KAKO FRANCUSKE BANKE PLJAČKAJU NARODNI NOVAC

Francuska banka BNP Paribas dobila je zimus od države pomoć od 5,1 milijardi evra, da bi uspešno mogla da prodje krizni period koji ju je mogao da dovede do bankrota. Zahvaljujući pomoći novcem iz džepova poreskih obveznika, BNP Paribas je uspela ne samo da zaobidje probleme, nego i da napravi profit od 2 milijarde evra u toku prvog semestra ove godine. Prvi gest banke nije bio da vrati pozajmljen novac, nego da ga hajdučki strpa sebi u džepove. Naime, banka je odmah odvojila milijardu evra kao nagradu direktorima i najproduktivnijim trejderima.

BNP Paribas

A „moralizacija kapitalizma“?

Reagovanja institucija i javnosti na vest koja se pojavila ove nedelje, bila su vrlo burna. Sindikat banke BNP Paribas bio je posebno začudjen, pošto je uprava banke početkom nedelje iznela račune i naglasila da je bitno ograničila iznose bonusa. Oni takodje, smatraju da uprava banke ništa nije promenila u sistemu u odnosu na prethodni koji je doveo do gigantskih gubitaka. Udruženje gradjana „SOS Mali Akcionari“ tražilo je od BNP Paribas da „trejdersku milijardu“ pretvori u milijardu koja će biti vraćena državi. Jean-Marc Ayrault, predsednik socijalističkih poslanika u Skupštini, tražio je od vlade „da zahteva od banke BNP Paribas da ne isplati milijardu evra bonusa“. Martine Aubry, prvi sekretar Socijalističke partije, rekla je da je u pitanju pravi skandal i podsetila da je predsednik Sarkozy, u više navrata, pa čak i na junskom kongresu u Versaillesu, promovisao „moralizaciju kapitalizma“ i kraj milionskih bonusa.

Novost je pala u nezgodno vreme kada, zbog teške ekonomske krize, mnoga preduzeća otpuštaju, a država više u kasama nema ni jedan evro. Unutrašnji dug, zbog pomaganja bankama, osiguravajućim društvima i automobilskoj industriji, dostigao je rekordnu visinu i preti da uskoru prevazidje bruto proizvod zemlje. Istovremeno, sve razvijene zemlje rešile su da zajedničkim naporima odstrane neodgovornost u finansijskim sistemima. „Šefovi država na zadnjem sastanku G20 nisu zabranili bonuse, nego su propisali pravila da bi se izbegla nova kriza“, objasnio je port-parol banke BNP Paribas. „To znači da neće biti garantovanog bonusa tokom nekoliko narednih godina, nego bonusi u odnosu na čistu zaradu izračunatu u odnosu na rizik i na rizična plaćanja koja bi mogla da se pojave.“

Zarade bez rizika

Naravno, komunikacija BNP Paribas je u skladu sa teorijskim pristupom problematici, ali ne i sa stanjem na tržištu. Krajem 80-ih godina, sistem isplaćivanja bonusa direktora banki i trejdera bitno se izmenio, prvo u Americi, a potom i u Francuskoj. Poslovne banke su sve više ulazile u berzanske špekulacije, a potom su se i udruživale sa komercijalnim bankama radi povećavanja kapitala. „Tada su trejderi, inače lukavi ljudi, uspeli da se domognu bonusa zasnovanih na njihovim aktivnostima, nalik bonusima poslovnih bankara, koji su oduvek radili na proviziju, i tu se nalazi prevara koju podržavaju gazde Wall Streeta, inače bivši trejderi", objašnjava Georges Ugeux, belgijski pravnik i ekonomista, inače, dugogodišnji direktor više velikih američkih banki. "U aktivnostima udruživanja i kupovina, oni ne upotrebljavaju vlastite fondove, a provizije se naplaćuju bez rizika.“

Georges Ugeux, belgijski ekonomista

Ako bi se u cenu berzanske špekulacije ubacili troškovi i rizici koje banka preuzima na sebe tokom špekulisanja, došlo bi se do prepolovljenih bonusa, smatra Ugeux. Takva situacija bila bi mnogo realnija i sigurnija za čitavo tržište. Istovremeno, banke bi trebale da imaju sopstvene fondove u srazmeri sa rizicima, kako su odlučili članovi ekonomskog foruma G20, čime bi se odstranile provizije koje sistematično prouzrokuju rizike.

„Ako se sistem ne stavi u pitanje, naredna finansijska kriza neće biti daleko. Trejderi se isključivo bave sopstvenim zaradama, ne zanimaju ih preduzeti rizici, a još manje rizici kojima izlažu svoja preduzeća", upozorava Ugeux. Prirodno, bankari se brane tvrdeći da je postojeći sistem nastao iz diktata tržište. Medjutim, svima je jasno da su ga stvorili trejderi i da bi odredjeni bankari hteli da predju na zdraviji sistem, kada bi im konkurencija to dozvolila. Naime, američke banke požurile su da što pre vrate državni novac koji im je omogući da izbegnu bankrot, tako da više ne moraju da polažu račune državnim kontrolorima. Na taj način, one su se već vratile starom finansijskom sistemu koji je čitavo tržište doveo do propasti.

Christine Lagarde, francuska ministarka Ekonomije

Na objavljivanje skandalozne vesti da banka BNP Paribas od ostvarenih 2 milijarde evra tokom ove godine, nema nameru da vrati ni evro narodnih para, nego će čitavu milijardu da podeli svojim čelnicima, nadležna ministarstva blago su reagovala. Christine Lagarde, ministarka Ekonomije, tražila je od Christiana Noyera, guvernera Francuske banke, da do kraja godine naprave raport o tome koliko se primenjuju zakoni vezani za bonuse direktora banki i trejdera. Christian Estrosi, ministar Industrije, rekao je da nema nameru da se meša u poslove banki, nego je takodje naložio guverneru Noyeru da se pozabavi zakonitošću bonusa. Šef vlade François Fillon, trenutno na godišnjem odmoru, naložio je svom šefu kabineta da se sretne sa predstavnicima francuskih banki.

U istom trenutku, čelnici banke BNP Paribas pozvali su vladu da prokontroliše njeno poslovanje i tako da utvrdi da oni u potpunosti poštuju sve što je bilo predvidjeno. Naravno, banka sebi može da dozvoli bilo koju kontrolu, jer za nju nema nikakvih opasnosti u današnjem sistemu francuskog finansijskog mafijašenja koje se odvija pod blagonaklonim pogledom predsednika Sarkozyja i njegovih prijatelja milijardera.