INFLATORNI POREZ NAJVEĆI U EVROPI

Jedini porez koji ne mora da odobri skupština je inflacija. A u Srbiji je krajem aprila godišnja inflacija dostigla 14,7 odsto, jednu od najvećih stopa u Evropi. Sudeći prema izjavama zvaničnika Narodne banke Srbije jedini krivac za rekordnu inflaciju je prošlogodišnji šok koji su napravile svetske cene hrane. U skladu sa tim inflacija do kraja ove godine izgleda da će zavisiti, pre svega, od vremenskih prilika i poljoprivredne sezone.



Viceguverner NBS Bojan Marković, na predstavljanju izveštaja o inflaciji, na pitanje da li će biti ispunjen cilj na kraju ove godine, odgovorio je:

"Ako vi meni kažete da li će poljoprivredna sezona biti dobra, loša ili uobičajena, reći ću kakve su šanse da inflacija bude u ciljanim okvirima do kraja godine. Ako bude uobičajena poljoprivredna sezona inflacija će biti iznad cilja, ukoliko bude loša sporije ćemo se vraćati u okvire, a ako bude dobra možda i uspemo da ispunimo cilj".

Tako su u red iza seljaka, očiju uprtih u nebo stali i državni bankari. Da nam bude lakše, od maja se očekuje pad godišnje inflacije. Ipak već u prvom kvartalu ona je dostigla 5,5 odsto, dok je cilj za celu 2011. godinu od tri do šest odsto. Srećom, prema najavama iz NBS, do polovine sledeće godine vratiće se u ciljani koridor, naravno ako ne bude još šokova. Takođe, osim cena hrane, za divljanje cena je zaslužna i država koja je u prvom kvartalu podigla kontrolisane cene za 8,8 odsto, dok je dogovoreni maksimum za celu godinu devet odsto.

Izgleda da monetarna politika u Srbiji nema nikakve šanse protiv cena hrane i fiskalne potrošnje. Tako su u izveštaju o inflaciji iz februara 2009. godine, u kome se objašnjavaju razlozi inflacije u 2008. godini, navedeni identični uzroci kao i za prošlu godinu - visoke cene hrane, prehrambeno-indudstrijskih proizvoda i javna potrošnja. Tada je, u 2008. godini, kada je NBS još "gađala" baznu inflaciju (na koju može da utiče) ova iznosila 10,1 odsto, a cilj je bio između tri i šest odsto. Dakle, osim uzroka ne menja se ni preciznost centralne banke u ispunjavanju ciljeva.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ironično ističe da Srbi mora da jedu deset puta više od ostalih čim je toliko veći skok cena hrane nego u drugim zemljama.

"Odgovornost za inflaciju uvek je na nosiocima monetarne politike. Inflacija nije nikakva spoljna bolest, već je pod potpunom kontrolom Narodne banke. Uvek je glavni uzrok inflacije monetarna politika, jer centralna banka ima sve instrumente kojima može da utiče na cene", objašnjava Stevanović.

Narodna banka je 2006. godine nezvanično prešla na targetiranje inflacije i u naredne dve godine "gađala" je isključivo baznu inflaciju, jer nije htela da preuzima odgovornost za nešto na šta ne može da utiče. Krajem 2008. prelazi na "gađanje" celokupne inflacije merene indeksom potrošačkih cena, a isticano je da od ispunjavanja ciljeva zavisi kredibilitet i nezavisnost centralne banke. U poslednjih pet godina, od 2006. do 2010. godine, Narodna banka je samo dva puta ispunila cilj i to 2007. i 2009. godine. Jednom je bazna inflacija bila ispod ciljane, što prema stručnjacima znači da je monetarna politika bila previše restriktivna, a u ostale dve godine je inflacija žestoko prebacila ciljeve. Prema izjavama iz NBS, veoma su male šanse da se 2011. to promeni, njihova projekacija najavljuje blizu osam odsto na kraju godine (umesto ciljanih tri do šest).

"Naša centralna banka nema kredibilitet. U privatnim preduzećima menadžer mora da ispuni cilj ili da ga premaši ukoliko hoće da zadrži posao, pa bi tako trebalo i guverner da se ocenjuje - prema ostvarenim ciljevima. Ne kažem da njihov posao u Srbiji nije izuzetno težak, ali tri puta promašiti u pet godina nije malo", ocenjuje Stevanović.

Iako su cene hrane rasle u celom svetu, pa i u zemljama u okruženju, nekako se nisu toliko odrazili na ukupni rast cena. Tako je Makedonija prošlu godinu završila sa inflacijom od tri odsto, Slovenija dva, Crna Gora 0,7 odsto, BiH 2,1 odsto, a Hrvatska 1,8 odsto. Inflacija u Bugarskoj iznosila je 4,4 odsto, a najbliža nam je Rumunija sa 7,96 odsto u 2010. godini.

Preciznost

Godina       Ciljevi (u%)               Inflacija (u%)

2006.               7-9*                          5,9

2007.               4-8*                          5,4

2008.               3-6*                        10,1

2009.               8±2                           6,6

2010.               6±2                         10,3

2011.               4,5±1,5                    ?

*Od 2006. do 2009. godine NBS je ciljala baznu inflaciju