JAKIM DINAROM PROTIV SRPSKOG IZVOZA

Prema svim pokazateljima dinar će u 2011. godini jačati u odnosu na evro. Ekonomista Stojan Stamenković je izjavio da će biti više pritisaka na aprecijaciju, nego na deprecijaciju a, svojom izjavom da nas čeka period stabilnosti kursa, to posredno potvrđuje i guverner NBS Dejan Šoškić.

Agencija Blumberg je prenela izjavu švedske bankarske grupacije "Nordea" koja procenjuje da će se do kraja 2011. godine kurs spuštati prema nivou od 100 dinara za evro.

Olakšanje za dužnike

Ovome će se sigurno obradovati oni koji duguju u evrima a među njima svakako najveći dužnik - država koja se upravo ovih dana zadužuje za stotine miliona evra i to direktno u devizama.

Prema objašnjenju Narodne banke Srbije u februarskom izveštaju o inflaciji, aktuelna aprecijacija dinara rezultat je delovanja nekoliko faktora, a pre svega povećanja referentne kamatne stope, povoljnijih izgleda kreditnog rejtinga zemlje i smanjenja premije rizika, kao i nove regulative o obaveznoj rezervi. Narodna banka Srbije je u nekoliko navrata intervenisala, mada za razliku od prakse pod prethodnim guvernerom, i na strani kupovine deviza od banaka. U četvrtom kvartalu dinar je realno aprecirao 2,5 odsto i to 1,2 odsto prema evru i 7,3 odsto prema dolaru.

Jak dinar deluje kao dobra vest, ali za poslednjih deset godina trebalo bi da smo naučili lekciju. Politika jake domaće valute zasnovana na velikim prilivima deviza iz inostranstva terala je evro na dole, a inflaciju na gore. Srpska industrija, posebno njen izvozni deo je ugušen u poplavi jeftinih uvoznih proizvoda, dok je i ono domaće proizvodnje što je moglo da zadovolji inostrana tržišta bilo skupo, velikim delom zbog nepovoljnog kursa. Osim toga, nerealan i prema mnogim ocenama, veštački jak dinar slao je i građanima i privredi pogrešan signal da je zaduživanje u evrima jeftino, dok su plate rasle, a evro slabio.

Međutim, prava cena mora uvek da se plati, a surovi susret sa stvarnošću i pravim i zasluženim standardom 2009. godine bio je bolan. Kada su krajem 2008. godine zbog krize zavrnute slavine inostranog kapitala, došlo je do ogromne deprecijacije dinara, koja je oborila prosečnu platu u evrima sa 450 na 320 evra, a dinarske rate kredita i svega ostalog što se obračunava u evrima, kao što su kirije za stanovanje, su otišle za 30, 40 odsto.

Posle dve godine prinudnog prilagođavanja i vraćanja domaće valute na njeno mesto, taj proces je po svemu sudeći ove godine prekinut. Da li zbog izbora ili nečeg drugog, tek većina poteza koje Vlada i Narodna banka povlače idu upravo u smeru jačanja domaće valute, olakšanja života uvoznicima i dužnicima, ali zato s druge strane otežavanju izvoza.

Takav razvoj situacije bio bi čudan ako bi neko verovao političarima i njihovim obećanjima. Prošlo je tek dva, tri meseca od kada je premijer Mirko Cvetković obelodanio Postkriznu strategiju privrede Srbije do 2020. godine grupe domaćih ekonomista, koju je proklamovao kao nezvaničnu ekonomsku i razvojnu strategiju Vlade Srbije. Ni on ni drugi ministri i političari nisu se libili da obećaju 400.000 radnih mesta u sledećih deset godina i čudesan rast industrijske proizvodnje i izvoza. Sa starim modelom privrednog rasta je gotovo, a to je onaj model koji se zasnivao na uvozu i razvoju usluga, banaka i trgovine, većinom posledice politike jakog dinara, govorili su.

Odlaganje dužničke krize

Uprkos razumu i ekonomskim zakonima po kojima bi kurs trebalo da odražava ravnotežu cena u zemlji i inostranstvu, odnosno da se kreće u istom pravcu kao inflacija, u ovom slučaju između evrozone i Srbije, kod nas se godinama dešava suprotno. Zahvaljujući državnim intervencijama, odnosno emitovanju državnih hartija od vrednosti u evrima ili indeksiranih u evrima (oko 600 miliona evra od Nove godine), zatim uzimanju kredita u devizama kod banaka (400 miliona dolara kod Sosijete ženeral banke sa garancijom Svetske banke), pa onda prodaji Telekoma Srbije koja se očekuje ove godine, kao i odluci Narodne banke Srbije o obaveznim rezervama kojima se oslobađa 330 miliona evra deviza, a povlači oko 70 miliona evra u dinarima iz opticaja, sve se čini da dinar bude što jači ove, predizborne godine, a kriza prolongira bar još nekoliko godina.

Profesor ekonomije Mlađen Kovačević ističe da je poptupno besmisleno ići na jačanje dinara kada je privreda pred katastrofom.

"Jedan od razloga za smanjenu tražnju za evrima je pad industrijske proizvodnje u poslednjem tromesečju prošle godine, a verujem da se to nastavilo i u januaru. Zbog smanjenja proizvodnje, industrija traži manje repromaterijala i sirovina koje su uglavnom iz uvoza. Pozitivna strana precenjene vrednosti domaće valute je uticaj na inflaciju i da siromašniji mogu da kupe robu iz uvoza koja je onda jeftina. S druge strane, negativnih posledica je mnogo i veća je šteta nego korist od toga. Što više kupujemo uvoznu robu, taj uvoz više pogađa domaću industriju, koja je cenovno nekonkurentna. Došli smo u situaciju da su na pijaci banane jeftinije nego jabuke zbog jeftinog dolara i precenjenog dinara", upozorava Kovačević.

Ovaj ekonomista koji od 2000. upozorava na opasnosti precenjene domaće valute i platnobilansnih deficita, podseća da su domaći stručnjaci govorili da kurs ne utiče na izvoz već samo na inflaciju.

"Ove godine dinar jača, tražnja na svetskom tržištu se još ne oporavlja, a pitanje je šta će biti sa poljoprivredom. Nema razloga za optimizam da će izvoz u ovoj godini zabeležiti neke visoke stope rasta kao što su to predvideli u strategiji rasta do 2020. godine koja više liči na skup lepih želja. A ako ne bude izvoza, sa malom domaćom tražnjom, neće biti ni rasta industrijske proizvodnje ni BDP-a", dodaje Kovačević.

On ukazuje na još jednu opasnost koju jačanje domaće valute nosi sa sobom.

"Jedna od posledica precenjene domaće valute je da se građani i privreda zadužuju jer veruju da se takav kurs može održati. Sada se ponovo stvara iluzija da se prodajom Telekoma i suludim zaduživanjem može održati dinar na ovom nivou. Negativna posledica je da se i to malo para koje imamo troše neracionalno, na kupovinu polovnih automobila, klima uređaja, letovanja u inostranstvu... Prema istraživanju Svetske banke, od 155 zemalja, samo pet ima manju nacionalnu stopu štednje od Srbije", zaključuje Kovačević.