GRČKA FRIZIRA SVOJE DUGOVE

Više ne važi ona stara deviza “Dužan kao Grčka”. Dugovi postaju realnost za mnoge ekonomije, računajući naravno i Grčku koja je izbegla bankrot ali ne i dugotrajno zaostajanje, praćeno unutrašnjim konfliktima.

Treba, svakako imati u vidu da je više od 200 miliona ljudi u svetu danas bez posla i da će, kako najavljuje Međunarodni monetarni fond (MMF), biti sve teže doći do radnih mesta u mnogim državama sveta, računajući i one razvijene. Jer, SAD imaju unutrašnji dug od 14.000 milijardi dolara ali ekonomija SAD svoju krizu prebacije na globalni nivo.

Otvorena je kriza evro-zone i dugova unutar evro zone ali i borba da se sačuva evro kao jedinstvena valuta EU. Dok pojedine države EU pokazuju sumnju u evro, Francuska i Nemačka, kao “lokomotive” alijanse sa sedištem u Briselu, garantuju opstanak evra. Evro nije samo pitanje ekonomskog opstanka EU već i indentiteta EU i evropskih vrednosti.

Ali, to što današnja svetska i evropska ekonomija pate od hronične besparice i besposlice mala je uteha vladi u Atini i samim Grcima. Čini se da je važeća strategija EU na svojevrsnom ispitu u Grčkoj. Stručnjaci preporučuju da je bolje „saseći“ njene dugove kako bi ova zemlja na periferiji evro-zone malo prodisala.

Grčka ekonomija neće moći da stane „na noge” ni lako ni u kratkom vremenskom periodu, a svakako ne za mandata kabineta Jorgosa Papandreua. To će biti maratonska trka i "ispitivač živaca" grčkog društva.

Grčki premijer Jorgos Papandreu odbacio je mogućnost bankrota ili restrukturiranja ogromnog javnog duga te zemlje. Papandreu očekuje da će rok za otplatu zajma EU i MMF biti produžen, a kamatna stopa smanjena.

„Naravno da se postavlja pitanje restrukturiranja. Nećemo bankrotirati, a ni preduzeti mere za restrukturiranje,“ kaže Papandreu, koji ne krije da veliki javni dugovi znače da fiskalna politika ne može biti ekspanzivna.

Potencijalno rešenje je da grčki dugovi budu „frizirani” i „prepolovljeni“.

Analitičarka Birgit Fige smatra da postoji mogućnost da se grčke obveznice pokupuju ispod cene, sve naravno ukoliko investitori prihvate da ih prodaju uz gubitak od 20 do 40 odsto. Fige procenjuje da je još verovatnija mogućnost da Grčka uz pomoć kredita sa povoljnom kamatom, kupovinom sama povrati deo svojih državnih obveznica.

Osim dogovornog „friziranja“ postoji i mogućnost da Grčka reši da se „frizira“ i sama, bez dogovora sa poveriocima. To bi značilo da Atina može da kaže: "od ovog trenutka počinjemo da vraćamo samo 50 odsto duga". No, to bi verovatno izazvalo globalni šok koji bi svet ponovo gurnuo u recesiju. Ova strategija teško da može imati efekat „ozdravljenja” nacionalne ekonomije Grčke. To su forme „ špekulativne“ i kalkunatske makroekonmije, koja može pojačati recesione pojave.

Ali, nešto se što pre mora preduzeti jer građanski i sindikalni protesti u Atini se nastavljaju. Javni prevoz poremećen je zbog štrajka zaposlenih u tim službama, koji se protive merama štednje koje najavljuje vlada. Štrajkovi su istovremeno sa raspravom u grčkom parlamentu o nacrtu novog zakona, koji je podnela vlada, a u kome se predlaže smanjenje plata, prekvalifikacija jednog broja zaposlenih u druge službe, kao i smanjenje državnih subvencija tim preduzećima. Izlaz iz krize, makar samo u ovom sektoru teško je naći jer grčka vlada na ovaj način pokušava da smanji gubitke u javnom prevozu u Atini, koji su već premašili 500 miliona evra.