HIPO BANKA, MAŠINA ZA PRANJE NOVCA
Austrijski mediji objavili vest da je Darko Šarić oprao 100 miliona evra preko računa Hipo banke u Lihtenštajnu i Bloka 67 u Novom Beogradu
Pljevaljski narkobos Darko Šarić, koji se nalazi u bekstvu od vlasti, prao je novac preko austrijske Hipo alpe adria banke, prenele su bečke dnevne novine Austrija. Na ovaj način su, nakon afere sa poslovanjem Hipo banke u Hrvatskoj, sumnjive kreditno poslovne transakcije ove banke povezane i sa Srbijom. Potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je odlazak u Austriju gde će sa austrijskom policijom razgovarati o tome da li je Hipo banka učestvovala u sumnjivim poslovima i u Srbiji, ali nije rekao da li srpska policija već sada istražuje poslovanje ove banke u Srbiji.
Ovaj austrijski dnevnik je, pozivajući se na istragu srpske policije, objavio da je Šarić preko svojih ofšor kompanija položio depozit od 100 miliona evra na račune Hipo banke u Lihtenštajnu. Austrijska banka je, navodno, od 2007. do 2009. godine dala dva kredita za izgradnju Bloka 67 na Novom Beogradu, kompaniji "Blok 67 asošijets". Preko holandske filijale (Hypo Group Netherlands Corporate Finance) dala je kredit od 81,56 miliona evra, a preko Hipo International prosledili su kredit od 17,9 miliona evra. Austrijski mediji tvrde da od 2.200 kvadratnih metara ovog stambeno poslovnog kompleksa, Šariću pripada oko 800 kvadrata.
Krediti koji se ne vraćaju
Način na koji su pare oprane je veoma jednostavan. Preduzeće "Blok 67 asošijets" je vratilo samo mali deo kredita, pre nego što je obustavilo otplate, a Hipo banka se naplatila sa lihtenštajnskih računa Šarićevih kompanija. Naime, od prvog kredita vraćeno je 5,5 miliona evra, a od drugog svega 2,9 miliona evra.
Ono što može dodatno potresti finansijski posrnulu i aferama uzdrmanu Hipo banku je što, prema tvrdnjama stručnjaka, ovakav posao nije mogao da se obavi bez znanja najvišeg menadžmenta banke.
Tilo Berlin, prvi čovek Hipo banke u to vreme, izjavio je da ne može ništa da kaže o tim transakcijama zbog tajnosti podataka, ali i da ne poznaje Šarića. U klagenfurtskoj centrali Hipo banke saopštili su da je istraga prošlosti banke u njenom inetresu, kao i da sama pomaže u tom procesu.
Preduzeće "Blok 67 asošijets" je, prema podacima Agencije za privredne registre, u stoodstotnom vlasništvu firme "Blok 67 Gmbh" sa sedištem u Klagenfurtu. Suosnivač ove firme bila je i "Delta" Miroslava Miškovića, koja je 2006. kao manjinski partner sa 25 odsto ušla u posao sa austrijskom firmom "CEE investments".
Zajednička firma „Blok 67 asošijets” došla je do zemljišta javnim nadmetanjem 2006. godine po ceni od 3,6 milijardi dinara. Kako su nedavno objasnili u Delti, Hipo banka je tada dala garanciju, ali se Delta posle nekoliko meseci povukla. Kada je Hipo banka otkupila udeo od „CEE Investmentsa”, u igru je ponovo ušla Delta, ovoga puta kao ravnopravan partner sa 50 odsto i to u vreme kada je Hipo banku preuzela austrijska država.
Insajder povezao Sanadera i Kulterera
Ostaje da srpska i austrijska policija istraže da li su se, i kakve, malverzacije odvijale u Srbiji, dok u Hrvatskoj i Austriji, afera Hipo prerasta u slučaj ravan kriminalističkim filmovima.
Nakon hapšenja Volfganga Kulterera, dugogodišnjeg generalnog direktora Hipo banke zbog finansijskih zloupotreba, preti mu i zatvor od deset godina ukoliko bude osuđen za organizovani kriminal. Njemu bi mogao da se pridruži i Ginter Štredinger bivši član menadžmenta ove banke. Pre nekoliko dana u medijima je progovorio bivši finansijski direktor banke Kristijan Raušer koji tvrdi da su bivši hrvatski premijer Ivo Sanader i penzionisani general Vladimir Zagorec bili povezani sa liderima banke tako da je za "Ivu Sanadera bio zadužen Kulterer, a za Zagorca Štredinger". On je, priznajući da je i sam učestvovao u mutnim poslovima u Hrvatskoj, otkrio da se ponekad išlo i preko Jerga Hajdera, bivšeg guvernera Koruške pokrajine, čak je probleme ove banke sređivao i bivši ministar finansija Austrije, Graser.
Raušer je pričao i o avionskim transportima kofera punih para iz Hrvatske do Klagenfurta, a odatle u Lihtenštajn. On je govorio i o dvorcu "Frejenturn" u blizini Klagenfurta koji je bio "tajna" filijala Hipo banke rezervisana za "sumnjive" poslove, gde su radili sa klijentima iz Hrvatske i Italije.
Milioni bez pokrića
Hrvatski Novi list opisuje i način kako je general Zagorec dobijao kredite od Hipo banke bez ikakvog pokrića ili jemstva. Oni tvrde da su donošene odluke o finansiranju bez ikakvih pismenih potvrda i garancija Vladimira Zagorca, pri čemu su molbe za kreditiranje odnošene direktno odgovornoj osobi, odnosno Stredingeru. On je potom odobravao kredit i pravio ugovor u skladu sa zahtevom. Oni, pozivajući se na dokumenta, tvrde da za najmanje dva građevinska projekta, za koje je dobio novac od Hipo banke, Zagorec nije imao nikakav projekat na osnovu kog bi se moglo odobriti finansiranje.
