KAMATARENJE

Rekordni profiti banaka, ostvareni u prva tri kvartala prošle godine, koji su se mogli videti u bilansima banaka, dobili su i objašnjenje juče kada je NBS objavila anketu o kamatnim stopama. Osim kod stamebnih kredita gde su kamatne stope jednocifrene i blizu nivoa u okruženju, kamate na kratkoročne kredite mogu se slobodno nazvati zelenaškim.

Najkritičnija situacija je sa minusom po tekućem računu i kreditnim karticama gde kamatne stope prelaze 30 odsto godišnje. Prosečna kamatna stopa na dozvoljeni minus na kraju septembra 2011. godine prema podacima Narodne banke iznosila je 30,56 odsto godišnje, a prednjačila je Inteza banka sa čak 38,42 odsto, što je posebno značajno jer ova banka je najveća u Srbiji i ima veliki broj tekućih računa. U stopu je prate Srpska banka sa kamatom od 38,35 odsto i Kredi agrikol i Poštanska štedionica, još jedna banka sa ogromnim brojem tekućih računa, sa kamatom od 37,67 odsto. Prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, na kraju novembra prošle godine bilo je otvoreno preko 6,5 miliona tekućih računa, a iznos dozvoljenog minusa bio je 40 milijardi dinara. Kada se na taj iznos zaračuna 30 odsto kamate izlazi da godišnje banke uzmu oko 12 milijardi dinara samo na dozvoljenim minusima.

Kada se radi o nedozvoljenom prekoračenju minusa stvari postaju dramatične jer prosečna zatezna kamata iznosi 52,54 odsto, a klijenti KBC banke morali su da plate čak 80 odsto kamatnu stopu za ulazak u “crveno”.

Kod kreditnih kartica je tek malo bolja situacija pošto je prosečna godišnja kamatna stopa poslednjeg dana septembra iznosila 24,7 odsto. I u ovoj kategoriji prednjačila je Inteza sa kamatom od čak 32,2 odsto. Odmah iza nje je Kredi banka sa kamatnom stopom od 30,31 odsto. Sa druge strane, najmanju kamatnu stopu na korišćenje kredita po kreditnoj kartici imala je Unikredit banka sa 19 odsto. U Srbiji je izdato nešto preko milion kreditnih kartica sa iznosom odobrenog limita od 75,9 milijardi dinara, a od toga se tokom prošle godine koristilo oko 36,5 milijardi dinara za kupovinu na kredit. Sličnom računicom kao i kod minusa, dolazi se do podatka da banke na ime kamate po kreditnim karticama zarade godišnje preko devet milijardi dinara. Ovde se ne računa situacija kada se kartica koristi i kada se probije dozvoljeni limit i kada godišnje zatezne kamate probijaju iznos i od 60 odsto u nekim bankama.

Prosečna kamatna stopa na keš kredite u evrima iznosila je na kraju trećeg kvartala 2011. godine 15,14 odsto i kretale su se od 12,25 odsto u Univerzal banci do 18,75 odsto u NLB banci. Gotovinski krediti u dinarima s kraja novembra prošle godine bili su skuplji za nekoliko procentnih poena, pa je prosečna kamatna stopa iznosila 21,07 odsto, a najčešće se kretala u opsegu od 20 do 25 odsto. Kolo je predvodila Poštanska štedionica sa kamatom od 27,25 odsto, a za njom je KBC sa 25,5 odsto, Privredna banka Beograd i Marfin banka sa 25 odsto i Inteza sa 22 odsto.

Potrošački krediti u trećem kvartalu prošle godine bili su jedva nešto jeftiniji od gotovinskih, pa je prosečna kamtna stopa iznosila 14 odsto, ali su ovde kamtne stope znatno više varirale od čak 22 odsto u OTP banci do 5,88 odsto u Findomestik banci. Iako anketa pokazuje smanjenje prosečne kamatne stope za 0,4 procentna poena u odnosu na prethodni kvartal, šest banaka je u stvari povećalo kamatu, a četiri je smanjilo.

Na primer, prema istraživanju Hrvatskog udruženja banaka, prosečna kamatna stopa na potrošačke kredite u Hrvatskoj prošle godine iznosila je 8,85 odsto na godišnjem nivu, odnosno za preko pet procentnih poena manje nego što su naši građani plaćali.

Potrošački krediti u dinarima bili su mnogo skuplji sa prosečnom kamatnom stopom od 22,08 odsto. Ovde je ubedljivo najskuplja bila Findomestik banka sa 33,6 odsto, dok je s druge strane najjeftinija bila Unikredit banka sa kamatom od 15,37 odsto.

Kod stambenih kredita kamatne marže su se kretale najčešće od četiri do šest odsto godišnje, a najdalje je otišla Kredi banka sa kamatnom maržom od 8,98 odsto. Treba napomenuti da na maržu treba dodati i vrednost EURIBORA koji je u trećem kvartalu iznosio 1,55 odsto do 1,75 odsto.

Neke banke su kamatnu stopu prikazivale kao celinu, bez odvajanja marže i referentne kamatne stope i kod njih je kamatna stopa iznosila 7,79 odsto. Ovde je najvišu kamatu na stambeni kredit uzimala Univerzal banka, 9,5 odsto, a najmanju Folksbanka 6,05 odsto godišnje.