KAKO JE SPASEN VOL STRIT

Koliko je teško finansijska kriza pogodila SAD, a zatim i ostatak sveta, 2008. godine, nije se ni znalo dok Federalne rezerve (FED) nisu objavile podatke (http://www.federalreserve.gov/newsevents/reform_transaction.htm) o tzv. „prekonoćnim“ zajmovima za likvidnost banaka koji su iznosili devet biliona (eng. trillions) dolara. Osim toga, FED je otkupio i bilion dolara vredne hipotekarne obveznice i komercijalne obveznice banaka u vrednosti od još bilion dolara. U odnosu na cifru od 10 biliona dolara, paket pomoći države iz budžeta ugroženim kompanijama i bankama od 700 milijardi dolara koji je započeo Džordž Buš, a nastavio Barak Obama izgledaju kao sitniš.


Zgrada američkih federalnih rezervi u Vašingtonu: ko štampa dolare?

Najveći deo ovih zajmova odobren je 2008. godine, na vrhuncu krize, i prema izjavama čelnika FED-a uglavnom je vraćen, ali bila je potrebna inicijativa iz Kongresa, pre svega kongresmena Rona Pola, i donošenje zakona kako bi američka javnost saznala šta se radi sa njihovim novcem. Čak i uz zahtev Kongresa, neki poslovi FED-a sa bankama sa Vol strita i dalje ostaju tajni.

Osim što je otkriveno da je 2008. finansijski sistem SAD-a bio pred kolapsom i da je američka centralna banka svakodnevno pozajmljivala milijarde dolara kako neke od najvećih svetskih banaka ne ni bankrotirale, Amerikanci su saznali da su njihovim novcem spasavane i evropske i azijske banke. Pored toga, takođe neverovatan podatak je da je FED, osim bankama kojima je „poslednje utočište“ kada je potreban novac za likvidnost, pozajmljivao pare po izuzetno niskim kamatama i kompanijama poput Dženeral motorsa, Tojote, Harli Dejvidsona, Mekdonaldsa ili Katerpilara. Izgleda da je tih dana svakome ko je bio u finansijskim problemima bilo dovoljno da se obrati FED-u i da dobije koju milijardu sveže odštampanih „zelembaća“.


Kongresmen Ron Pol

Najveći korisnik ovih kratkoročnih pozajmica bila je investiciona banka Meril Linč koja je u 226 pozajmica dobila 2,1 bilion dolara. Uprkos tome, ovu banku je uporedo sa propašću Lehman brothers preuzela Banka Amerike. Sitigrupa koju je spasavala i država odnosno Ministarstvo finansija, pozajmila je dva biliona dolara, dok je Morgan Stanley treći najveći zajmoprimac od FED-a sa 1,9 biliona dolara. Najveći pojedinačni kredit od 47,9 milijardi dolara dobila je Barclay`s banka u septembru 2008. godine za kupovinu imovine propalog Lehman brothers.

Kao primer dobre banke kojoj nije trebala pomoć centalne banke, navodi se JP Morgan Čejs, koja je pozajmila „samo“ tri milijarde dolara. Na listi najvećih korisnika ovih pozajmica su i Banka Amerike, Bear Sterns i Goldman Saks.

Prema saopštenju FED-a ni u jednoj od oko 21.000 transakcija, centralna banka nije bila na gubitku, a na nekima je dobro i zaradila.

Ipak, u konzervativnijem delu javnosti osuta je paljba po FED-u koji se i ovako nalazi na meti republikanskih političara, a ovi podaci su i posledica akcije „oditujmo FED“ teksaškog kongresmena Rona Pola koji tvrdi da neke od najvažnijih odluka u zemlji, poput one koliko novca će se nalaziti u opticaju i koliko dolara će biti odštampano, donosi svega nekoliko ljudi koji nisu ni pod kakvom kontrolom. Osim toga, za neke su ovi krediti, koji su bukvalno spasili Vol strit, dokaz i dalje čvrste veze između predsednika FED-a Bena Bernankea i Vol strita, pre svega Goldman Saksa, odakle je i došao na ovu poziciju. Kakav uticaj banke imaju na američku ekonomsku politiku govori podatak i da je Timoti Gajtner, šef Trezora američkog ministarstva finansija, takođe bivši kadar Goldman Saksa.


Ben Bernanke, predsednik FED

Međutim, ono što je posebno zanimljivo je da je FED otkupljivao i hipotekarne obveznice, koje su se u krizi pokazale kao bezvredne i komercijalne papire od nekih evropskih banaka. Tako je Dojče banka prodala FED-u ovakvih hartija za 300 milijardi dolara, dok je Kredit Swis uzela od FED-a 290 milijardi dolara u zamenu za ove hartije. Ukupno, FED je otkupio hartija pokrivenih hipotekama za preko bilion dolara. Najviše komercijalnih obveznica FED-u je prodala švajcarska banka UBS, za 75 milijardi dolara, a pomoć je dobila čak i korejska državna banka.

Senator Bernard Sanders ocenio je da su Amerikanci konačno saznali kako je FED spašavao Vol strit i korporativnu Ameriku novcem poreskih obveznika.

“Možda je i najveće iznenađenje ogromna suma koja je otišla na spasavanje stranih banaka i korporacija. Kao rezultat ovog otkrića, članovi Kongresa će detaljno razmisliti o tome kako FED funkcioniše”, upozorio je Bernards.