GRČKI TRAG NA BALKANU

Grčka ekonomska kriza koja preti bankrotstvom i mere MMF i EU koje su u funkciji „spasa“ grčke privrede uz veliko odricanje grčkog društva, uznemiruju ekonomije gde Grčka ima značajni uticaj. Ambasador Grčke u Beogradu Dimostenis Stoidis je juče izjavio da njegova zemlja želi da nastavi da ulaže u Srbiji.

"Grčka želi da se privredna saradnja dve zemlje nastavi, i da dalje investira u Srbiju, posebno na koridoru 10 gde je do sada uložila oko 110 miliona evra." Ambasador Grčke Stoidis je podsetio da je Grčka, sa dve milijarde evra, od 2002. do prošle godine bila druga zemlja po ulaganjima u Srbiju. Grčka je jedan od najvećih srpskih privrednih partnera. Više od 200 grčkih kompanija posluju u Srbiji sa značajnim ulaganjima, kao i veće banke, kao što su "Alfa banka", Evrobanka EFG, "Pireus" i Nacionalna banka Grčke. Za razliku od 2006. i 2007. godine, kada je investirano preko milijardu i dvesta miliona dolara, u 2008. i 2009. godini taj iznos je manji od 100 miliona dolara.

Da li je Balkan ugrožen Grčkom krizom?

Najveći negativni efekat grčke krize za Srbiju može biti dodatna opreznost investitora i kreditora. Pogoršan privredni ambijent u samoj Grčkoj može izazvati preispitivanje poslovanja u okolnim zemljama. U Makedoniji naglašavaju da nema direktnih posledica ekonomske krize kod južnog suseda, osim problema u komunikacijama, kada su zbog generalnog štrajka zaposlenih u Grčkoj zatvarene luke ili granice.

U Bosni i Hercegovini ističu da nema direktnog uticaja krize iz Grčke, ali da se oseća nepovoljna ekonomska klima u Evropskoj uniji. Ipak, zvaničnici tvrde da je kriza i šansa da se dovrše infrastrukturni projekti.

U Crnoj Gori ima nekoliko značajnijih investicija iza kojih je grčki kapital. Među njima prvi je kotorski Jugopetrol koji se bavi distribucijom naftnih derivata i koji skoro ima monopolsku poziciju, zahvaljujući najrazvijenijoj mreži benzinskih pumpi. Grci u Crnoj Gori gazduju sa nekoliko firmi, koje nisu beznačajne, ali teško da mogu dodatno uzdrmati domaću ekonomiju. Jedna od njih je rudnik uglja u Beranama, koji se već decenijama suočava sa velikim teškoćama, među kojima su bili neuspešni pokušaji privatizacije.

U Hrvatskoj se ne strahuje od negativnog utjecaja grčke krize jer je ekonomska razmena veoma niska. Kriza u Grčkoj ne može imati direktne negativne posledica na hrvatsku ekonomiju. I robna razmena i investicije gotovo su simbolične

Šta to beše “Helenih plan“ ?

Grčka je krenula veoma ambiciozno sa “Helenik planom” za Balkan. Globalna ekonomska kriza i unutrašnja kriza koja preti dugoročnom finansijskom krizom, sprečavaju Grčku da bude ekonomski prisutnija u regionu. Da podsetimo šta je to “Helenik plan” i koji su mu dometi?

"Helenik plan" zasnovan je na zakonu (2601/1998) koji ima za cilj da pruži podršku razvoju sedam balkanskih država (Srbija, Crna Gora, Albanija, BiH, Bugarska, Makedonija i Rumunija). Opšti okvir za investiranje određen je zakonom (broj 2996) od 2002. godine. Radi se o sredstvima koje je grčka Vlada dodelila Srbiji, o čemu je potpisan odgovarajući medjudržavni sporazum 25. jula 2002. godine. Od ukupno planiranih sredstava ovog plana, 20% je namenjeno za proizvodne investicije malih i srednjih preduzeća, što za Srbiju iznosi ukupno 46,5 miliona evra.

Sredstva iz "Helenik plana" su namenjena finansiranju proizvodnih investicija privatnog sektora i to putem odobravanja grantova (vid poklona, a ne kredita), u iznosu od 30% ukupnih investicionih ulaganja.

Da bi se jedna investicija kvalifikovala za bespovratna sredstva iz grčkog plana potrebno je:

- da je investicija u poljoprivrednu proizvodnju (ribnjaci, staklenici, plastenici i farme za uzgoj stoke) u visini od 300.000 do 1.500.000 evra,

- da je investicija u industrijsku proizvodnju u visini od 800.000 do 5.000.000 evra,

- da investicija nije završena, odnosno da je u pripremi a ako je započeta, da preostali deo ulaganja bude veći od napred navedenih donjih granica njene ukupne vrednosti

- da investitor može potvrdom banke da dokaže, u odredjenom momentu kada se to od njega zatraži, da ima na svom računu sopstvena sredstva u visini od 40 % vrednosti investicije.

Ukupan prihvatljiv investicioni trošak može da premaši napred navedene iznose, ali bespovratna novčana pomoć će biti data samo do iznosa maksimalnog praga investicionog ulaganja.

Zahtev za dodelu ovih sredstava podnosi se grčkoj Vladi, nakon čega investitor ima na raspolaganju tri godine da investiciju završi (čime se pruža mogućnost i onim investitorima koji imaju viziju i projekte ali nisu u mogućnosti da odmah započnu investiranje, da se i oni kandiduju).

Sredstva se dodeljuju u visini od 30% od vrednosti investicije (u gornjim granicama) ali tek kada je investicija završena i osposobljena za proizvodnju, i ona su poklon, ne vraćaju se.

Investicije pogodne za dobijanje granta su:

- ukoliko se realizuju u jednom od navedenih sektora (poljoprivreda ili industrija),

- ukoliko zadovoljavaju zahtevanu veličinu budžeta,

- ukoliko se odnose na izgradnju novih zgrada ili obnovu postojećih zgrada,

- ukoliko se ulaganja vrše u infrastrukturu postrojenja: otvaranje malog puta, povezivanje sa trafoom i sl.

- ukoliko se investira u neophodnu proizvodnu opremu, uključujući i nabavku hardvera i softvera.

U investicione troškove se ne priznaju sredstva uložena u:

- kupovinu placeva, zemlje ili njiva,

- kupovinu postojećih građevina,

- kupovinu polovne opreme za proizvodnju,

- kupovinu automobila.

Investicioni predlog preduzeća podnose grčkoj Vladi, Ministarstvu nacionalne ekonomije i finansija, a nakon ekspertske evaluacije priložene dokumentacije, svoju odluku o odobrenju investicionog projekta Ministarstvo objavljuje u Službenom glasniku Grčke.