KREATIVNO RAČUNOVODSTVO I JAVNI DUG
Prema podacima NBS javni dug još prošlog meseca iznosio je 46,7 odsto BDP-a što znači da je probijen zakonski limit od 45 odsto dok Ministarstvo finansija saopštava da je zaduženost Srbije – ispod dozvoljenog limita (ilustracija: guranje države u nezakonito zaduživanje)
Ministarstvo finansija objavilo je u četvrtak da je spoljni dug na kraju oktobra povećan u odnosu na prethodni mesec za 50 miliona evra, na 14,8 milijardi evra, ali je u odnosu na bruto domaći proizvod on pao sa 44,4 na 44,3 odsto.
U isto vreme, Narodna banka Srbije objavila je u svom Izveštaju o inflaciji da javni dug nakon trećeg kvartala iznosi 46,7 odsto BDP-a (http://www.nbs.rs/internet/latinica/90/90_5/inflation_novembar_2011.pdf), što znači da je prešao limit propisan Zakonom o budžetskom sistemu od 45 odsto BDP-a.
Razlog za različitu računicu nalazi se u drugačijem obračunu bruto domaćeg proizvoda, pa je tako prema proceni Narodne banke BDP za oko milijardu evra manji nego što to procenjuje Ministarstvo finansija.
“Narodna banka je konzervativnija u proceni BDP-a i po mom mišljenju realnija, dok Ministarstvo finansija precenjuje privredni rast kako bi moglo više da troši. Sada mogu da ga procenjuju koliko hoće, jer Republički zavod za statistiku objavljuje konačan iznos bruto domaćeg proizvoda nakon godinu i po dana”, objašnjava Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, koji je prvi izneo u javnost podatak da je država probila fiskalno pravilo o visini javnog duga.
Ekonomista Milan Kovačević ističe da kada smo prekidali saradnju sa MMF-om, kao glavni argument navođeno je to što donosimo zakon po kome ćemo ograničiti javnu potrošnju i javni dug.
“Međutim kod nas zakoni ništa ne znače. Država krši i druge zakone, pa i ovaj. Uznemirava činjenica da Fiskalni savet, koji je i osnovan da bi kontrolisao ispunjenje fiskalnih pravila i obaveštavao javnost, relativizuje značaj nivoa zaduženja. Inače, naša vlast je osorna i nije transparentna”, smatra Kovačević.
U obračunu odnosa duga prema BDP-u, od tri parametra, dva su nepoznata do kraja godine, pa vlada u stvari može da saopšti bilo šta. Precizan obračun BDP-a znaće se tek za godinu dana a drugi važan faktor - jer je 80 odsto javnog duga u stranoj valuti - devizni kurs koji će biti na kraju godine takođe je nepoznanica. Upravo je promena u kursu razlog za računodstveno “čudo”, da dug raste u apsolutnom, a pada u nominalnom iznosu.
Na kraju septembra, evro je vredeo 101,17 dinara, pa je javni dug u dinarima iznosio 1.492 milijarde dinara. Poslednjeg dana oktobra, kada se pravi presek, evro je koštao 100,48 dinara, pa je nivo duga u dinarima pao na 1.487 milijardi dinara, iako je u evrima neznatno povećan. Postavlja se pitanje koliko dugo će vlada moći kreativnim računovodstvom da drži dug formalno ispod zakonske granice, pošto je u poslednjih nekoliko dana evro skočio na 103,4 dinara.
Miroslav Zdravković, autor internet portala “makroekonomija.org”, kaže - do Nove godine.
“Odmah od januara će u obračun uzeti veću vrednost BDP-a za rast procenjen u 2012. godini, pa će nivo javnog duga preko noći pasti. Tako će moći opet u zaduživanje, a da formalno ne pređu granicu”, objašnjava Zdravković.
