće imati pravo glasa uprkos svom akcionarskom učešću. "Ne dolazi u obzir da država postane punopravni akcionar banke", izjavio je, na opšte čudjenje, Nicolas Sarkozy.

Istovremeno, predsednik Sarkozy koji već mesecima govori o "promenama u kapitalizmu" i kritikuje "finansijska skretanja", najavio je ukidanje dividendi velikim bankama. "Novac koji smo uložili, neće biti upotrebljen za isplaćivanje akcionara, nego za povećanje kapitala banaka", objasnio je predsednik 19. janura. Začudjeni ovim predsedničkim potezom, nalik pravim sindikalnim intervencijama, Francuzi su pomislili da je Sarkozy zaista našao put ka novom kapitalizmu. Medjutim, sve se srušilo samo dan kasnije kada je Christine Lagarde, ministarka ekonomije, naglasila u Skupštini da država nema nameru "da ukine dividende akcionarima, nego da ih ograniči". Nekoliko dana kasnije, ekonomski savetnici Jelisejske palate objasnili su još bolje šta je Sarkozy zaista rekao: "Predsednik je samo želeo da kaže da je neophodno isplaćivati dividende sa više umerenosti, da ne prelaze trećinu profita."

Svako ko je pratio ekonomiju zemlje, zna da su poslednjih godina dividende upravo predstavljale trećinu profita, te da je u pitanju novo pravljenje magle predsednika Sarkozyja. Tako je u francuskoj ekonomiji, u brojnim televizijskim govorima, Nicolas Sarkozy zatresao finansijsku goru, da se na kraju, za većinu ljudi, nije rodio čak ni miš. Medjutim, za najbogatije Francuze sve je ostalo isto kao i pre krize, a može se reći i da su dobili olakšice.