HRVATI SELE ŠTEDNJU U SRPSKE BANKE?

Hrvatski građani će od prvog januara sledeće godine moći da otvore štedne račune bilo gde u svetu, bez ikakvih zakonskih smetnji, a čak će moći i da obavljaju platni promet preko njih, prenose hrvatski mediji.

Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Hrvatske sa Evropskom unijom, liberalizacija depozitnih poslova je regulisana novim Zakonom o deviznom poslovanju, pa će sada hrvatski građani moći bez zakonskih ograničenja da drže novac u švajcarskoj banci, ali i da polože na štednju u Srbiji gde su kamatne stope daleko više nego u hrvatskim bankama. Do sada, rezidenti su samo u posebnim slučajevima i uz odobrenje Hrvatske narodne banke mogli otvoriti račun u inostranstvu.

Građani Srbije i dalje neće imati mogućnost da slobodno raspolažu svojim novcem jer se u nacrtu izmena Zakona o deviznom poslovanju ne pominje liberalizacija depozitnih poslova.

Vladan Manić, savetnik ministarke finansija objašnjava da su našim Zakonom o deviznom poslovanju uređeni depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu. Prema ovom Zakonu, banka bez ograničenja može da drži devize na računima kod banaka u inostranstvu, dok ostali rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.

"Pravilo je da se potpuna liberalizacija kratkoročnih kapitalnih transakcija obavlja kada se dostigne određeni nivo ekonomskog razvoja i makroekonomske stabilnosti u zemlji. Preuranjena liberalizacija kapitalnih tokova povećava izloženost domaće ekonomije volatilnom kretanju kratkoročnog kapitala, prvenstveno usled postojanja razlike u kamatnim stopama na domaćem i inostranom tržištu kapitala. Takođe, preuranjena liberalizacija može da dovede kako do makroekonomske neravnoteže tako i do neravnoteže u finansijskom sektoru. Ovo može biti naročito izraženo ako se ima u vidu specifičnost tranzicije srpske privrede koju karakterišu nedovoljno razvijeno i plitko finansijsko tržište i reforme koje su još u toku, pošto bi pri visokom deficitu tekućeg računa dodatna liberalizacija tokova kapitala mogla uticati na povećanje stope domaće inflacije koja još uvek nije u potpunosti pod kontrolom", objašnjava Manić.

U Ministarstvu finansija, kažu da liberalizacija dugoročnog kapitala nužno prethodi liberalizaciji kratkoročnog kapitala, kao što liberalizacija priliva prethodi liberalizaciji odliva kapitala.

"Nužan preduslov za liberalizaciju kratkoročnog kretanja kapitala je postojanje slobodno plivajućeg deviznog kursa praćenog režimom targetiranja inflacije, kao i postojanje razvijenog finansijskog tržišta", zaključuje Manić.

I dok banke koje posluju u Srbiji nemaju razloga za brigu, da će građani možda prebaciti svoju ušteđevinu na neku sigurniju destinaciju ili negde gde bi se bolje okamatila, za hrvatske banke se ne može reći isto.

Iako hrvatski bankari uveravaju da je njihov bankarski sistem stabilan i da građani neće želeti da se okrenu prema susedstvu, tamo su već postale aktuelne ponude srpskih banaka za štednju sa kamatama koje prelaze i sedam odsto, dok se u hrvatskoj ni lupom ne može naći prinos na štednju veći od četiri odsto.

U zagrebačkoj Rajfajzen banci kažu kako sama mera ne bi trebalo da utiče na prekogranični odliv štednje zbog atraktivnih kamata u domaćim bankama, ali i zbog činjenice da je hrvatski bankarski sistem stabilan, što se potvrdilo i u kriznim godinama.

Glavni ekonomista Sosijete ženeral (Splitska banka), Zdeslav Šantić kaže da je pitanje štednje pre svega pitanje sigurnosti i poverenja. On ističe da Hrvati veruju Narodnoj banci Hrvatske i guverneru Željku Rohatinskom kome veruju i više nego premijerki Jadranki Kosor.

Prema anketi magazina Biznis.hr, poverenje u banke ima velikog uticaja prilikom polaganja štednje, a to potvrđuje i činjenica da bi građani Hrvatske rado uložili u banke u Austriji ili Nemačkoj kada bi davale više kamatne stope.

Ipak, iako hrvatski bankari ističu stabilnost svojih institucija, treba podsetiti da su iste bankarske grupacije, uglavnom, iz Austrije i Italije vlasnici najvećih banaka i u Srbiji i u Hrvatskoj.

Hrvatska država garantuje depozite štediša do iznosa od 400.000 kuna, što je nešto više od 50.000 evra, a upravo toliko je osigurano od strane države i u Srbiji.

Portfolio menadžerka u jednoj manjoj hrvatskoj banci istakla je kako bi klijentima svakako preporučila štednju u bankama u Srbiji, i to prema visini garantovanog uloga i vlasništva banke. Ipak, mnogi berzanski igrači iz Hrvatske su tokom buma do 2007. godine uložili novac na srpskoj berzi, koja je od tada u slobodnom padu, pa ne mogu da izvuku svoj novac ili su zabeležili silne gubitke.