Francuska uvela digitalni porez - GAFA

Narodna skupština Francuske usvojila je u ponedeljak uveče, na kraju celodnevnog zasedanja, s velikom većinom glasova, dugo pripreman i diskutovan, kontroverzni, takozvani digitalni porez. Taj namet, kako javlja Rojters, iznosiće tri posto  i plaćaće ga međunarodne internet firme kao što su Gugl (Google), Ejpl (Apple), Fejsbuk (Facebook) i Amazon, pa je po skraćenici od njihovih početnih slova dobio naziv - zakon GAFA.

Prihodima od ovog poreza trebalo bi da se finansiraju neophodne ekonomske i socijalne mere koje je krajem prošle godine najavio predsednik Makron kada su kulminirali protesti "žutih prsluka".

Francuski ministar finansija Bruno L Mer, zastupnik "digitalnog" poreza

Krajem prošle sedmice ovakav isti zakon donela je i Austrija, sa jedinom razlikom u tome što stopa poreza iznosi pet posto. Na ovaj način, kako se ističe, konačno će se zahvatiti prihodi ovih firmi koje su, zahvaljući prirodi njihovog poslovanja, bili neoporezovani.

Donošenje ovih zakona u Francuskoj i Austriji, kako se smatra, podstaknuće i druge zemlje Evropske unije da to učine, mada bi, kako smatraju neki komentatori, bilo bolje da se dogovorno i sa istom stopom ovakav zakon donese u svim zemljama-članicama Unije. To je i pokušano u martu lane ali nije o tome postignut dogovor u okviru Unije.

U francuskom modelu, zakon će se ticati koncerna s godišnjim prihodima od najmanje 750 milona evra u svetu odnosno 25 miliona u samoj Francuskoj. Procenjuje se da će ih biti oko 30 koji ispunjavaju uslove za oporezivanje u Francuskoj. Ovaj porez plaćaće se, između ostalog, na internet reklame. Ove godine računa u Francuskoj s prihodom od ovog zakona od oko 400 miliona evra, a narednih godina - od 650 miliona evra i više.

Protiv ovog zakona više puta je reagovano sa zvaničnih mesta u Sjedinjenim Državama. Označavan je kao "diskriminacioni", sasvim razumljivo jer će na udaru biti, pre svega, nadnacionalne firme sa sedištem u SAD. Osim pomenutih američkih giganata, pod udar zakona doći će i druge firme, na primer, francuska firma Kriteo (Criteo) koja proizvodi personalizovanu reklamu, kao i nekoliko kineskih firmi.

Nasuprot američkom stavu, francuski "digitalni" ministar L Mer (Le Maire) ovaj zakon smatra "sredstvom pravde" jer internet firme zbog prirode svog poslovanja plaćaju mnogo manje poreza nego klasične firme. Prve često i nemaju nikakvo svoje sedište na "Starom kontinentu" pa ne bi ni mogle nikako da budu oporezovane ili sedišta imaju u zemljama s nižim porezima kakva je, na primer, Irska.

Poznata neprofitna organizacija Oksfam (Oxfam) efekte ovog poreza smatra "simboličnim" zbog niske stope od tri posto. A poznata antiglobalizaciona grupa Atak (Attac) procenjuje da će ovaj porez pogoditi samo trećinu primanja firmi kojih se tiče.