JAVNI DUG PRESKOČIO ZAKON

Misija Međunarodnog monetarnog fonda došla je u Srbiju da proveri stanje srpskih finansija i koliko se poštuju ugovoreni uslovi u septembru ove godine u okviru aranžmana iz predostrožnosti “teškog” 1,1 milijardi evra.

Šta će reći MMF ostaje nepoznanica još nekoliko dana, mada ekonomisti ocenjuju da nekadašnji svetsko finansijski policajac nije ni približno tvrd u zahtevima kao što je nekad bio.

Tako je veoma lako moguće i da “progleda kroz prste” za kršenje fiskalnog pravila po kome javni dug ne sme da pređe 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovo pravilo je deo i Zakona o budžetskom sistemu, donetog u okrobru prošle godine, ali do sada smo već navikli da država krši sopstvene zakone. Naime, prema podacima Narodne banke Srbije javni dug je na kraju septembra iznosio 47 odsto BDP-a, dok se Ministarstvo finansija, računovodstvenom alhemijom, drži podatka da je odnos javnog duga prema BDP-u 44,4 odsto na kraju septembra.

Javni dug na kraju septembra iznosi 14,74 milijardi evra, ali prema objašnjenju stručnjaka, razlika je u obračunu BDP-a. Tako se Ministarstvo finansija drži procene rasta BDP-a od 2,4 odsto, iako su sve međunarodne finansijske institucije poput MMF-a i EBRD-a spustile prognozu na dva odsto, a neki malo manje optimistični ekonomosti smatraju da bi i rast od dva odsto “bila premija”. Tako u obračunu Ministarstvo finansija koristi za oko milijardu evra veću procenu BDP-a za ovu godinu nego Narodna banka.

Za kontrolisanje da li se vlada drži fiskalnih pravila i sa zadatkom da se o tome informiše javnost, u martu ove godine osnovano je nezavisno telo - Fiskalni savet. Međutim, kao i većina “nezavisnih” tela u Srbiji i ovo je umesto zaštite građana od neodgovornog troškarenja vlasti, odlučilo da mudro ćuti ili da opravdava poteze vlasti.

Nema povratka ispod granice

Tako je nedavno povećanje budžetskog deficita za 0,4 odsto, sa 4,1 na 4,5 odsto BDP-a, odnosno za 13 milijardi dinara, rebalansom budžeta od strane saveta proglašeno u skladu sa fiskalnim pravilima i to sa povećanjem udela tekuće potrošnje na štetu investicija. Inače, drugo opšte fiskalno pravilo, pored odnosa javnog duga i BDP-a, je i smanjenje budžetskog deficita u srednjem roku na jedan odsto BDP-a. Povećanje deficita u ovoj godini pravdano je smanjenjem privrednog rasta. Pošto je procena rasta smanjena i za sledeću godinu, a samim tim i poreski prihodi, zaista je teško očekivati da će se i budžetski deficit smanjiti.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta ocenjuje da je nezgodno za vladu što se poslednjih godinu dana pregovori sa MMF-om i priča o fiskalno odgovornoj vlasti temelji upravo na fiskalnim pravilima.

„Kada je pređen taj prag od 45 odsto, male su šanse da se u narednim godinama dug vrati ispod njega. Naš jedini izlaz iz ovakve ekonomske situacije su investicije, a da bi se investiralo moramo se dodatno zadužiti. Mora da se pokuša da se nešto promeni, inače ćemo konstantno imati budžetski deficit od četiri, pet odsto BDP-a. To znači povećanje javnog duga za četiri, pet procentnih poena godišnje i uskoro ćemo stići na nivoe javnog duga od 60-70 odsto BDP-a“, objašnjava Nikolić.

Stojan Stamenković, jedan od autora Makroekonomskih analiza i trendova, ističe da je ta granica od 45 odsto BDP-a stvar konvencije i manja nego u zemljama EU, ali pitanje je kako finansirati taj deficit. Problem je tim pre veći što je priliv kapitala u Srbiju sve manji, a u avgustu je skoro zaustavljen.

„Sada, u oktobru će leći milijardu dolara od obveznica, ali šta posle kada se to potroši“, pita Stamenković.

Granica od 45 odsto javnog duga prema BDP-u je oštrija nego u evrozoni, gde po Mastrihtskim kriterijumima javni dug može maksimalno iznositi 60 odsto BDP-a, čega se veliki broj evropskih zemalja nije pridržavao, pa je prosečan dug na nivou evrozone 80 odsto BDP-a, što i jeste uzrok dužničke krize.

„Granica nije ista, ali ni Evropska unije i Srbija nisu iste. Evropske ekonomije su mnogo vitalnije od nejake srpske privrede. Osim toga, pouzdanost merenja visine duga prema BDP-u je izuzetno mala. Kao što se kaže - statistika je tačan zbir netačnih podataka. S jedne strane imamo javni dug koji je u evrima i tu nema problema. Ali s druge strane imamo BDP u dinarima, a sama metodologija merenja BDP-a podrazumeva procenu jednog njegovog dela. Zato se često BDP precenjuje. Opet taj BDP u dinarima treba pretvoriti u evre da bi bio uporediv sa dugom. Kada se to uradi na ovom nivou kursa, na kom je dinar precenjen, to uvećava BDP. Da se obračunava po kursu od 110 dinara za evro, javni dug bi debelo prešao tu granicu od 45 odsto“, objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

I dalje zaduživanje

Nije najveći problem trenutni iznos duga, već činjenica da se u poslednje vreme izuzetno brzo zadužujemo, a sve ukazuje da će se to nastaviti i ubuduće.

„Pred Srbijom je period kada će morati da uzima sve više kredita da refinansira postojeće obaveze. S druge strane, u realnom sektoru ništa nije učinjeno. U predkriznom modelu rasta predviđao se rast od 6,9 odsto, a mi ćemo imati jedva dva odsto. Budžetski prihodi će biti sve manji, a deficit će da raste. Sa ovakvim rastom BDP-a pitanje je da li ćemo moći da finansiramo i obaveze po osnovu spoljnog duga koje dospevaju 2013. i 2014. godine. Argentina je svojevremeno bankrotirala, Rusija takođe, a Grčka je pred bankrotom. Mi nismo dotle došli, ali ako ne poradimo na realnom sektoru i izvozu, otplata spoljnog duga biće sve teža“, upozorava Savić na dužničku krizu u koju bi Srbija mogla da zapadne i to bez obzira na visoke devizne rezerve čiji veliki deo u stvari pripada bankama i štedišama.

Ni javni dug od 14,74 milijardi evra od čega je 8,5 milijardi dug strancima, nije sve što država duguje. Profesor Mlađen Kovačević ističe da država tu ne računa dug MMF-u, jer su te pare legle na račun Narodne banke koja nije budžetski korisnik.

„Ne računaju 1,6 milijardi evra duga MMF-u, a ni preko 100 milijardi dinara blagajničkih zapisa koje je NBS emitovala. To je već preko 2,5 milijarde evra duga koji se ne računaju u javni dug. Možda se NBS ne finansira iz budžeta, ali ona uplaćuje dobit u budžet. Takođe i upravlja deviznim rezervama građana Srbije i na osnovu toga ostvaruje prihod“, napominje Kovačević uz napomenu da će uskoro javni dug biti uvećan i zbog restitucije.