GRČKA U STRAHU OD BANKROTSTVA
Postoje opravdana strahovanja u EU da će kriza u evrozoni ući u novu, razornu fazu, ako Grčka bude u takvim problemima da možda neće biti u stanju da otplati dug na vreme
Grčka ekonomija se na tržištu novca zadužila za još 1,62 milijarde evra. Pokušaji vlade Jorgosa Papandreua da “izvuče” Grčku iz najteže ekonomske i socijalne krize, nalazi se u domenu visokog rizika i malih učinaka. Najnoviji podaci ukazuju da je državna potrošnja u prvom kvartalu porasla za 7,8 odsto na godišnjem nivou i da je dostigla 4,7 milijardi evra. U isto vreme rashodi su, kako je navedeno, porasli 3,5 odsto, na 15,75 milijardi evra, dok su neto prihodi opali za 8,1 odsto, na 11,1 milijardu.
Mere vlade Papandreua su se drastično odrazile na opšti životni standard, ali i svakodnevno ponašanje gradjana Grčke. Postoje opravdana strahovanja u EU da će kriza u evrozoni ući u novu, razornu fazu, ako Grčka bude u takvim problemima da možda neće biti u stanju da otplati dug na vreme.
”Grčki sindorom” zahvatio je pojedine države EU i postoji realna bojaznost da se dugovi neće moći vrati na vreme i u dugom vremenskom periodu. Takva opcija šteti stabilnosti EU i snazi evra. Nemački ministar finansija upozorio je da investitori koji imaju državne obveznice mogu izgubiti novac u Grčkoj i možda i u drugim državama evrozone koje su zatražile pomoć za izalazak iz krize. Nemačka trpi najveći teret kriza unutar evrozone ali, istovremeno, ima i najveći razvoj i rast nacionalne ekonomije. Postoji “strah” u nemačkoj administraciji od nemogućnosti vraćanja dugova Grčke, budući da su zatražene rekordne kamate na neizmirena dugovanja. Grčke kamate na desetogodišnje obveznice dostigle su rekordnih 13 procenata. Slične kamate na obvezinice, recimo u Nemačkoj, kreću se oko tri odsto. Na osnovu procene zaduživanja i finansijske nestabinlosti grčke ekonomije, investitori iz EU sada veruju da postoji 60 odsto šanse da u narednih pet godina Grčka neće uspeti da vrati dug. Postoje veliki rizici da Grčka do leta bude na izvestan način pod pritiskom Nemačke i EU oko koncepta vaćanja dugova koji idu uz manje uplate nego što je predvidjeno.
Procenjuje se da bi problemi sa vraćanjem grčkih dugova mogli biti predmet ozbiljne rasprave u EU i mogućih nepopularnih mera EU prema Grčkoj. Na to upozorava i stav nemačkih zvaničnika.
“Ukoliko međunarodna ocena grčkih finansija u junu probudi sumnje u sposobnost države da vrati dugove, moraćemo nešto da preduzmemo”, rekao je Šojble.
Grčke obveznice su u bankama širom EU i poremećaji u restruktuiranju mogli bi se odraziti na čitav ekonomski i finansijski sistem EU. Postaje sve izvesniji strah od “lančane reakcije” u bankarskom sistemu EU “grčkog sindroma”. Grčki premijer Jorgos Papandreu izjavio je da će Grčka u potpunosti rešiti svoje probleme, „ali ne restruktuiranjem duga, već restruktuiranjem zemlje”. Predstavljajući vladi „mapu puta izlaska iz krize”, Papandreu je napomenuo da odluka evropskog vrha da dodeli Grčkoj duži rok i niske kamate za otplatu kredita EU-MMF od 110 milijardi evra, olakšava problem s dugom koji će u 2011. godini dostići 152,4 odsto BDP. Grčki premijer smatra da plan njegove vlade ima široku podršku gradjana i da je to „jedini put” koji je državi otvoren.
Po mišljenju premijera Jorgosa Papandrua, Grčku bi umesto “vladinog puta” čekao teži “drugi put”. Taj “drugi put”, koji bi se oslanjao na restrukturiranje javnog duga, doveo bi Grčku u „izolaciju, bankrot i siromaštvo”.
”Uprkos velikim socijalnim i političkim protestima gradjana, grčki premijer smatra da su “njegov plan” i sporazum sa MMF i EU put izlaska iz krize i da će njegov mandat trajati do 2013 godine, odnosno, da neće biti prevremenih izbora.
U isto vreme, premijer Grčke predstavio je svom kabinetu - novi paket ekonomskih mera, vredan 23 milijarde evra.
