HRVATSKI MODEL SPASAVANJA OD „POBESNELOG ŠVAJCARCA“
Čudno je što i banke u Srbiji nisu ponudile neko rešenje za dugove u „švajcarcima“, jer bi tako pre svega pomogle same sebi
U pomoć zaduženim građanima širom istočne Evrope pritekla je Švajcarska narodna banka (SNB) svojim merama za slabljenje franka. Nakon oštre intervencije i upumpavanja 40 milijardi franaka u monetarni sistem, a još više nakon izjave čelnika SNB da će vezati ovu valutu za evro, švajcarski franak je konačno oslabio prema ostalim valutama. Franak je juče prema evru oslabio šest, a prema dolaru 4,6 odsto. Ono što je za građane zadužene u švajcarcima najvažnije jeste da je franak oslabio i prema dinaru, pa je u petak vredeo 94,58 dinara, odnosno 5,5 odsto manje nego dva dana ranije. 
Švajcarski franak udvostrućio vrednost za tri godine
Za srpske dužnike tu se i završavaju dobre vesti, jer NBS i Vlada i dalje smatraju da su njihovi dugovi njihov problem.
Za hrvatske dužnike tamošnja Vlada, narodna banka i banke su se dogovorile o merama za olakšavanje otplate duga za oko 70.000 građana koji su se zadužili u švajcarskim francima.
Prvi deo rešenja odnosi se na smanjenje kamatnih stopa na te kredite. Trenutno se pregovara o iznosu, a u opticaju je smanjenje od 0,5 do 1,5 odsto. Pored kamata, uvešće se i pomoć dužnicima, ali samo ako ispunjavaju uslove kao što su da je kredit do vrednosti 100.000 evra na najkraći rok od 20 godina. Takođe, pomoć će važiti samo za one koji su tim novcem kupili prvi stan i da za njega nije plaćeno više od 2.000 evra po kvadratu. Tako je razgraničeno da se pomaže samo onima koji su rešavali egzistencijalno pitanje, dok će oni koji su se luksuzirali morati da snose valutni rizik. U grupi koja bi mogla da dobije pomoć nalazi se između 20.000 i 30.000 dužnika i za njih bi bio fiksiran kurs "švajcarca" na šest kuna. Međutim, ako kurs franka padne ispod toga, oni će i dalje plaćati po fiksiranom kursu.
I oni koji ne ispunjavaju kriterijume imaće mogućnost da otplaćuju rate po fiksiranom kursu franka, ali će banke svu kursnu razliku beležiti kao dug koji će dužnici na kraju otplatiti i to sa kamtom.
Deo troškova za pomoć dužnicima snosiće i banke i to uvođenjem poreza na aktivu plasiranu u švajcarskim francima.
Na kraju, sve ove odluke biće pretočene u zakon koji neće važiti samo za kredite u francima već i u drugim valutama, pre svega evrima. Tako će na isti način biti zaštićeni i dužnici u evrima ukoliko u budućnosti dođe do problema sa kursom.
Da li zato što srpska administracija nema ideju, ne sme da se suprotstavi bankama ili "svega" 25.000 dužnika u švajcarcima ne predstavlja dovoljno veliko biračko telo da bi se oko njega trudili, tek kod nas nikakva rešenja od strane državnih institucija se ne pominju.
Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da se radi o vanrednoj situaciji, najvećoj krizi u svetu još od Velike depresije i da se mora misliti na socijalni aspekt ovo problema.
"Zašto se ne bi i u Srbiji, kao i u Mađarskoj privremeno fiksirao kurs franka za one koji otplaćuju kredite kojim se rešavali egzistenciju. Treba da se postave kriterijumi, da je to prvi stan, da se radi o veličini stana koja odgovara broju članova porodice, da li je banka ispoštovala ugovor kada se radi o kamatnim stopama. Za te ljude treba fiksirati kurs na nivou iz pređašnjeg perioda, a na kom - to treba da procene nadležni. I što je najvažnije, treba striktno da se oroči dok ne prođe glavni udar krize. Onda treba videti da li taj trošak treba da preuzme država na sebe ili da se klijenti dogovore sa bankama kako da ga otplate kasnije", objašnjava Đukić.
Krediti u švajcarskim francima pokazali se kao zamka za dužnike:
otplaćivanjem zajma - glavnica raste
Prema njegovim rečima, najveći je problem što je stanovništvo osiromašeno, jer da postoji jaka srednja klasa, ovo pitanje se ne bi ni postavljalo.
Abnormalan skok franka koji se maltene izjednačio sa evrom, ubrzo bi mogao da natera dužnike da prestanu da plaćaju rate. U tom slučaju bi banke aktivirale hipoteke i preuzele nekretnine, što njima nikako ne ide u prilog, jer nemaju kome da ih prodaju, a i ako bi uspele - teško da bi izvukle cenu dovoljnu da pokriju iznos kredita.
Zato i čudi što banke u Srbiji same nisu ponudile neko rešenje dužnicima, jer bi tako pre svega pomogle same sebi. Za sada nude besplatnu konverziju kredita iz franka u evro, ali u situaciji kada je u evrima i posle nekoliko godina otplate ostatak duga veći nego kada je zajam podignut, na to se niko ne odlučuje.
U javnosti se spominje i mogućnost produženja roka otplate stambenih kredita u švajcarcima za 10 godina, čime bi smanjio iznos mesečne rate što bi oslobodilo pritisak na novčanik dužnika. Međutim, to je samo kratkoročna pomoć, jer bi na kraju klijenti platili na ime kamate daleko veću sumu nego kod kraćeg roka otplate. Na primeru kredita od 50.000 franaka sa kamatnom stopom od šest odsto i rokom otplate 20 godina, mesečna rata iznosi oko 358 franaka. Na kraju otplatnog perioda, banci bi se na ima ukupne kamate vratilo 35.970 franaka pored 50.000 glavnice. Ukoliko bi se rok otplate produžio na 30 godina, mesečna rata bi se smanjila na oko 300 franaka, ali bi banci na kraju vratili 107.900 franaka, odnosno skoro 22.000 franaka više nego u prethodnom slučaju.
