IRSKA – NA IVICI TRAGEDIJE?
Ako se spreči da irska kriza preraste u drugi čin grčke tragedije, onda će možda najviše imati da se zahvali tome što se nešto iz prvog čina već naučilo
Kamate na irske državne obveznice, koje odražavaju (ne)sklonost investitora da finansiraju politiku vlade u Dablinu, porasle su na 6,75 posto, a na rekordnoj visini je i osiguranje protiv irskog bankrota – sada košta 489 hiljada dolara na svakih 10 miliona duga. Tim povodom ugledni britanski ekonomski dnevnik The Financial Times podseća da su ista ovakva kretanja zabeležena u Grčkoj, početkom aprila, mesec dana pre nego što je bila prinudjena da zatraži medjunarodnu pomoć...
Možda već krajem ove, ili početkom naredne sedmice, moglo bi biti jasno da li će se Irska izvući iz aktuelne zaoštrene krize bankovnog sektora ili će postati „drugi čin grčke tragedije“. Anglo-Irska banka, nacionalizovana 2009, postala je za vladu sud bez dna. Banka, koja se teško ili nikako ne sme pustiti niz vodu, neodložno treba od centralne banke novih pet milijardi evra. Tržišta sumnjaju da će vlada u Dablinu savladati ovu situaciju i zato je penaliziraju, tražeći sve većí dodatak na rizik da bi kupili njene obveznice. I tako je kamata skočila na rekordnih 6,75 posto.
Očekuje se da bi u naredna dva-tri dana ministar finansija Brian Lenihan objaviti definitivnu procenu troškova sanacije ove banke koju je finansijska kriza najteže pogodila od svih irskih banaka. Ta sanacija, prema analitičarima, koštala bi minimalno 30 milijardi evra što je petina bruto domaćeg proizvoda ove zemlje.
Irska vlada mora uveriti investitore da je istovremeno sposobna da spase bankarski sistem i savlada deficit budžeta koji je najviši u EU. A to će biti otežano i time što je ekonomija Irske, do skoro zvana „keltski tigar“ i smatrana uzorom brzog razvoja u savremenim uslovima, ponovo u drugom kvartalu ove godine upala u recesiju. Pošto zlo nikada ne ide samo, preti i politička kriza pošto se osipa i onako tanka većina vlade oko stranke Fianna-Fall. Irski premijer Brian Cowen je izjavio juče da će Irska uspeti da savlada ovu situaciju bez aktivacije evrovala tj sredstava iz fonda od 750 milijardi evra koje su, posle iskustava s Grčkom, formirale zemlje evro-zone za rešavanjem ovakvih situacija.
Činjenica je da je Irska, za razliku od Grčke, posegla za ošrtrim merama štednje znatno ranije, tj još lane u decembru. Ima, medjutim, mišljenja da su te mere bile preoštre i da su „zadavile“ ne samo troškove nego i privredni rast. Istovremeno je državni dug strelovito porastao zbog golemih troškova za sanaciju bankarskog sektora od skoro 100 milijardi evra (sve ove brojke odnose se na zemlju oko dva puta manju od Srbije). Vlada garantuje za bankarski sektor u celini za sumu od preko 400 milijardi evra.
I tako su investotori odbijali da kupuju državne obveznice, a da nije uskočila Eruropska centralna banka (ECB) i kupila gotovo sve ponudjene, verovatno bi kamata poletela preko 10 posto, možda i 12 posto koliko je je u maju iznosila za grčke obveznice...
Ako se uspe sprečiti da irska kriza preraste u drugi čin grčke tragedije, to će možda najviše imati da se zahvali tome što se nešto iz tog prvog čina već naučilo...
