GRČKA PRIVREMENO IZVAN EVRO-ZONE?

Grčka je pred neizvesnim socijalnim protestima koji bi, posle 15. juna, mogli vidno da podignu tenzije u Grčkoj ali i u stavu EU prema „grčkoj krizi“.

Kroz finansisku podršku, da bi se spasila turistička sezona, ali i da ne bi došlo do bankrota grčke ekonomije, vlada Jorgosa Papandreua je dobila „predah“ od nekoliko meseci od MMF i EU jer, da podsetimo, EU i MMF traže raspodaju državne imovine kako bi se podmirili grčki dugovi.

Reagujući na to, Generalna konfederacija rada pozvala je na štrajk zaposlene u svim državnim preduzećima i organizacijama koje Vlada planira da privatizuje. U štrajk je već stupilo nekoliko desetina hiljada zaposlenih u bankama, državnim bolnicama, državnom penzijskom osiguravajućem fondu IKA, radnici nacionalne elektroprivrede DEI, telekoma OTE, vodovoda u Atini i Solunu... a lučki radnici su istakli transparente na kojima su poručili: „Kažemo ‘ne’ prodaji naše zemlje”.
Štednja i rasprodaja državne imovine
Tokom maratonskih sastanaka, posvećenih planovima štednje, koji uključuju poreska povećanja i smanjenja budžetske potrošnje od 6,4 milijardi evra za ovu godinu i program privatizacije od 50 milijardi evra, Jorgos Papandreu i njegovi ministri su se našli i pod oštrim udarima kritike poslanika iz sopstvene Socijalističke partije. I pored toga iz grčke vlade tvrde da je situacija teška ali da ima “znakova” oporavka.

Ali, novi podaci pokazuju smanjenje udela izvoza roba i usluga u grčkom BDP-u. Emilie Gay, ekonomista u Capital Economics upozorava i kaže:

“Očekujemo da će grčka ekonomija ove godine pasti za pet posto. To za nas znači da Grčka neće ostvariti zadane ciljeve, kao što je uspela prošle godine”.

Izveštaj međunarodnih zajmodavaca Grčkoj pokazuje da očekuju pad grčkog BDP-a u ovoj godini za 3,8 posto, dok za iduću godinu predviđaju rast. Da bi se grčka privreda oporavila dugovi se moraju prepoloviti a to bi se moglo loše odraziti na njene banke.

Dok politička i sindikalna scena u Atini vri i preti da dođe do socijalne eksplozije, pojedine opcije koje se nude za Grčku, još su nepovoljnije. Posebno je indikativno šta, recimo, predlaže najmoćnija država EU – Nemačka koja je jedan od najvećih finansijera grčke krize.

Privatni poverioci ili izlazak iz evro-zone?

Nemački plan sadrži da se, pored Evropske unije, uključe i privatni poverioci u izvlačenju Grčke iz krize. Ova inicijativa Šojblea dobija podršku jednog od partnera u vlasti Nemačke. Šef poslaničke grupe liberala u Bundestagu, Rajner Briderle smatra da je Šojbleova inicijativa ispravna:

„Učešće privatnih poverilaca je ispravan pristup. Naravno, to zavisi od koncepta ali oni koji su kupili obveznice zato što su kamate više nego drugde, moraju da preuzmu na sebe rizike a ne da na kraju opterećuju građane.“

Nemački ekonomisti i privredici, a sve više i političari, smatraju da bi dodatni odliv novca u Grčkoj, mogao da izazove rast nezaposlenosti u Nemačkoj kao i privredni krah. Jedan od nemačkih predloga koji bi moglo da stabilizuje Grčku, jeste izlazak Atine iz evrozone, tvrdi Frank Šefler iz stranke liberala:

„Kao prvo, Grčka mora dobrovoljno da se oprosti evra. Obezvređivanjem svoje valute mogla bi da postane privreda sposobna da izvozi. Mislim da će tek tada i sam evro imati šanse za preživljavanje. U suprotnom, evro će propasti i dugovi zemalja sa juga kontinenta će preplaviti celu Evropu.“Nemačka vlada podržava grčki plan izlaska iz krize ali, istovremeno, predlaže Grčkoj da “privremeno” napusti evro-zonu dok se ne stabilizuje. Hipotetički gledano, taj predlog je u stvari “ponuda” koja glasi: “Napustite evro zonu dok ne stanete na noge i nemojte i nas povlačiti u ambis.” Ako bi se ovaj predlog verfikovao u EU, Grčka bi zapravo izišla iz EU na pet do deset i više godina. Ovaj nemački model bi suštinski otvorio pitanje opstanka EU ili domanacije Nemačke u evro-zoni i postavljanje nemačkih uslova za EU. Evidentno je da bi se “davljenjem” Grčke otvorila “Pandorina kutija” koja bi u šavovima dovela do pucanja i raspada EU i to u evro-zoni.